|
http://www.artel.co.yu/sr/reakcije_citalaca/2004-08-09.html
Dr Milan Tepavac
Beograd, 09. avgust
2004. godine
Ministar inostranih poslova SCG Vuk Draškovic izjavio je
i ponavljao, kao što je našoj javnosti dobro poznato, da ce Savetu
ministara SCG predložiti da se donose odluka da se povuku tužbe porotiv 8
zemalja NATO pakta koje je svojevremeno – 1999. godine za vreme
bombardovanja – SRJ podenela Medunarodnom sudu pravde u Hagu zbog
agresije. Tada je SRJ podnela tužbe protiv 10 NATO država, ali je Sud
odmah odbacio tužbe protiv SAD i Španije zbog nenadležnosti. Ostale su
tužbe protiv Velike Britanije, Francuske, Kanade, Italije, Belgije,
Nemacke, Holandije i Portugala. Imajuci u vidu dobro nam poznate politicke
stavove sadašnjeg sastava Saveta ministara SCG, preti sasvim realna
opsanost da to telo takvu odluku i usvoji. Racuna se da samo materijalna
šteta koju je NATO našoj zemlji pocinio svojom agresijom iznosi oko 200
milijardi dolara. Ova ideja Vuka Draškovica nema nikakvog osnova, ni
moralnog, ni pravnog ni politickog i ona je rezultat, izmedu ostalog,
njegove iracionalne mržnje protiv Slobodana Miloševica, kao da je agresija
bila protiv Miloševica a ne protiv naroda i države. Naravno, tu je i
necuveni protivpravni pritisak NATO, EU i SAD da se tako nešto ucini.
Naprosto je neshvatljivo da u ovoj zemlji ima onih koji
imaju isto mišljenje kao Draškovic. Tu je pre svih prof. Radoslav
Stojanovic, odnedavna i predsednik Pravnog saveta MIP-a. Ali, najopasnije
i najtragicnije u citavoj stvari je cinjenica da ce u donošenju odluke o
povlacenju tužbe ucestvovati aktuelni crnogorski vlastodršci koji su se,
ustvari, veleizdajnicki zalagali za bombardovanje, naravno Srbije a ne
Crne Gore, kojima sigurno nije bilo drago da cuju one Crnogorce koji su za
vreme bombardovanja govorili: "Što i nas ne bombardujete, nijesmo šugavi,
oca vam j...!". Cak su i opozicione stranke u Crnoj Gori naklonjene ideji
povlacenja tužbi! Ovih je dana istoricar Cedomir Antic izjavio da je Crna
Gora od Srbije napravila svoju koloniju. Na slucaju povlašenja tužbe može
da se pokaže da je njegoa izjava "understatement".
Ustvari, umesto zalaganje za povlašenje tužbi umesnije je
postaviti pitanje zašto tužbe nisu podnete protiv svih clanica NATO pakta
jer su solidarno odgovorne za pocinjene zlocine, kao i protiv onih zemalja
koje nisu clanice toga pakta, a ucestvovale su u agresiji – Hrvatska,
Makedonija, Bugarska, Rumunija, Bosna i Hercegovina, Slovenija i Albanija.
Sve su one na ovaj ili onaj nacin kao marionete-saušesnici ucestvovale u
agresiji, u ubijanju i sakacenju naših ljudi i razaranju privrednih i
kulturnih dobara ove zemlje. Neki "eksperti" i "politicari" vele da "nisu
tužene SAD", kao da im nije poznato da Sud jednostavno nije prihvatio naše
tužbe protiv SAD i Španije zato što se u pogledu njih proglasio
nenadležim.
Mada to na prvi pogled ne izgleda tako, još vecu opsnost
po naše nacionalne interse predstavljaju oni uticajni faktori koji su
takode za povlacnje tužbi protiv NATO zemalja, ali pod uslovom da Bosna i
Hercegovina i Hrvatske takode povuku svoje tužbe protiv naše zemlje zbog
navodne agresije i genocida na njima. Ovi predlozi su još opasniji od
Draškovicevog zbog toga što deluju znacajno ubedljivije po svojoj
argumentaciji politicke prirode. Za ovakvo rešenje zalaže se izmedu
ostalih i novoizabrani predsednik Srbije Boris Tadic. Ni ovi i ovakvi
predlozi ne bi se smeli prihvatiti, jer su oni isto tako bez osnova kao i
Draškovicevi. Mi smatramo da su tužbe Bosne i Hercegovine i Hrvatske cist
pokušaj podvale domacem i medunarodnom javnom mnenju a naravno i MSP-u, i
da, prema tome, Medunarodni sud pravde u Hagu – koji je pravi sud
Ujedinjenih nacija i koji nema ništa zajednicko sa "Haškim tribunalom za
prethodnu Jugoslaviju" – nece nasesti na tu podvalu. To znaci da naša
zemlja treba da se upusti u spor po tužbama Hrvatske i BiH bez bojazni da
taj sud bude pristrasan kao što je "Haški tribunal". Nezamislivo je da MSP
proglasi protivustavne nasilne (oružane) secesije Hrvatske i Bosne i
Hercegovine za legalne nacine sticanja nezavisnosti od strane
secesiosionistickih entiteta, i da ospori pravo državama da te i takve
pokušaje secesije sprecava svim ustavom i zakonima predvidenim sredstvima,
ukljucujuci naravno i oružanu silu. Takve secesije su protivne i
medunarodnom pravu, a postoje i rezolucije Generalne skupstine UN koje
kažu da je takva praksa nedopustiva sa gledišta medunarodnog prava i mira
i bezbednosti.
Argument koji predlagaci povlacenja tužbi najrade koriste
sastoji se u tvrdnji da NATO nije imao nameru da nas uništi potpuno ili
delimicno (što je definicija genocida), pa je time optužba za genocid
neumesna. Iako optužba za genocid može da bude pod znakom pitanja, pri
tome se "zaboravlja" da sve tužbe protiv tuženih clanica NATO sadrže i
optužbe za ratne zlocine i zlocine protiv covecnosti što se namerno
prećutkuje da bi se obmanula javnost. Takode se tvrdi da smo mali i
nikakvi i ne možemo da se tužimo sa velikim silama, pri cemu se opet
"zaboravlja" na cinjenicu da je MSP stvoren upravo zato da u medunarodnim
odnosima zavladaju pravo i pravda umesto sile i nasilja. Oni takode isticu
da ne možemo istovremeno težiti EU i "evroatlantskim integracijama"
(štagod to znacilo) i tužiti se pred MSP. To jednostavno nije tacno.
Praksa nam govori da se i najbliži srodnici medusobno tuže da bi se
ustanovilo ko je u pravu u konkretnom sporu, a to cine i države upravo
pred MSP. Nemacka je u sporu pred tim sudom sa SAD (zbog pogubljenja
dvojice njenih državljana a da im nije bila omogucena diplomatsska i
konzularna pomoc i zactita u SAD), i niko pametan nece to smatrati necim
neobicnim i tvrditi da su time ugroženi njihovi medusobni bliski
saveznicki
odnosi.
|
