Vostani serbie
Cuvar Aske
Natasa B. Odalovic
Doci ce vreme kad ce se cak i komunisti, oni "komunisti" koji nikada nisu
imali nista sa sedam sekretara SKOJ (cak im ni imena ne znaju), i druga
profiterska fukara, kleti i na sva usta hvaliti onoga kojem su se podsmevali
i onda dok je bio jak, omiljen i naivan, i onda dok mu je srce krvarilo i
dok je svoje mrtve oplakivao, i dok je zaludu Srbiji koja se cerekala
dokazivao da su ga ubijali, onoga "s bradom, Cicinog". Ovo nije prorocanstvo
Tarabica. To se odavno dalo sabrati: Milosevicevo doba + DOS u procvatu +
DOSOVI uveoci. Sad je upravo to vreme, nema vam druge: profiteri i puterasi
svih boja ujedinite se i kriknite primalno kako ste vazda umeli: "Bravo, o,
bravo Vuce Draskovicu". Sad je to vreme, i ne cudim se njima sto klicu, no
Vuku sto mu kliktanje ne para usi. Mozda je, jos se uzdam u to, poput
Odiseja da ne bi cuo smrtonosno zavodljivo pevanje sirena, u svoje usi nalio
vosak, te tako ostao citav. Dakle, ili je Vuk istopio sve slavske i sve
svece parastosne, a morao bi, jer je buka novosledbenika i tapsaca
preglasna, ili je pristao. Pa, posle socijalista, nijedan mu kamen nije
pretezak. Vuku, koji je citavog zivota cuvar Aske. Vuku koji je i sam bio
Aska.
Da vidimo o cemu je rec. Deo javnosti, sto politicki sto nepoliticki sektor,
vajkao se na prijemima i tuzakao po stranim ambasadama kakvo ce nas zlo
snaci bude li bradonja izabran za sefa diplomatije. Ruku na srce, ni
koalicioni partneri nisu bili od raskida da ga vide na Svilanovicevom mestu,
ne zato sto im valja Svilanovic, no sto im Vuk ne valja nikako. Kontroverzni
ravnogorac, nas a evropski, ziv klan nedoklan, ziv pecen nedopecen, sav na
svoju ruku, mnogo je nezgodan. Onda je Vuk postao sef diplomatije, i poceo
da vuce, za mnoge, neocekivane poteze. Za Vuka kakvog pamtimo, zbilja,
neobicno promisljene, pozitivno lukave i nimalo nervozne poteze. I dok su i
prijatelji i neprijatelji bas tad pomislili da imaju Vuka u zamci, Vuk
isterao lisicu na cistinu! O saradnji s Hagom govori bez uvijanja, ne upada
u predasnje zamke vlastite sentimentalnosti i potrebe da bude voljen.
Vuk istrajava i postaje ozbiljan igrac. Zato je odmah usledila serija
kontraudaraca. Pokusali su da mu uvale vodstvo nad famoznom momcadi
nacionalnog saveta za saradnju sa Haskim tribunalom. Po sistemu, ako se
zalazes za izrucenja, evo ti Savet pa beri kozu na siljak! Mnogo su zeleli
da ga vide na tom mestu. Ali Vuk pokaza da je promenio i dlaku i cud:
"Saradnja je neophodna, i tu nema price, al neka Savetom predsedava neko
drugi", stav je Draskovica, u prevodu: Spustavah se ja na vase uze - umalo
se uze ne pretrze!! Zadade tako Vuk domaci zadatak, i nastavi mirno i
stalozeno da se bavi onim sto mu i jeste u opisu novog radnog mesta:
diplomatijom i saradnjom sa svetom. I samo dobaci u prolazu da se zna ko je
zaduzen da isporucuje.
E, tome se, vec, niko nije nadao. Svi oni koji su u Vuku videli novu veliku
tragicnu figuru i zrtvu, koja bi glavom platila cenu saradnje sa Hagom -
ostali su kratkih rukava. Da li ce se praviti neobavesteni, da li ce naci
drugu zrtvu kojoj ce uvaliti ne vruc krompir, nego uzarenu lavu hapsenja i
isporucivanja Hagu - to se Vuka ne tice, i ne treba da ga se tice. Dosta je
bilo za ovaj vek. Onda, kad niko nije hteo, Zoran Dindic je morao. Sta su mu
radili posle toga ne moramo se dugo prisecati, to je istorija koja se jos
pamti. Sad je vreme da Vuk malo mudruje o Hagu i drzi predavanja, a da drugi
budu operativci. I to, oni isti drugi koji su pred domacom publikom i vojnim
formacijama moralisali o otmici, o nelegalnom hapsenju, o nedostatku zakona,
o ugrozavanju nacionalne bezbednosti, a u isto vreme pred svetskom publikom
klimali glavom i kleli se da su za saradnju sa Hagom. Ne znam kako je uspeo
da im izmakne konja, a sam se odrzi u sedlu, ali Vuk jeste uspeo. Ovog puta.
I sad se vracamo na taj nus-fenomen, pomenut s pocetka teksta. Vuka se
odjednom grcevito hvataju i oni koji su, doduse, i ranije bili za saradnju
sa Hagom, ali ne nikako i za saradnju sa Vukom. Oni koji su ga odavno
otpisali i u njemu gledali vasarskog oratora sa praporcima i kapom kicankom,
ornament proslosti, suvisni atavizam deseterca. Recju, oni koji su u Vuku
videli samo decju bolest mlade srpske demokracije, protiv koje su pelcovali
narod ne manje od Milosevicevih causa. Sad su uz Vuka. Aferim! Ali, sta tu
ne valja? S politickog aspekta, zapravo, sve je OK. Pa i to sto Vuk podrsci
u zube ne gleda. Ali iz aspekta ozdravljenja duha u Srbiji, sve je to trulo
i ne vodi razjasnjenju niti raspletu,vec novim zatrpavanjima, novim
zataskavanjima, novim neprincipijelnostima. Vreme jeste da Vuk bude ozbiljan
politicar, ali ako usput pocne odvise da kalkulise, preci ce onu tananu
granicu, koja je most izmedu dobre politicke perspektive i sunovrata. Vuk, a
da jasno ne kaze svakom po zasluzi, nije Vuk, vec bilo koji diplomata koji
ne mora da misli ni o svojim biracima, ni o svojoj stranci, novim izborima,
olakom lustriranju hulja, koje ocas umeju da vaskrsnu, ako covek nije stalno
i sitnim vezom na oprezu.
Dakle. Sef diplomatije povukao je niz odlicnih poteza kada je rec o Hagu.
Vuk Draskovic osim tih poteza mora da uradi jos ponesto, manje diplomatski.
U protivnom, dozivece, a iskustvo ga na to opominje, da upravo sadasnji
tapsaci po ramenu, kad se najmanje nada, neku ovcu proglase za vuka, a Vuka
uguraju u tor. A u toru, od silnog blejanja, vucji glas se ne cuje. U toru,
bojim se, Vuk samo ponovo moze da lize stare rane, koje su samo trenutno
zacelele. Ali, evo necu ja vise da mislim i baksuziram o tome. Vuk dobro zna
i ko su ovce i ko pastir i ko psi cuvari. Na Vuku je da zarezi i rastera sta
treba, i sacuva sta je njegovo. Sansu posle ove, koja mu se ponovo ukazala,
vise zasigurno nece imati u svojoj politickoj karijeri.
A Vuk Karadzic zabelezio davno: "Pitali vuka: Zasto uvek koljes po dvije
ovce? A vuk im odgovori: Dok jednu pojedem, da mi druga bude gotova".
O tome govorim. O politici.
http://www.danas.co.yu/
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
