12.08.2004
Pravosuđe u zemljama zapadne Evrope ne poznaje �stanarsko pravo� kao vlasnički odnos. Ali, EU i OEBS su to pravo priznali
Kristina Blečić, građanin Hrvatske (Zadar) i izbeglica, je mnogo vi�e očekivala od Evropskog suda za ljudska prava kada je odlučila da svoje stanarsko pravo nad stanom u kome je �ivela do 1991. poku�a da ostvari pred ovom evropskom institucijom. Kao �to obično biva, prethodno je iscrpla sva pravna sredstva i mogućnosti u Republici Hrvatskoj. A onda se obratila sudu u Strazburu. I, sud je prihvatio njenu tu�bu. Pro�le nedelje, uprkos razlo�nim nadanjima porodice Blečić, hrvatske kancelarije OEBS-a koja je potvrdila da je Kristina bila i te kako ugro�ena u času kada je napustila stan, i hiljada hrvatskih Srba koji su 1991. izbegli, sud je doneo negativnu presudu, propraćenu naivnim obrazlo�enjem. Elem, ispalo je da OEBS nije u pravu kada potvrđuje da je Blečićeva morala da napusti Zadar, da joj je prećeno; s obzirom na sve navedeno, re�eno je da stanarsko pravo nije isto �to i vlasničko, i da zato nema povraćaja imovine.
- Očekivali smo puno, tim pre �to je to praktično prvi slučaj pred ovim sudom, i �to iza njega slede hiljade istih, ka�e za NIN Savo �trbac, prvi čovek VERITAS-a. Ako samo pogledate celu stvar, vidi se jasno da je reč o nekih 50 000 stanova, tj. isto toliko nosilaca stanarskog prava. To znači da govorimo o imovini i zbrinjavanju 150 000 do 200 000 ljudi. Ovde je u pitanju ogroman kapital, a ono �to Hrvatska posti�e ovakvom politikom je dvostruki cilj: nema povratka i �tedi se ogroman novac.
Iako sam slučaj nije u potpunosti reprezentativan za srpske izbeglice iz Hrvatske, priča nije nova. Svakako je povezana sa ogromnim tro�kovima koji stoje pred hrvatskom vladom, u vezi sa nadoknadama ne samo za kuće, zemlji�te, izbegličke nekretnine uop�te, već i za imovinu koju su srpske firme posedovale u Hrvatskoj. A sve u duhu, i prema obavezama iz Sporazuma o sukcesiji. Suma je stvarno izuzetna. Ključ svega je povratak Srba. Sudeći po statističkim podacima o volji za povratak Srba u Hrvatsku, stanarsko pravo je te�ko političko pitanje za svaku vladu u ovoj republici. Reč je o povratku gradskog stanovni�tva u mesta u kojima su do izbijanja neprijateljstava, dakle do 1991. �iveli, i stvarnom povratku izbeglica. Ovo pravo je, prema podacima hrvatske nevladine organizacije CERD, oduzeto samo Srbima koji su imali stanove na teritoriji koja nije bila pod neposrednim ratnim dejstvom. Tako, priznavanje stanarskog prava znači i trajno odustajanje od one politike koju je hrvatska dr�ava i u vreme mandata HDZ-a i kasnije, u eri Račanove vlade, nezvanično vodila. Iako se podaci znatno razlikuju, jasno je da je reč o ogromnom broju stanova, koji su oduzimani na različite načine. Velika većina njih, čak 25 000, oduzeta je jo� 1992. tzv. �eksovim zakonom, po kome svi oni koji nisu u svom stanu boravili �est meseci, vi�e nemaju stanarsko pravo. Sam ovaj oblik vlasničkog odnosa je inače poodavno ukinut. Zakoni o postupanju sa imovinom na �oslobođenim teritorijama� iz 1996. su tek onemogućili bilo kakvo razmi�ljanje o tra�enju nadokande za izgubljeno vlasni�tvo. Stanarsko pravo je progla�eno socijalističkom izmi�ljotinom i reliktom. Stvaran problem sa ovim oblikom vlasni�tva je nastao onda kada je Hrvatskoj stiglo upozorenje EU i OEBS-a da je prvi preduslov ulaska u Uniju i evroatlantske integracije povratak izbeglica ali i njihove imovine. Iako je pro�le godine hrvatski predsednik Stipe Mesić tvrdio da je �za� vraćanje stanarskog prava a onda�nji premijer Ivica Račan da je �protiv�, tek kad su se suočili sa ultimatumom EU i NATO-a, odlučili su se na kakvu-takvu akciju. Račanova vlada je pripremala najpre set zakona po kojima bi pitanje stanarskih prava bilo jednostavno poni�teno i ukinuto. Ipak, zbog ultimatuma, morali su napraviti političku akrobaciju. Tako je usledio Račanov poziv Srbima da se vrate, a i prvi predlog re�enja ovog pitanja, koji je obuhvatao najam, otkup srpskih nekretnina. Samo na prvi pogled, stvari su izgledale kao da je do�lo do pomaka sa mrtve tačke. Jer...
�trbac ka�e:
- Niko nije dobio stan nazad. Prema programu za zbrinjavanje koji je uradila Račanova vlada, svaki nosilac stanarskog prava mo�e podneti zahtev ako re�i da bude stalno naseljen u Hrvatskoj, zatim ako nema nikakvu nepokretnu imovinu ni u jednoj od zemalja biv�e SFRJ i naročito ako ni�ta nije otuđivao od 1991. Naravno, tu je i glavni preduslov, a to je da nije učestvovao u neprijateljstvima. Tek onda mo�e dobiti pravo na najam stana iz dr�avnog programa, koji bi mogao otkupiti. Druga mogućnost je kredit za podsticanje stambene izgradnje. A najam i rate za kredit su veoma visoki. Ono �to je najindikativnije je činjenica da kada su ministri pro�le godine objavili ovaj program, tada�nji ministar zadu�en za stambenu izgradnju, Čačić, javno je rekao da će se problem re�iti sa nekih 5000 stambenih jedinica. A oduzetih stanova ima bar deset puta vi�e!
Tako je bilo u Račanovo vreme.
Sada�nji premijer Ivo Sanader je obećao da će uraditi mnogo vi�e od prethodne vlade kako bi se ovo pitanje re�ilo. Na to ga uostalom obavezuje i koalicioni sporazum sa Srbima, kao i ratifikovani Sporazum o sukcesiji. Problem je u tome �to Sanaderove tvrdnje da će stanaraska prava biti vraćena demantuje njegova ministarka pravosuđa Vesna �kare O�bolt, ako je sudeći prema komentaru koji je dala na presudu suda iz Strazbura. Za nju je stanarsko pravo davno svr�ena stvar re�ena zakonom iz 1992. a presuda iz Strazbura samo potvrda dobrog rada hrvatskih sudova.
Po zvaničnim podacima hrvatske vlade, u pro�loj godini vraćen je 1461 objekat a ostalo je jo� 2048 njih koji čekaju da budu vraćeni, najvi�e u �ibensko-kninskoj �upaniji, zatim zadarskoj, sisačko-moslavičkoj i karlovačkoj. Inače, u periodu od 1997-2003. Hrvatska je otkupila 7085 srpskih kuća a planirano je da u 2004. kupi jo� oko 1200 kao deo re�enja problema. Uprkos koalicionom sporazumu i nedavnom upozorenju Milorada Pupovca, predsednika SDSS-a, Sanader ipak nije mogao ispuniti dogovorene rokove.
Ono �to je mnogo va�nije u celoj priči jeste činjenica da je povratak stanarskog prava regulisan Sporazumom o sukcesiji, ratifikovanim i u hrvatskom Saboru. U pitanju je Aneks G, član 6, koji je priznala međunarodna zajednica, a čime su bukvalno postali neva�eći zakoni o izbegličkoj imovini koje je Hrvatska donela pre ratifikacije samog Sporazuma. I dok je u ostalim republikama iz biv�e SFRJ stanarsko pravo priznato i već regulisan povraćaj imovine po ovom osnovu, u Hrvatskoj se stvari odvijaju drugačije.
- Ministarstvo za ljudska i manjinska prava ne mo�e da komentari�e samu presudu, ali ono �to je jasno jeste da je pitanje �stanarskog prava� i te kako slo�eno. Ono �to treba uraditi je ujednačavanje kriterijuma re�enja ovog problema na teritoriji svih republika biv�e SFRJ. Neophodno je sprovesti Sporazum o sukcesiji, pri čemu moramo biti svesni da je taj dogovor samo jedno od mogućih re�enja. Ono na čemu na�i ljudi svakako moraju da insistiraju jeste neprikosnovenost prava na dom �to bi svakako bio novi način za pokretanje ovih sporova pred sudom u Strazburu. Jer, ukidanjem stanarskog prava, izbeglicama je praktično ukinuto to pravo, ka�e za NIN Petar Lađević, savetnik ministra za ljudska i prava manjina.
Primera radi, na osnovu Sporazuma o sukcesiji je u BiH proces vraćanja nekretnina po ovom osnovu bezmalo okončan, odlukom Karlosa Vestendorpa, biv�eg visokog predstavnika. Međutim, upravo u trouglu BiH-Hrvatska-Srbi, vidi se slo�enost pitanja: Srbi koji su u BiH menjali imovinu sa Hrvatima, sada moraju da se sele, dok ti isti Hrvati, sada naseljeni u Republici Hrvatskoj, i dalje ostaju u onim stanovima koje su zauzeli nakon izgona njihovih srpskih vlasnika.
Istini za volju, pravosuđe u zemljama zapadne Evrope ne poznaje �stanarsko pravo� kao vlasnički odnos. Ali, ako uzmemo u obzir da su ga i EU i OEBS priznali, u duhu Sporazuma o sukcesiji i činjeničnog stanja da u biv�oj SFRJ drugi vlasnički odnos skoro da nije ni postojao, onda odluka suda u Strazburu najbla�e rečeno čudi.
- Malo je verovatno da sudije u Stazburu nemaju pojma �ta se de�avalo 1990. i 1991. pa i kasnije, u toku rata, tim pre �to je u slučaju Kristine Blečić postojala čak i potvrda OEBS-a da je njen �ivot u Zadru zaista bio ugro�en i da je ona morala prinudno da napusti stan. Zato je krajnje sme�na tvrdnja da je ona mogla ostati u Zadru i deliti sudbinu ostalih građana. Mislim da se sud uop�te nije obazirao na Sporazum o sukcesiji; jednostavno ga je zanemario, smatra �trbac.
- Nemamo precizne podatke o broju ljudi koji tra�e stanarsko pravo. Nama je, u ovom trenutku, mnogo va�nije da hrvatska vlada konačno pokrene program zbrinjavanja tih ljudi i op�tu kampanju koju je upravo najavila. Onda ćemo dobiti prave informacije o broju zainteresovanih za ostvarivanje prava po ovoj osnovi. Osiguranje stambenih re�enja za biv�e nosioce stanarskih prava koji �ele da se vrate u Hrvatsku i dalje je jedno od najva�nijih pitanja kojima se bavi misija OEBS-a u Republici Hrvatskoj i njeni međunarodni partneri. To je činjenica koja se nije promenila posle presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetu �Blečić protiv Republike Hrvatske�, ka�u u kancelariji OEBS-a u Zagrebu.
Ni Savo �trbac ne zna tačan broj predmeta pred sudom za ljudska prava u Strazburu, ali veruje da je u pitanju ipak manji broj, jer, da biste do�li do Strazbura, morate proći sve sudske instance u samoj Hrvatskoj. A to je postupak koji traje vi�e godina. Izvesno je jedino to da se sada hiljade ljudi praktično ničemu ne mogu vi�e nadati, bar ne iz Strazbura.
Milena Miletić
