AVP SERVIS ČLANAKA: JUG U
KOSOVSKOM ČVORU?
VRANJE 30.07.2004 11:21 (AVP) -
Usvajanje Političke platforme od strane tri opozicione političke partije
Albanaca sa juga Srbije kojom se zahteva "politička i teritorijalna autonomija"
područja Bujanovca, Preševa i Medveđe, iliti kako se navodi "Preševske doline"
do sada je najoštrija politička poruka Albanaca upućena vlastima u Beogradu, ali
i međunarodnoj zajednici, u prvom redu Organizaciji za evropsku bezbednost i
saradnju i Evropskoj uniji, od 1992. godine kada je održan referendum na kome su
se Albanci izjasnili za političku i teritorijalnu autonomiju. Činjenica da je
15. maja ove godine formirano tzv. Konsenzualno veće albanskih političkih
partija koje čine Demokratska partija Albanaca (DPA), Pokret za demokratski
progres (PDP) i Demokratska unija doline (DUD) ukazuje na polarizaciju izmedju
ovih i Partije za demokratsko delovanje (PDD) koju predvodi Riza Haljimi. Na
ovaj način Albanci žele da nametnu novi pogled na jug Srbije, mimo onoga što je
činio Haljimijev (PDD) koji je bio politički kooperativan sa vlastima u Beogradu
i medjunarodnom zajednicom (OEBS, NATO, EU ) u rešavanju krize na jugu Srbije.
Očigledno je da platforma predstavlja i odgovor na dokument Vlade Srbije o
rešavanju Kosovskog problema i mogućoj regionalizaciji južne pokrajne, u koju
želi da se uključi i područje opština Preševo, Bujanovac i Medvedja koje se
svojom teritorijom naslanjaju na administrativnu liniju sa Kosovom i Metohijom.
Na ovaj način (indirektno) skreće se pažnja od retorike Beograda da u regionu
juga Srbije "preti opasnost od eskalacije nasilja" i cela stvar se postavlja u
teren političkog polja, na koju Beograd do sada nije mnogo, ili dovoljno,
poklanjao pažnju odbijajući da izme u konkretnu relevanciju tri političke
partije Albanaca koje su nastale nakon prestanka nasilja pre više od dve godine.
Poslednje saopštenje Predsedništva Haljimijeve (PDD) od 21. jula,u kome se
apeluje na " brže rešavanje političke krize", "integraciju Albanaca u društvene
strukture" i "poštovanje ljudskih i manjinskih prava Albanaca" kao i "povratak
raseljenog stanovništva na ovo područje", bila je direktna politička provokacija
da se Konsenzualno veće tri partije oglasi sa platformom. Dok Haljimi pozdravlja
napore ambasadora SAD Majkla Polta, Džefrija Bareta iz Evropske komisije i
Mauricija Masarija iz OEBS-a, koji su svojim polednjim posetama jugu Srbije dali
novi doprinos "unapredjenju političkog procesa, koji je od decembarskih
parlamentarnih izbora zapostavljen zbog pogrešnog pristupa ovoj problematici od
strane Vlade premijera Koštunice", dotle portparol Konsenzualnog veća tri
partije Orhan Redžepi govori da će "Platforma o političkoj i teritorijalnoj
autonomiji tri opštine biti poslata relevantnim medjunarodnim faktorima, kao i
vlastima na Kosovu i u Srbiji." I, ovo je dokaz da je Beograd, kroz oštre ocene
pojedinih visokih funkcionera MUP-a Srbije o poslednjem incidentu, pokazao da
nema jasnu viziju, sem one bezbedonosne, šta raditi na jugu Srbije u slučaju
pogoršanja konpletne situacije. To je, bar u ovom političkom trenutku stvorili
ambijent da se pojavi Platforma o političkoj i teritorijalnoj autonomiji i
pokaže da Albanci razmišljaju, da je upravo sada trenutak da se jug Srbije nadje
u političkom "paket aranžmanu" zajedno sa Kosovom. Zato Albancima u ovom
trenutku nije u interesu da dodje do eskalacije nasilja i oružanih sukoba sa
državnim snagama bezbednosti, jer cela stvar treba da se prebaci na teren
diplomatije i predstojećeg dijaloga izmedju Beograda i Prištine. Na Beogradu je
sada da bez ignorisanja ovog političkog poteza tri albanske partije, i u
saradnji sa medjunarodnom zajednicom koja poznaje prilike u regionu juga Srbije
jer je i sama učestvovala u prevazilaženju krize, povuče političko pragmatične
poteze, ali i posle dužeg vremena uspostavi kontinuitet državne politike u
regionu koji je sada prekinut. Albanci će uz koordinaciju sa predstavnicima
politike na Kosovu svoju priču iz "Preševske doline" pokušati da
internacionalizuju na svim pozicijama, a pogotovu u vreme predsedničkih izbora u
SAD, zašta su donekle dobili neku vrstu podrške izjavom predsedničkog kandidata
Kerija o Kosovu. Zanemarivanje svih aspekata trenutka u kome se pojavila
Platforma o političkoj i teritorijalnoj autonomiji u regionu juga Srbije moglo
bi da ima posledice podredjenog položaja po Beograd i Vladu premijera Koštunice,
a u svetlu rešavanja pitanja Kosova pred medjunarodnim faktorom. Otuda ovakav
stav Konsenzualnog veća Albanaca nije "policijsko operativno pitanje" već
pitanje za političke eksperte koji se bave etničkim odnosima, a u svetlu
preuzetih obaveza platformom o Kosovu koju je Beograd ponudio medjunarodnoj
zajednici. Okupiranost predstavnika OEBS-a i Evropske komisije ekonomskim
pitanjima na jugu Srbije sada bi mogla da bude marginalizovana i poprilično
nevažna pred onim što se javlja kao novi - sastavni deo priče sa juge Srbije.
Postoji mogućnost da se platforma, u ovom trenutku izignoriše, ali sasvim je
sigurno da će ona kao i famozni referendum iz 1992. godine postati sastavni
element političkih zahteva dela albanske političke javnosti u Preševu, Bujanovcu
i Medvedji, i da će u zavisnosti od rešavanja konačnog statusa Kosova i Metohije
biti uvedena u diplomatske spise, u početku možda kao neobavezujuća, ali u
svakom slučaju kao respektabilni stav kojim će Priština u zavisnosti od
situacije trgovati. U svakom slučaju jasno je da predstavnici albanskih
političkih partija sa juga Srbije, ma kako one tretirane u ovdašnjoj zbilji, u
koordinaciji sa Prištinom želeći da sebi izbore legitimitet ujedno dodaju i
odredjenu količinu "političke težine" zahtevima Prištine. To će se osetiti kada
Priština bude izašla sa pričom o "jugu Srbije", zašta će se sačekati adekvatni
politički trenutak koji nije daleko. Vojkan Ristić - AVP
