interNacional
Događaji dana
| Koštunica je manijak | |||
|
U analizi rezultata predsedničkih izbora, Luković se najtežim kvalifikacijama obrušio na Koštunicu, nazivajući ga ludakom, manijakom, dr Kalašnjikovom. Tadićevu politiku je ocenio kao `pičkastu` Petar Luković, kolumnista hrvatskog nedeljnika Feral Tribjun i jedan od najbližih saradnika Željka Mitrovića, vlasnika RTV Pink, analizu rezultata predsedničkih izbora u Srbiji završava `ključnim pitanjem`: `kad ćemo se osloboditi Voje manijaka`? - Dok to ne znamo, sve ostalo je nebitno. Čak i fucking predsednički izbori, zaključuje Luković. On je detaljno objasnio Hrvatima zašto je Koštunica `najveći gubitnik`, Bogoljub Karić `dobitnik`, a Tadić `pobednik`. - Ne samo da je Koštuničin, tj. vladin, kandidat Dragan Maršićanin ispao u prvom krugu, nego je osvojio najbednije četvrto mesto. Vlada Srbije - fiktivno cirkusko telo kojem u svojstvu nesrećnog premijera - klovna predsedava pomenuti dr Kalašnjikov - viđena je za odstrel na prvim sledećim parlamentarnim izborima. Njeno današnje postojanje, uz podršku Miloševićevog SPS-a, rezultat je klasične Tadićeve `pičkaste politike`: da ne talasamo, da ih ne rušimo, interes Srbije je bla-bla iznad partijske politike, srpski glasači su umorni od podela i novih izbora... a da u projekciji vidimo kako se Tadić približava Koštunici, makar i zato što lobby iza Tadića (Dobrica Ćosić & Srpska akademija nauka i umetnosti & srpski-naci-intelektualci) veruje da predsednikom može da se upravlja na način na koji je upravljao Miloševićem u prvim godinama rata. U svakom od pomenutih slučajeva Koštunica je gubitnik, što je savršena vijest; manje je savršena vest da Tadić nije imun na pritiske, makar od strane svog oca, akademika Ljubomira Tadića, poznatog hard-core nacionaliste, čija je ljubav ka Miloševiću, početkom devedesetih, prelila čašu četničke strasti i razlila se kao krvavi šlag po Hrvatskoj i naročito `srpskoj` Bosni do koje je, nekad, akademiku Tadiću i te kako bilo stalo, piše Luković. Uz konstataciju da je Bogoljub Karić, The Businessman, do juče bio `poverljivi kadar Slobodana Miloševića & Mire Marković`, srpsko-hrvatski kolumnista je objasnio tajnu izbornog uspeha `vlasnika tisuće kompanija`: - Karićev populizam i njegov optimizam - da bi kao premijer Srbiju prenuo iz Koštuničinog sna - ima smisla, makar na nivou praktičnih premijerskih poteza; ovoj zemlji treba buđenje, a ne spavanje, a Koštunica je lik koji ovaploćuje dremež, popodnevni a bogami i prepodnevni odmor, kad čovek vidi dr Vojislava njemu se automatski spava, takav je naš premijer-hipnotizer. Srbija spava dok on šuti sa sovama! Na kraju analize, Luković se pita `A šta sad?` i odmah daje odgovor: - Sad čekamo nove parlamentarne izbore do kraja godine gde će, ako se ovaj izborni trend nastavi, gro glasača imati Tadić, Karić i, naravno, Nikolić. Imamo, dakle, novu političku sliku Srbije, bez Koštunice (što je napredak, svakako). Ali, kako je pomenuti još uvek premijer, priča o tome kako bi Tomislav Nikolić uništio Srbiju da je došao na mesto predsednika države više ne važi; već imamo akutnog ludaka-premijera koji je opasniji od svakog predsednika države, čoveka s kojim se Srbija brzopotezno vraća u svoju mračnu prošlost. Dok je dr Vojislav Kalašnjikov Koštunica predsednik vlade, više nije bitno imamo li predsednika Srbije, zvao se on Boris ili Tadić. Pobednik Tadić Pored optužbi za `pičkastu politiku` Borisa Tadića, Luković njegovu kampanju ocenjuje kao `nezapamćeno mirnu, punu opšte-opštih mesta`, kojom je sebe predstavio kao `Modernu Opciju spram fašiste Nikolića`. - Izgledalo je kao prosta dilema: ili ćeš biti za Tadića (navodno Europa, navodno bolji život, nekakva nada da ćeš jednog dana dobiti šengensku vizu) ili ćeš glasati za Nikolića i prihvatiti izolaciju, sankcije ili šta god; u tom sistemu vrednosti čak se nije govorilo o Tadićevim idejama za, već o Nikolićevim protiv. Da li je Tadić radikalan kao Mesić, spreman da uđe u bitku za svoje ideje? Mislim da nije, ali ima vremena da me demantuje. Ako sme - tvrdi Luković. pošaljite komentar | |||
