Neustavne odredbe o vanrednom stanju | 13:05 |
Izvor: Beta
Beograd -- Ustavni sud Srbije raspravljao je o uvođenju vanrednog stanja u martu 2003. godine.
Odluka o uvođenju vanrednog stanja, nakon ubistva
premijera Zorana Đinđića, nije bila suprotna Ustavu Srbije ali mnoge njene
odredbe nisu bile u saglasnosti sa Ustavom i zakonima, zaključio je Ustavni sud
Srbije.
Ustavni sud je zaključio da republički ustav ne
utvrđuje izričito mogućnost uvođenja vanrednog stanja na teritoriji cele zemlje,
ali da se tako nešto podrazumeva. Sud je, međutim, zaključio da je povređen
ustav u delu odluke o uvođenju vanrednog stanja koja podrazumeva sprečavanje
javnog obaveštavanja, rasturanja štampe i drugih obaveštenja o razlozima
proglašenja vanrednog stanja i primena mera u vreme vanrednog stanja.
Odluka Suda je obrazložena prvim stavom člana 46.
Ustava Srbije koji jamči slobodu štampe i drugih vidova javnog obaveštavanja i
zabranjuje cenzuru štampe. Propisano je da niko ne može sprečavati rasturanje
štampe i širenje obaveštenja osim ako se sudskom odlukom ne utvrdi da se poziva
na nasilno rušenje ustavnog poretka, teritorijalne celokupnosti i nezavisnosti
te podsticanje mržnje.
Neustavno je bilo i utvrđivanje posebnih
nadležnosti državnih organa za vreme vanrednog stanja jer je tako nešto bilo
moguće jedino u slučaju uvođenja ratnog stanja.
Ministarstvo unutrašnjih poslova nije, po Ustavu
Srbije, imalo pravo da prinudno dovodi i zadržava građane u službenim
prostorijama do 30 dana. Time je prekršen 15. član ustava koji propisuje da niko
ne može biti lišen slobode, osim u slučajevima koji su utvrđeni zakonom.
Treći stav druge tačke Naredbe o uvođenju vanrednog
stanja takođe nije bio saglasan sa Ustavom Srbije jer je predviđao da osoba
zadržana o prostorijama MUP-a nema pravo na branioca po Zakoniku o krivičnom
postupku. Time je povređen 24. član ustava koji predviđa da je svakome zajamčeno
pravo na odbranu i mogućnost da uzme branioca pred sudom ili drugim organima
nadležnim za vođenje postupka.
Neustavna je bila i odluka po kojoj je direktor BIA
imao pravo da odstupi od načela neprikosnovenosti tajne pisama i drugih
sredstava opštenja bez odluke suda, kao i odluka po kojoj se ukida pravo na
štrajk.
Predsednik Ustavnog suda Slobodan Vučetić kazao je
da sud nije ranije pristupio rešavanju tog slučaja zbog želje da izbegne moguće
optužbe za politizaciju, s obzirom da je u proteklom periodu bilo više izbora na
različitim nivoima. On je dodao da je bilo nužno da se po uvođenju vanrednog
stanja sastane Skupština Srbije, koja bi odlučivala o daljim koracima, kako ne
bi došlo do prenošenja velikog broja nadležnosti u ruke Vlade Srbije.
Sudija Bosa Nenadić je kazala da je rad suda
otežavala činjenica da postoji velika neusklađenost zakonodavstva, i ocenila da
je slučaj vanrednog stanja opomena zakonodavcu da bolje uredi tu
oblast.
