KAKO POVRATITI POVERENJE
Do pre par meseci koalicija Povratak je, po ocenama mnogih analiticara, bila
jedna od najaktivnijih poslanickih grupa u Skupstini Kosova i cinilo se da
su demokratski procesi na Kosovu usli u jednu potpuno novu pozitivnu fazu.
Talas nasilja u martu uspeo je, medjutim, za samo nekoliko dana da pod
veliki znak pitanja dovede gotovo sve sto je gradeno proteklih pet godina.
Poslanici koalicije Povratak danas ne ucestvuju u radu kosovskog parlamenta
i veliko je pitanje kada ce ponovo sesti u skupstinske klupe. Clan
Predsednistva Skupstine Kosova Oliver Ivanovic smatra da je 17. mart
ponistio skoro sve dosadasnje pozitivne efekte i da ce u ovom slucaju
medunarodna zajednica na Kosovu morati da ulozi daleko vise napora da
povrati duboko poljuljano poverenje Srba u kosovske institucije.
"Danas moramo ici korak dalje, jer ako istragom budu obuhvaceni samo oni
koji su odgovorni za nasilje od 17. marta, i eliminisemo nasilje sredinom
1999. necemo uspeti da eliminisemo uzrocnike ovog poslednjeg nasilja", rekao
je Ivanovic.
On smatra ovo jednim od kljucnih preduslova za stvaranje ambijenta u kome ce
biti moguce povratiti poverenje Srba u medunarodnu zajednicu i Albance na
Kosovu.
"Takav pristup bio bi, takode, dobar i za same Albance, jer ce se oni
osloboditi tog nacionalistickog tereta, koji sigurno nije u njihovom
interesu. Konacno, takav pristup bio bi dobar i za samu medunarodnu
zajednicu, jer bi eliminisanjem ekstremista ona dobila sansu da medu ljude
na Kosovu usadi evropske demokratske vrednosti i standarde.
Predstavnici koalicije Povratak ukazuju da na Kosovu ipak postoji nada da je
moguce izgraditi nekakav oblik zajednickog zivota Srba i Albanaca, ali da to
sada iskljucivo zavisi od nacina na koji ce medunarodna zajednica
sankcionisati sve one koji su odgovorni za martovsko nasilje.
Poslanik KP iz Kosovske Kamenice - Bogoljub Milosevic kaze da 17. i 18.
marta u Kamenici i okolnim srpskim selima nije bilo tezeg nasilja.
"Ovde nije bilo ubistava i paljenja kuca, ali je bilo pokusaja da se sve to
uradi. Mislim da je razlika u tome sto ovde vec duze vreme postoji neki
multietnicki zivot. Ovde jos ima Srba u velikom broju, a uz to i Albanci i
Srbi su drugacijeg mentaliteta; pomirljiviji su, nisu tako agresivni kao u
nekim drugim sredinama. Americki KFOR je veoma ozbiljno shvatio svoj zadatak
zastite i odbrane Srba i njihove imovine", kaze Milosevic.
Jedan od velikih problema za srpsko stanovnistvo tokom martovskih nemira bio
je i nedostatak medijske komunikacije na celom Kosovu. Zato se desavalo da
srpski politicari u izolovanim sredinama nisu mogli da reaguju na adekvatan
nacin.
"U Mitrovici, recimo, politicari su bili dobro organizovani i imali su dobar
pristup informacijama i medijima. U drugim mestima, posebno izolovanim
enklavama, politicari nisu bili u stanju da prate situaciju i njihove
reakcije nisu bile adekvatne. Mi smo ovde u Kamenici bukvalno bili u
informativnom mraku i reakcije politicara, ako ih je i bilo, nisu mogle da
dopru do sire javnosti", smatra Milosevic. On je takode stekao utisak da, na
zalost, sira javnost u Srbiji mnogo ne brine o situaciji na Kosovu.
S druge strane, Nenad Radosavljevic, svetnik SPGS UN za povratak, ukazuje na
cinjenicu da su martovski dogadaji nakratko uspeli da okupe sve srpske
politicare na Kosovu, cak iako su se vec posle nekoliko dana videli znakovi
podela medu njima. Osnovni motiv za te podele u ovom momentu, kako kaze
Radosavljevic, moze se naci u nastojanju pojedinaca da zauzmu sto bolju
poziciju u buducim pregovorima.
"Neki srpski politicari sada cine sve kako bi zauzeli te pozicije i
nametnuli se medunarodnoj zajednici kao kljucni pregovaraci. Za te svoje
namere oni sada pokusavaju da dobiju podrsku i Beograda, ali i same
Pristine", ocenio je Radosavljevic, ali nije rekao na koje politicare misli.
Brojne su kritike na rad civilne misije na Kosovu, posebno posle martovskog
talasa nasilja. Cini se da se i Srbi i Albanci slazu u tome.
"Mislim da je UNMIK posle ovoga definitivno mrtav. Mi smo stalno ukazivali
da je najveca slabost UNMIK-a njegovo pasivno ponasanje i neodlucnost, u
strahu od reakcije albanske vecine, smatra Bogoljub Milosevic. Nenad
Radosavljevic dodaje da veruje da u samom UNMIK-u postoji velika personalna
nezainteresovanost da se ozbiljno pristupi resavanju problema.
S druge strane ni jedna kosovska institucija ne zasluzuje pozitivnu ocenu u
odnosu na martovske dogadaje.
"Cak i u slucaju da se te institucije ne mogu direktno proglasiti odgovornim
za nasilje, sigurno je da se mogu proglasiti odgovornim za stvaranje uslova
koji su doveli do nasilja. Te institucije su tolerisale stvaranje ovakve
atmosfere meduetnicke mrznje i same sebe su dovele u poziciju da ne mogu da
kontrolisu situaciju. Na zalost, pojedini lideri kosovskih Albanaca cak nisu
ni zeleli da ucine bilo sta da smire situaciju", rekao je Radosavljevic.
"Nisam stekao utisak da je bilo ko od njih iskreno i snazno osudio sva ta
desavanja u martu. Cak i sada kada se pokusava rekonstrukcija objekata, oni
pokusavaju da to na svaki nacin sprece", ocenjuje Milosevic.
Posle 17. marta medu Srbima na Kosovu vlada duboko uverenje da je nasilje
bilo dobro organizovano i isplanirano i da su politicki lideri, kako oni u
Pristini, tako i oni na lokalnom nivou, u potpunosti odgovorni za sve sto se
desilo - ako ne kao direktni podstrekaci, a ono bar zbog toga sto nisu nista
ucinili da to nasilje sprece.
Bogoljub Milosevic smatra da unutar albanske zajednice, a posebno u
politickim krugovima, postoji jedinstven stav u odnosu prema Srbima koji je
jedna od kljucnih prepreka za nastavak demokratskih procesa na Kosovu.
S time se slaze i Nenad Radosavljevic, uz naznaku da je u proteklim godinama
na Kosovu najmanje radeno na uspostavljanju dijaloga i poverenja izmedu
zajednica.
U nekim sredinama na Kosovu ipak postoji zelja da se uspostave kontakti
izmedu zajednica. Bogoljub Milosevic kaze da se u Kosovskoj Kamenici Albanci
trude da uspostave dijalog sa Srbima, ali da je jaz medu zajednicama jos
uvek dubok.
"Kamenica je specificna u tom pogledu. Sada se Albanci dosta trude da
izglade situaciju i da kazu, desilo se, vise se nece ponoviti, ali im vise
niko ne veruje, jer smo im verovali punih pet godina. Mislim da oni sada
zele da minimalizuju sve sto se desilo. Ja sam imao vise susreta sa
Albancima na lokalnom nivou i to je ona njihova klasicna prica - dok ste
sami oni sve to osuduju, medutim kada se nadu u drustvu sa drugim Albancima
oni onda cute ili cak pokusavaju da brane i opravdaju postupke nekih
nasilnika koji su ubijali, rusili i palili kuce", smatra Milosevic.
"Kosovo definitivno nije isto mesto posle 17. marta, i ako zelimo da ovde
napravimo demokratsko drustvo, onda celokupna politika koja je do danasnjeg
dana vodena treba da se preispita", rekao je Ivanovic.
Pitanje je samo da li su albanski politicki lideri u ovom trenutku spremni i
sposobni za takvo suocavanje imajuci u vidu da krajem godine na Kosovu
predstoje izbori i mnogi se plase da bi svaka drugacija politika rezultirala
manjim brojem glasova, kaze Nenad Radosavljevic.
Ipak, ukoliko ne bude snage i spremnosti u krugovima medunarodne zajednice
da se na ozbiljan i krajnje odlucan nacin pokrenu demokratski procesi na
Kosovu, ostaju veoma male sanse da se KP vrati u skupstinu, ali, sto je
mnogo znacajnije - proces vracanja i izgradnje poverenja izmedju Srba i
Albanaca bice nepovratno izgubljen za ove generacije, smatra Oliver
Ivanovic.
Zoran Culafic
Slobodni novinar B 92
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
