"Politika", 5. jul 2004.
POLITIČKA I EKONOMSKA ELITA U
SRBIJI
„OKTOBARCI” U
VEĆINI
 |
Branislav Radivojša
Postsocijalistički period
je mnogim zanimanjima zatvorio kanale napretka, ali političarima nije
Oko četiri stotine pripadnika političke i ekonomske elite u Srbiji
odgovorilo je na stotinak pitanja sociologa sa Filozofskog fakulteta u Beogradu
o svom sadašnjem i nekadašnjem materijalnom položaju, političkim opredeljenjima,
vrednosnim orijentacijama, mestu članova njihovih porodica na društvenoj
lestvici. U anonimnoj anketi, na pitanja su odgovarali ministri, poslanici,
vlasnici i direktori najvećih, ali i manjih preduzeća, gradski funkcioneri,
sudije, članovi upravnih odbora... Odgovori pokazuju da je politička i ekonomska
elita u Srbiji, zapravo, još u procesu formiranja: polovina njih je na sadašnje
položaje prvi put došla tek posle 2000. godine. Kad je, pak, reč o političkoj
eliti, promena je još naglašenija: dve trećine njih pre 2000. godine nisu bili
profesionalni političari.
U prvim komentarima dobijenih rezultata,
sociolog dr Vladimir Vuletić kaže da ovako visoko učešće nove elite u odnosu na
staru govori o njenoj većoj cirkulaciji. Na isti zaključak upućuje i podatak o
socijalnom poreklu današnje elite. Nešto manje od polovine njih je iz porodica
stručnjaka, direktora, političara, ali ostalima su očevi na nižim društvenim
lestvicama. Od toga, 16 odsto radnici, deset odsto seljaci.
– Ovi podaci
govore o relativno visokom stepenu otvorenosti društva za promociju u redove
elite. To je i dokaz njihove velike pokretljivosti u vreme tranzicije. Naime,
dok je postsocijalistički period mnogim zanimanjima zatvorio kanale napretka,
političarima nije, i to je jedna od osobenosti položaja elite kod nas – kaže
Vladimir Vuletić.
Misle da su srednji
Osim u Srbiji,
istraživanje je, s istim upitnikom, sprovedeno u još nekim zemljama jugoistočne
i istočne Evrope. Poređenje dobijenih odgovora pokazaće da li je pokretljivost
unutar elita karakteristična i za druge države, ili je zbog brže tranzicije kod
njih došlo do „zatvaranja” društvene strukture.
Vuletić napominje da su
rezulati istraživanja tek prikupljeni, tako da je još rano za detaljnije
analize, ali ističe da Srbija trenutno ima veoma obrazovanu elitu, jer je oko 83
odsto ispitanih s fakultetskom diplomom, a neki od njih s još nekim stepenom
više. Zato ne čudi podatak da je više od polovine anketiranih pre sadašnjeg
elitnog položaja radilo na poslovima stručnjaka.
Utisak o pokretljivosti
potvrđuju i nalazi o tome kako funkcioneri vide svoj položaj na lestvici
društvene hijerarhije: tek svaki deseti je sebe označio kao pripadnika više
klase, većina smatra da je u kategoriji srednje više i srednje, a čak 15 odsto
se svrstava u nižu srednju.
Profesor Vuletić upozorava na psihološku
stranu ove samoprocene: ako neko ko treba da vodi društvo smatra da pripada
srednjem staležu, onda se nameće pitanje kvaliteta tog vođstva. Moguće je, s
druge strane, da su pitanje o sopstvenom položaju na društvenoj lestvici
funkcioneri sveli na materijalnu stranu, što će reći da oni sebe ne smatraju
naročito bogatim i stabilizovanim. A to je, opet, u vezi s osnovnim nalazom o
pokretljivosti naših elita i njihovim relativno skorim dolaskom na sadašnje
pozicije.
Trenutno imamo i ne tako staru političko-ekonomsku elitu: od
onih koji imaju decu, u 40 odsto slučajeva ona su u školskom uzrastu. Ali od
zaposlene dece funkcionera, prema ovom istraživanju, daleko najviše (dve
trećine) ih je na pozicijama stručnjaka, dok je svako deseto takođe funkcioner,
ali po pravilu na nekom nižem nivou. Pozicija stručnjaka je, pri tom, pogodna za
regrutovanje novih funkcionera.
Supružnici traže posao
Bračni parovi naših političara, direktora i vlasnika preduzeća su u
osamdeset odsto slučajeva zaposleni i „u stalnom radnom odnosu”. Ima i
penzionera i domaćica, a registrovano je i 3,5 odsto supružnika koji su
„nezaposleni i aktivno traže posao”.
Pripadnici elita su i natprosečno
stambeno obezbeđeni. Osamdeset procenata njih su vlasnici kuće ili stana,
dvanaest odsto živi zajedno s roditeljima, a šest odsto njih izjasnilo se da
žive kao podstanari (ili u službenim stanovima). Funkcioneri imaju veće stambene
objekte: oko 36 procenata procenilo je svoj stan vrednijim od devedeset hiljada
evra, a svaki deseti ima kuću čiju vrednost procenjuje iznad dvesta hiljada
evra.
Inače, od 404 ispitanika, njih 164 ima i drugu kuću ili stan
(vikendicu), a 43 više od dve kuće (vikendice). Druga kuća je, pri tom, po
pravilu manje vredna. Podatak da polovina anketiranih funkcionera nema vikendicu
verovatno je i generacijski uslovljen, jer ipak je reč o mlađim kategorijama
koje su stasavale u vreme kad ovi objekti više nisu bili „u modi”.
Zato
su „u modi” letovanja u inostranstvu: od njih 362 koji su lane bili na godišnjem
odmoru – 224 je letovalo izvan granica, a 138 u SCG. Od toga, njih devedeset je
tokom godine koristilo odmor „i unutar zemlje i u inostranstvu”.
Istraživači kažu da su predstavnici elite ovog puta bili spremniji na
saradnju nego ranijih godina, kad su, naročito politički funkcioneri, bili
zatvoreniji. Dr Vladimir Vuletić kaže da se stiče utisak da je deo njih u
odgovorima ipak nastojao da ne daje podatke koji bi ih previše isticali u odnosu
na društveni prosek, mada je bilo i onih koji su rekli da su anketarske skale,
recimo u vezi s vrednošću kuća, „suviše restriktivne”. To pokazuje da među
sadašnjom elitom u Srbiji ima onih koji se nisu oslobodili nekad dominantnog
„sindroma jednakosti”, ali i onih koji svoje bogatstvo ne samo da ne skrivaju,
nego ga i ističu.
Partijska država
Prema istraživanju,
pripadnici političke elite u Srbiji su u najvećem broju članovi raznih stranaka.
Mada ima i onih koji nisu: od 85 anketiranih republičkih funkcionera dvanaest
nisu u partiji, od 54 gradskih sedmoro je bez partijske knjižice. Međutim, kod
predstavnika ekonomske elite pravilo je da procenat partijskih članova raste ako
je reč o direktorima većih firmi. Takođe, više ih je u državnim preduzećima,
eventualno u mešovitim, dok ih je najmanje u privatnim firmama, što bi trebalo
da znači da se naše društvo sporo oslobađa navika „partijske države”.
http://www.politika.co.yu/
