Dr Miodrag Stojkovic za "Blic" odgovara na proteste koji stizu iz cele Evrope
Bog me je stvorio da se borim protiv bolesti Verske zajednice, nevladine organizacije i mediji sirom Evrope burno su reagovali na odluku Britanske komisije za reprodukciju da dozvoli istrazivacima Univerziteta u Njukaslu, na celu sa nasim naucnikom dr Miodragom Stojkovicem, da klonira ljudske embrione. Dr Stojkovic kaze za "Blic" da te reakcije ne iznenaduju, jer je slicno bilo i kada je pre godinu dana zatrazio od komisije dozvolu za svoje eksperimente. "Sada je intenzitet reakcija otprilike isti, samo imam utisak da je podrska nasem radu veca, jer je na nasoj strani i svetska naucna zajednica", kaze Miodrag Stojkovic. U komentaru zvanicnog glasila Svete stolice "Oservatore Romano" kaze se da su Stojkovicevi eksperimenti "pokusaj da se dovede u pitanje bozanski proces stvaranja coveka". Radio Vatikan je emitovao intervju sa monsinjorom Ignasijom Karaskom de Paulom, clanom savetodavnog tela u Vatikanu, koji je kritikovao "nedostatak jasnog opravdanja" izdavanja dozvole za kloniranje coveka. "Sve se opravdava tim carobnim recima: terapeutska svrha", rekao je on. "Nemam osecaj da se mesam u Bozja posla", kaze za "Blic" Stojkovic. "Zamislite situaciju da se rodi bolesna beba koja bi bez pomoci lekara umrla. Da li bi lekarska intervencija bila mesanje u Bozja posla? Bog je stvorio bolesti, ali je stvorio i kreativne ljude koji zele da pomognu bolesnima." Zanimljivo je da je reakcija dostojanstvenika Srpske pravoslavne crkve mnogo blaza od one koja je stigla iz Vatikana. "Crkva se ne bavi zabranama, ne ulazi u osudu i nema nista protiv stvaralastva. Na prvim stranicama Biblije imamo blagoslov Bozji coveku da ovlada zemljom. Znaci, da posluje, stvara i, sto je osnovno, da uvazava poredak prirode. Da preobrazava i sebe i stvar, ali da nikada ne zaboravi da je on stvoren po liku Bozjem i prizvan da bude dete Bozje. Nauka ima svoje procese i pravila, naucnu slobodu i slobodu istrazivaca. Ne pretendujemo da sve znamo, ali neophodno je da se svugde sacuva covek, covek koji ima slobodu. Dobro, ako nije ucinjeno na dobar nacin, nije dobro", kaze za "Blic" otac Ljubivoje Stojanovic, profesor Bogoslovskog fakulteta. Dr Miodrag Stojkovic kaze da razume strah koji ljudi osete kada se pomene kloniranje ljudi. "Secam se italijanskog lekara koji je najavljivao da ce se prva klonirana beba roditi bas u Beogradu. Ljudi su osetljivi i na samu rec kloniranje. Ali mora se razumeti da postoji velika razlika izmedu takozvanog reproduktivnog kloniranja, ciji je cilj da se dobije ziva jedinka i koje zagovaraju neki pseudonaucnici, i terapeutskog kloniranja, a to je ovo sto mi radimo, gde je cilj da se dobiju samo grupe maticnih celija koje ce se dalje koristiti za lecenje. U Velikoj Britaniji je terapeutsko kloniranje dozvoljeno zakonom, a reproduktivno je zabranjeno. Ne postoji nikakvo medicinsko opravdanje za reproduktivno kloniranje," objasnjava ovaj strucnjak. I otac Ljubivoje je izricito protiv reproduktivnog kloniranja i kaze da je tu posredi "neisceljeno samoljublje kroz koje se obezlicuje covek tako sto prestaje biti slobodna i neponovljiva licnost". "Kloniranje je ontolosko pitanje koje treba da se resava dijalogom. Ima li ta kopija coveka slobodu? Jer mu je vec na pocetku oduzeta sloboda onim cija je kopija. Dosta napadamo jedni druge, iznose se osude. Treba da iniciramo dijalog, da se borimo za coveka. Ne protiv stvaralastva," istice otac Ljubivoje. Miodrag Stojkovic odbacuje svaku mogucnost da bi njegova istrazivanja mogla dovesti do radanja celovite jedinke ciji bi se organi uzimali radi transplantacije, sto je najcesce strahovanje laika. "To je horor iz holivudskih filmova. To je glupost i nadam se da do toga nikada nece doci", izricit je Stojkovic. Miodrag Stojkovic kaze da mu nikada niko iz njegove okoline, niko od njegovih prijatelja ili clanova porodice nije zamerio sto se bavi ovim poslom. "Ne znam kako je kod nas, ali ovde u Velikoj Britaniji vecina ljudi nas podrzava. Ovde su ljudima pre 20 godina poceli da objasnjavaju prednosti i mane terapeutskog kloniranja." Zahtev Univerziteta u Njukaslu bio je prva prijava ove vrste i ovo je prva ovakva dozvola nakon sto je pre tri godine dopustena proizvodnja maticnih celija u medicinske svrhe. Z. B. Nikolic Z. Jeftic http://www.blic.co.yu Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
