STAN I DALJE SAN
T.Spalević 15.07.2004, 18:28:37
T.Spalević 15.07.2004, 18:28:37
BEOGRAD - Za građane bez krova nad glavom, mlade bračne
parove i one koji imaju duži podstanarski staž, u ovom trenutku nema druge
poruke sem one da čekaju na bolja vremena kada će moći da reše svoj problem -
sami i uz pomoć društva.
Nije da u Srbiji niko ne gradi stanove. Druga je stvar u pitanju. Kvadrati se grade za prodaju tj.profit, a ne za rešavanje stambenih problema podstanara.
Stambeni krediti i dalje nisu prihvatljivi za više od 90 odsto građana, jer svaki kredit na rok manji od 30 godina sa godišnjom kamatom većom od pet odsto za naše prilike nije realan. Kako sada stvari stoje u većini banaka koje odobravaju kredite za stan od 60.000 evra mesečno treba izdvojiti 460 (rok otplate 15 godina, učešće 30 odsto), a to znači da građanin mora da ima platu koja premašuje 1.000 evra. Što se tiče Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita,prvi rezultati će se znati na jesen, ali je gotovo izvesno da većina onih bez krova nad glavom od toga neće imati nikakve koristi.
Država je mnogo toga obećala. Posle NATO bombardovanja - po veoma povoljnim uslovima deset hiljada stanova godišnje. To je nerealno poručila je posle 5. oktobra 2000. godine i najavila povoljne kredite. Ali, za većinu podstanara u Srbiji stan je i dalje samo san. Koja rešenja nudi nova vlast?
Nedavno je ukidanjem poreza na fond zarada presušio izvor finansiranja za izgradnju stanova solidarnosti. Da li će lokalne samouprave imati sluha i na koji način će rešavati stambene probleme svojih sugrađana ostaje da se vidi.
- Razmišljamo o dva modela socijalnog stanovanja - ističe Vladimir Ilić, pomoćnik ministra za kapitalne investicije. - Prvi je rentiranje odnosno model socijalnog stanovanja koji podrazumeva plaćanje niže kirije i ti kvadrati su u državnom vlasništvu i neće moći da se otkupljuju. Drugi model je socijalno stanovanje u privatnom i mešovitom sektoru takozvano pristupačno stanovanje. Ovaj model podrazumeva izgradnju jeftinih stanova , koji bi se gradili na jeftinijim lokacijama i zadovoljili neke najosnovnije standarde. Ti kvadrati bi mogli da se otkupe po povoljnim uslovima.
Ministarstvo je pripremilo Nacrt zakona o republičkom fondu za stanovanje, koji od septembra ulazi u proceduru. Uloga fonda koji bi bio javno preduzeće je da prikuplja sredstva iz budžeta i donacija. Taj novac namenjen je socijalnom stanovanju, dakle, izgradnji jeftinih kvadrata i tim poslom bi rukovodile opštinske stambene agencije. Sredstva od otkupa tih stanova vraćala bi se fondu i poslužila za izgradnju novih kvadrata.
- Studija stambenog sektora, pokazaće postojeće stanje i daće preporuke za budući razvoj stambenog sektora - tvrdi Milić. - Paralelno sa ovom studijom radićemo i strategiju nacionalne stambene politike koja će predstavljati operativni dokument. Ona će pokazati jasne smernice u smislu novih zakonskih rešenja, podsticanja izgradnje novih ali i obnovu postojećeg stambenog fonda, jer se mnoge stambene zgrade ne održavaju onako kako bi trebalo.
Precizan podatak o tome koliko se stanova gradi trenutno u Srbiji ne postoji. Nema ga Ministarstvo niti Privredna komora a ni Zavod za statistiku. Ali, ono što je svakako sigurno stanove grade praktično samo privatnici. U Srbiji je registrovano 7.820 građevinskih preduzeća. Od toga je društvenih 524, privatnih 6.367, zadružnih 605, mešovitih 293 i državnih 31. Ali, tek na kraju godine znaće se koja od njih i stvarno rade. Na primer, u 2001. godini aktivno je bilo svega 3.233 preduzeća.
Nije da u Srbiji niko ne gradi stanove. Druga je stvar u pitanju. Kvadrati se grade za prodaju tj.profit, a ne za rešavanje stambenih problema podstanara.
Stambeni krediti i dalje nisu prihvatljivi za više od 90 odsto građana, jer svaki kredit na rok manji od 30 godina sa godišnjom kamatom većom od pet odsto za naše prilike nije realan. Kako sada stvari stoje u većini banaka koje odobravaju kredite za stan od 60.000 evra mesečno treba izdvojiti 460 (rok otplate 15 godina, učešće 30 odsto), a to znači da građanin mora da ima platu koja premašuje 1.000 evra. Što se tiče Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita,prvi rezultati će se znati na jesen, ali je gotovo izvesno da većina onih bez krova nad glavom od toga neće imati nikakve koristi.
Država je mnogo toga obećala. Posle NATO bombardovanja - po veoma povoljnim uslovima deset hiljada stanova godišnje. To je nerealno poručila je posle 5. oktobra 2000. godine i najavila povoljne kredite. Ali, za većinu podstanara u Srbiji stan je i dalje samo san. Koja rešenja nudi nova vlast?
Nedavno je ukidanjem poreza na fond zarada presušio izvor finansiranja za izgradnju stanova solidarnosti. Da li će lokalne samouprave imati sluha i na koji način će rešavati stambene probleme svojih sugrađana ostaje da se vidi.
- Razmišljamo o dva modela socijalnog stanovanja - ističe Vladimir Ilić, pomoćnik ministra za kapitalne investicije. - Prvi je rentiranje odnosno model socijalnog stanovanja koji podrazumeva plaćanje niže kirije i ti kvadrati su u državnom vlasništvu i neće moći da se otkupljuju. Drugi model je socijalno stanovanje u privatnom i mešovitom sektoru takozvano pristupačno stanovanje. Ovaj model podrazumeva izgradnju jeftinih stanova , koji bi se gradili na jeftinijim lokacijama i zadovoljili neke najosnovnije standarde. Ti kvadrati bi mogli da se otkupe po povoljnim uslovima.
Ministarstvo je pripremilo Nacrt zakona o republičkom fondu za stanovanje, koji od septembra ulazi u proceduru. Uloga fonda koji bi bio javno preduzeće je da prikuplja sredstva iz budžeta i donacija. Taj novac namenjen je socijalnom stanovanju, dakle, izgradnji jeftinih kvadrata i tim poslom bi rukovodile opštinske stambene agencije. Sredstva od otkupa tih stanova vraćala bi se fondu i poslužila za izgradnju novih kvadrata.
- Studija stambenog sektora, pokazaće postojeće stanje i daće preporuke za budući razvoj stambenog sektora - tvrdi Milić. - Paralelno sa ovom studijom radićemo i strategiju nacionalne stambene politike koja će predstavljati operativni dokument. Ona će pokazati jasne smernice u smislu novih zakonskih rešenja, podsticanja izgradnje novih ali i obnovu postojećeg stambenog fonda, jer se mnoge stambene zgrade ne održavaju onako kako bi trebalo.
Precizan podatak o tome koliko se stanova gradi trenutno u Srbiji ne postoji. Nema ga Ministarstvo niti Privredna komora a ni Zavod za statistiku. Ali, ono što je svakako sigurno stanove grade praktično samo privatnici. U Srbiji je registrovano 7.820 građevinskih preduzeća. Od toga je društvenih 524, privatnih 6.367, zadružnih 605, mešovitih 293 i državnih 31. Ali, tek na kraju godine znaće se koja od njih i stvarno rade. Na primer, u 2001. godini aktivno je bilo svega 3.233 preduzeća.
CENE
U agencijama za promet nekretnina tvrde da se cene još nisu menjale, odnosno, iako se očekivalo kvadrat nije pojeftinio. Čak je na pojedinim lokacijama skočila cena novogradnje, koja se u Beogradu kreće od 700 (na periferiji, odnosno jeftinim lokacijama) i premašuje 2.000 evra po kvadratnom metru ( Vračar, centar grada).
Kada su u pitanju takozvani polovni stanovi u prigradskim beogradskim naseljima (Borča,Mirijevo, Karaburma, Vidikovac...) cena se kreće od 500 do 1.000 evra po kvadratnom metru.
U agencijama za promet nekretnina tvrde da se cene još nisu menjale, odnosno, iako se očekivalo kvadrat nije pojeftinio. Čak je na pojedinim lokacijama skočila cena novogradnje, koja se u Beogradu kreće od 700 (na periferiji, odnosno jeftinim lokacijama) i premašuje 2.000 evra po kvadratnom metru ( Vračar, centar grada).
Kada su u pitanju takozvani polovni stanovi u prigradskim beogradskim naseljima (Borča,Mirijevo, Karaburma, Vidikovac...) cena se kreće od 500 do 1.000 evra po kvadratnom metru.
IZBEGLICE
Italijanska vlada izdvojila je 8,24 miliona evra za program izgradnje stanova za izbeglice i socijalno ugrožene u Srbiji. Određeno je sedam opština gde će se u naredne tri godine sagraditi oko 700 stanova.
Italijanska vlada izdvojila je 8,24 miliona evra za program izgradnje stanova za izbeglice i socijalno ugrožene u Srbiji. Određeno je sedam opština gde će se u naredne tri godine sagraditi oko 700 stanova.
DIREKCIJA
Građevinska direkcija Srbije trenutno gradi oko 1.450 stanova na 17 lokacija u 13 gradova.Cena kvadrata u unutrašnjosti Srbije kreće se od 450 do 550 evra, a u Beogradu od 900 do 1.300 evra po kvadratu.
Građevinska direkcija Srbije trenutno gradi oko 1.450 stanova na 17 lokacija u 13 gradova.Cena kvadrata u unutrašnjosti Srbije kreće se od 450 do 550 evra, a u Beogradu od 900 do 1.300 evra po kvadratu.
ZADRUGE
Stambeno zadrugarstvo još nije zamrlo. Oko 200 aktivnih stambenih zadruga trenutno u Srbiji gradi oko 150 do 180 stanova i 11.000 do 12.000 individualnih stambenih objekata(porodične kuće).
Stambeno zadrugarstvo još nije zamrlo. Oko 200 aktivnih stambenih zadruga trenutno u Srbiji gradi oko 150 do 180 stanova i 11.000 do 12.000 individualnih stambenih objekata(porodične kuće).
VIŠAK PROSTORA
Ako je suditi po statističkim podacima u Srbiji postoji višak stambenog prostora. Jer, prema poslednjem popisu stanovništva u Republici ima ukupno 2.956.516 stanova i 2.521.190 domaćinstava.
Od ukupnog broja nastanjeno je 2.409.002 , niko ne živi u 334.994, dok se u 201.045 stanova boravi povremeno (na primer vikendice), a 11.475 koristi se za poslovni prostor.
Ako je suditi po statističkim podacima u Srbiji postoji višak stambenog prostora. Jer, prema poslednjem popisu stanovništva u Republici ima ukupno 2.956.516 stanova i 2.521.190 domaćinstava.
Od ukupnog broja nastanjeno je 2.409.002 , niko ne živi u 334.994, dok se u 201.045 stanova boravi povremeno (na primer vikendice), a 11.475 koristi se za poslovni prostor.
