http://www.novosti.co.yu/vest.php?vest=30175&rubrika=Ekonomija
Umorni od čekanja
Ekipa Novosti 11.07.2004, 19:15:15
ZBOG BEZAKONJA SMO I OTIŠLI
Kada čovek sluša i gleda neki od brojnih beogradskih sastanaka naših
zvaničnika i srpskih biznismena iz sveta, rekao bi da će MMF-u ubuduće više
trebati Srbija, nego MMF Srbiji. Ipak, ti "susreti dijaspore i matice" u
Srbiji u "ovo vreme" ne samo da mnogo liče onim u "ono vreme", nego se
programske doze pogača, soli, folklora, prasića na ražnju, prijema,
odlikovanja, poseta manastirima, slikanja, intervjua... još moraju
pojačavati, ne bi li predstavnici sve veće srpske dijaspore uopšte navraćali
na par dana u sve manju Srbiju.
- Treba biti iskren i reći da je sve teže okupiti istaknute Srbe iz sveta da
dolaze na ovakve sastanke, da uopšte dolaze ovde, iako to žele - kaže
profesor dr Slobodan Ćuk, jedan od najpoznatijih naučnika i fabrikanata u
SAD. - Prosto, ljudi su se umorili od nadanja, čekanja, pričanja, a posao je
u domovini sve teže napraviti. Jedno vreme, posle oktobarskih promena, ta
nadanja su bila obnovljena, ali, sada je i to splasnulo.
"DOĐITE, BRAĆO"
NA nedavnim "Susretima s dijasporom", profesor Ćuk dobio je visoko državno
odlikovanje Srbije. Dobitnik je i najprestižnijih nagrada u Americi, drži
predavanja u oblasti elektronike po celom svetu a svoj čuveni konvertor je
dalje usavršio i nazvao ga po Tesli (prvi put ga je, nedavno, promovisao u
Japanu, gde je to bila prava senzacija). Sada, se između ostalog, taj TESLIN
KONVERTOR ugrađuje u najmoćniji računar sveta, čije je ime tajna.
I gotovo svi ostali uspešni srpski biznismeni i naučenici s cele planete, ne
kriju razočarenje što bar nešto od toga što imaju i znaju ne mogu da urade i
ugrade u Srbiji.
- Mi želimo da se vratimo, ali nemamo gde, jer ne želimo u zemlju koja nema
zakone. Naši državljani u celom svetu imaju ukupno preko 400 milijardi
dolara, ali nam se ne isplati da ulažemo u Srbiju. Mnogi su pokušali, ali su
se brzo i razočarani vratili - kaže Boško Tešanović koji decenijama živi i
uspešno radi u Sidneju.
Kad su već ovih dana bili u Beogradu, iskoristili smo da sa nekima od
moćnijih srpskih biznismena u svetu, popričamo. Kažu, džaba što oni na
skupovima direktno, taksativno nabroje koje to uslove država treba da
obezbedi da investicije krenu u talasima, kad odmah zatim za govornicu izađe
neko od ministara i kaže - "Lako ćemo, braćo, samo vi dođite, sve ćemo da
rešimo..."
Zbog tog "lako ćemo", većina njih je i otišla u beli svet i kod njih je
veliki oprez da se vrate i ovde ulažu. Zar je moguće, pitaju se, da se
decenijama ovde ne može ili neće da prihvati da je svaka investicija čista
matematika, da se dugo planira, priprema, da nije isto da li je porez na
profit ili bilo šta drugo ovoliki ili onoliki, da se ne može u Srbiji za
izgradnju magacina tražiti za komunalije više nego za desetospratnicu u
Kanadi, da se ne može krasti i podmićivati, da se ne mogu ljudi zapošljavati
po partijskim i rođačkim linijama...
NESKRIVENA KORUPCIJA
- DECENIJAMA ne možemo da ubedimo vlasti u Srbiji da taj takozvani, motiv
više, koji se odnosi na naša patriotska osećanja, u biznisu ima smisla, ali
tek onda kada neko od nas reši da investira u Evropi pa su uslovi za to isti
u Srbiji i, na primer, Rumuniji, Poljskoj, Bugarskoj, Češkoj... Kada je to
isto, ili približno isto, onda taj motiv više može da prevagne da se izabere
baš Srbija. Rodna Srbija. U svim drugim okolnostima, slede se logika i
interes biznisa - kaže Mladen Selak, uspešni biznismen i pronalazač u SAD.
- Neki kažu da je sitnica kad zameramo što se putnicima iz dijaspore u
Srbiji naplaćuje četiri puta skuplja drumarina nego za domaća vozila - ljuti
se Milorad Tomanović iz Rusije. - To ne samo da nervira, nego pokazuje
suštinsko nerazumevanje problema. Pa još kada nas carinici dočekuju na način
da i ne kriju koliko su korumpirani i koliko traže da i mi u tome
učestvujemo, nemamo razloga da verujemo da se nešto promenilo.
Srbija sada ima, po prvi put, Ministarstvo za dijasporu. Da li to najavljuje
suštinski zaokret prema osmišljenom iskorišćenju ogromnih potencijala
dijaspore, ili je to samo dekoracija za "već viđeno", tek, prvi direktni
susret sa dijasporom na tom nivou počeo je nedavno izvinjavanjem Miodraga
Jakšića, pomoćnika ministra za dijasporu u Vladi Srbije, i obećanjem da će
"3,5 miliona evra sakupljenih u tek osnovani Fond dijaspore za maticu biti
brzo vraćen i potrošen namenski..."
A gde je taj novac tako brzo "potrošen nenamenski", naši poslovni ljudi iz
dijaspore ne znaju. Sve i da (sa)znaju, ne menja stvar, demonstracija
"suštinskog zaokreta" im je već priređena.
KAO AMBASADE
SVAKODNEVNO smo u kontaktu sa našim ljudima u inostranstvu i politička
nestabilnost i zakonska nesređenost u našoj zemlji najčešće se ističe kao
razlog daljeg odlaganja, pa i udaljavanja od poslova u otadžbini - kaže
Aleksandar Vlajković, predsednik Upravnog odbora vrlo agilne asocijacije
"Srpska veza". Tu se misli i na zakonske uslove investiranja, na regulisanje
državljanstva, kao vrlo bitnog pitanja, vlasništva, garancija, na probleme
denacionalizacije, regulisanje vojne obaveze... Preko 100 hiljada naših
mladih ljudi po svetu nije služio ovde vojsku i njihov povratak na devet
meseci, značio bi im kraj poslu koji su tamo tek započeli.
Kako naša privreda nema ni mrežu privrednih, ekonomskih i konzularnih
predstavništava po svetu, a svaka jaka zemlja to ima, i to je problem koji
bi mogao relativno brzo da se reši. Na način da dobar deo tih poslova
preuzme naša dijaspora, uključujući i onaj njen deo koji ne namerava da se
brzo ili uopšte vrati.
F. V. N.
UBI NAS PRAZNA PRIČA
MALO je Srba, kako ovih dana reče akademik Matija Bećković, koji su zaslužni
što su Srbi još Srbi. Takvi su još dragoceniji među našim sunarodnicima u
rasejanju, a jedan od njih je ugledni biznismen iz Štokholma Nikola Janić,
predsednik Ujedinjene srpske dijaspore Evrope, lider Srpskog saveza Švedske
i član Saveta švedske vlade za pitanja integracije i etničke ravnopravnosti.
Koliko je danas, gospodine Janiću, zaista brojna srpska dijaspora u Evropi?
Onoliko koliko je kome potrebno da tu brojku smanji ili rastegne. A rastežu
je: od milion i po do dva. Čak i do dva i po miliona.
Kakva je ekonomska karta srpske dijaspore u Evropi?
- Šarolika, ali to nije tipično samo za Srbe. Većina stranaca u zapadnoj
Evropi danas živi veoma skromno, nije sve samo med i mleko.
Funkcioniše li srpski biznis i kao srpski, i kolika je realna moć Srba
biznismena?
- Šta je to u našem slučaju uopšte biznismen? Neko ko ima na stotine
zaposlenih u svojim fabrikama i firmama i godišnje obrće stotine i desetine
miliona evra ili je to i mali kafedžija i krojač iz predgrađa Pariza?
Pitanje je i ko je za Srbiju važniji: krupni biznismen sa velikim ličnim
bogatstvom ili onaj ko bi sa manjim sredstvima pokrenuo biznis u domovini i
stotinama ljudi omogućio zaposlenje? Naravno da su ovi drugi važniji, ali ih
nema puno.
Šta je potrebno promeniti u zakonodavstvu i ekonomskim uslovima u domovini
da bi srpski biznis iz sveta konačno počeo da ulaže u maticu?
- Priliv kapitala u Srbiju i budući ulazak u EU ne zavise od toga da li i ko
je njen predsednik neki Tadić ili Nikolić. Važnije je da budemo nacionalno i
demokratski zdravi i tolerantni, i da biznisu zakonski stvorimo povoljne i
sigurne uslove ulaganja, sprečivši pritom i iskorišćavanje radne snage i
pljačkanje i rasprodaju domaćih resursa.
Treba li stvarati posebne pogodnosti za srpski biznis iz Evrope i sveta?
- Biće dovoljno da budu privlačni oni opšti uslovi.
Zato što ti uslovi nisu bili dovoljno primamljivi za Nemce ili Francuze -
nisu bili takvi ni za srpski "patriotski biznis". Smatram da ne treba
ozbiljno uzimati one Srbe iz sveta koji turistički dolaze na "susrete"
dijaspore i matice, na kojima se lepo druže i još lepše nastupaju, a u
Srbiji iza sebe ostave samo obećanja koja retko ispune. Zato ovogodišnjim
susretima nisam ni prisustvovao. I naši ljudi i stranci treba u Srbiju da
investiraju radi sebe, a to će činiti tek kada Srbija ne bude više
nesigurna, nedozrela i nepredvidiva i zbog svoje sklonosti podelama. Sada:
na "demokrate" i "neprijatelje".
Na kakva ulaganja bi se u tom slučaju moglo računati?
- Na veća nego što je do sada viđeno na celom području bivše Jugoslavije.
LOBISTI "SPASIOCI"
ZAŠTO Srbi nemaju ni u jednoj uticajnoj zemlji jak i organizovan lobi?
- Zato, pored ostalog, što ni jedna vlada u Beogradu još nije shvatila
značaj lobiranja po svetu, pa naivno veruju da ministar za dijasporu, samo
zato što je ministar, o svim zemljama i celoj dijaspori zna više nego mi
koji smo decenijama u rasejanju. Primera radi, Ujedinjena srpska dijaspora
Evropa ima kancelariju u Beogradu, koja predstavlja više od 80.000 članova,
ali od Ministarstva za dijasporu nije dobila ni jedan jedini dopis ili
telefonski poziv. Umesto da sa nama sarađuju oni, čujem, najavljuju da će
"početi sa ujedinjenjem dijaspore"...
Koliko nas je koštalo što proteklih 15-ak godina nismo, pogotovo u SAD,
imali lobi koji bi bio konkurentan albanskom i hrvatskom?
- Više nego što se može i zamisliti, a koštaće nas još više ako hitno ne
dođe do nacionalnog osvešćenja i ne shvatimo da jedni bez drugih ne možemo.
Neki se predstavljaju, a tako ih i reklamiraju u zemlji, kao vođe i
organizatore lobiranja po svetu, iako tu nema ništa osim prazne priče. Nije
ništa drugo do bezobrazno varanje kad neko istovremeno skriva od srpske
javnosti da je član Odbora za zaštitu Karadžića ili da svake godine
demonstrira u Hagu za gospodina Miloševića, dok u matici se predstavlja kao
lobista spasilac u ime "Kongresa Srba".
PISMO KOŠTUNICI
NAPISATI ili ne napisati pismo predsedniku SCG Svetozaru Maroviću ili
premijeru Srbije Vojislavu Koštunici, Nikola Janić se ne koleba kad oceni da
je potrebno. Tako je Koštunici napisao i ovo:
"Za koga je vlada Srbije štampala Belu knjigu o Kosovu kada ni čelne
organizacije srpske dijaspore u Evropi, čak ni na izričito traženje, nisu
dobile ni jedan primerak?"
JELENA Ž. SKENDERIJA
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
