"Politika", 14. jul 2004.
EKONOMISTI O OBAVEZAMA PREMA
INOSTRANSTVU
JOŠ SMO PREZADUŽENI
Al. Mikavica
Otpisom 62 odsto od 2,7 milijardi potraživanja, Londonski klub poverilaca nam je olakšao teret spoljnog duga, ali je po važećim kriterijumima Svetske banke, Srbija još visoko zadužena zemlja, izjavio je predsednik Naučnog društva ekonomista Ljubomir Madžar, predstavljajući juče zbornik radova učesnika nedavno održanog okruglog stola o spoljnoj zaduženost Srbije i Crne Gore. Poslednja pominjana cifra spoljnog duga SCG bila je 14,3 milijardi dolara. Komercijalne banke takozvanog Londonskog kluba oprostile su nam oko 1,6 milijardi, tako da je ukupna suma našeg spoljnog duga svedena na oko 12,7 milijardi dolara.
Uprkos zvaničnicima, koji tvrde suprotno, dr Madžar upozorava da navedeni ostatak duga SCG stranim poveriocima premašuje 80 odsto procenjenog bruto domaćeg proizvoda, što našu zemlju i dalje svrstava u red visokozaduženih država.
Prema sadašnjem planu za otplatu tog duga, do kraja ove godine Srbija mora da vrati oko 863 miliona dolara, 2007. oko 962, a 2008. oko 1,18 milijardi dolara.
Madžar kaže da „ljudi od struke” smatraju da teret godišnje rate, koja premašuje milijardu dolara, iscrpljena domaća privreda ne može da podnese. Zbog toga je nerealan optimizam koji je zavladao „u krugovima vlasti” pošto nam je Londonski klub poverilaca oprostio pomenutih 1,6 milijardi.
– Dužnička kriza ne kuca na naša vrata onako snažno kao pre nego što nam je Londonski klub otpisao 62 odsto od 2,7 milijardi, ali mi ipak treba da budemo spremni za teška vremena, dodao je Madžar.
– Pogotovu što Srbija i Crna Gora još nije privlačna za investitore, nema ni neophodnog povećanja izvoza kako bi se zaradile devize za godišnje rate koje pristižu. Nema baš mnogo osnova ni tvrdnja da nam je poslednji otpis duga podigao rejting među investitorima i zajmodavcima. Jer, teško je poverovati da je uputno pozajmljivati zemlji kojoj se opraštaju dugovi i da je bezbedno u nju investirati.
Dr Vladimir Grečić je podsetio da Srbija ima na raspolaganju samo jedan izvor investiranja, koji ne bi povećao njenu spoljnu zaduženost. Reč je o kapitalu naših ljudi u rasejanju. Ali, kaže on, većih ulaganja naših ljudi iz dijaspore još nema, što kazuje da investiciona klima u Srbiji nije povoljna. Inače, godišnje devizne doznake zaposlenih u inostranstvu bankarskim kanalima u Srbiju iznose oko 800 miliona dolara. Prema nekim računicama, još oko 700 miliona dolara naši ljudi iz sveta godišnje donesu u kešu. Ukupna suma, od oko 1,5 milijardi dolara godišnje, što je oko 12,8 odsto bruto domaćeg proizvoda, blagotvorno deluje na naš prenapregnuti platni bilans.
Za Miliju Mihajlovića, sekretara Naučnog udruženja ekonomista, poslednje zaduženje SCG kod MMF-a od 14,7 miliona dolara primer je olakog uzimanja kredita i za potrebe koje ne bi smele da se pokrivaju stranim kreditima. Primera radi, umesto za isplative proizvodne investicije, pozajmljeni dolari biće, pored ostalog, potrošeni i za sređivanje katastra u Srbiji, kao i za unapređivanje zdravstva u Crnoj Gori.
