16. 08. 2004.
Evropska unija predla�e trojnu konfederaciju
Novi eksperimenti na Balkanu
Austrijskim planom za re�enje kosovske krize, koji je Savetu ministara EU predstavila ministarka inostranih poslova Austrije Benita Ferero - Valdner, predla�e se da Kosovo bude decentralizovano po "briselskom" modelu.
Reč je o zaista komplikovanom federalnom sistemu, ali korisnom naročito za etničke zajednice, jer je stepen samouprave na visokom nivou. Plan je do�iveo već nekoliko prezentacija. Najpre se o njemu govorilo u Luksemburgu, a zatim i u Briselu. Međutim, i dalje se znaju samo najva�niji delovi
pi�e: Nenad M. Stevanović
Poslednji sastanak �efova diplomatija Evropske unije u Briselu bio je delimično posvećen i zapadnom Balkanu. Izve�taj o rezultatima obilaska tog regiona kolegama je podneo �ef holandske diplomatije i predsedavajući Evropske unije Bernard Bot, koji je pomenuo i mogućnost konfederalizacije Srbije i Crne Gore kao re�enja kosovskog problema.
Evropska unija smatra da pitanje referenduma u Crnoj Gori, isto kao i status Kosova, zasada mora da se ostavi po strani, i da se mo�da kroz trojni dogovor Beograda, Podgorice i Pri�tine potra�i re�enje za budući polo�aj Kosova i odnosa Crne Gore prema zajedničkoj dr�avi sa Srbijom.
To je u Briselu izjavio �ef holandske diplomatije Bernard Bot, naglasiv�i da takvo re�enje i trojni dogovor prevashodno mora imati za cilj ekonomsku integraciju u duhu evropske perspektive i pridru�ivanja Uniji.
Marović se slo�io
Bernard Bot, predsedavajući Saveta ministara evropske 25-orice, rekao je da EU pridaje najveću pa�nju stabilnosti balkanskog regiona i ne �eli njegovo dalje parčanje. Bot je nakon zavr�etka zasedanja evropskih ministara spoljnih poslova rekao da je on o tome, prilikom nedavne posete Beogradu i Pri�tini, razgovarao sa čelnicima dr�avne zajednice Srbije i Crne Gore, kao i sa predstavnicima prelazne vlasti Kosova i UNMIK-a.
Holandski ministar je naveo da je o tome podrobno razmenio mi�ljenje sa predsednikom dr�avne zajednice Svetozarom Marovićem, koji je, po rečima Bota, izneo i niz vrlo konstruktivnih predloga za re�avanje pitanja budućnosti zajednice.
Holandski ministar je rekao da je o tome razgovarao i sa crnogorskim rukovodiocima:
"Oni su vrlo pa�ljivo saslu�ali moja obrazlo�enja i stav EU da se pitanje referenduma zasada mora ostaviti po strani."
Bot je primetio i da, uostalom, uop�te nije izvesno kakav bi bio rezultat tog referenduma.
On je na konferenciji za novinare saop�tio da je stav Evropske unije da na Kosovu moraju da se sprovedu demokratski standardi da bi se onda razgovaralo o nala�enju re�enja za status pokrajine. Zasada je nemoguće dati neki zaključak jer je u igri i Crna Gora, naglasio je Bot.
On je izjavio da je sa lokalnim prvacima u Pri�tini razgovarao o raznim zamislima ali i, kako je dodao, "ja sam im rekao da je va�no odr�ati i naglasiti značaj tih standarda pre nego �to se dođe do statusa, nekog re�enja na belgijski način, �to će reći neke vrste konfederacije".
Bernard Bot je pri tome napomenuo da je takozvani "briselski" model ranije utemeljen na inicijativu austrijske diplomatije, kojoj su asistirale kolege iz drugih članica EU.
Belgijski model
Austrijskim planom za re�enje kosovske krize, koji je Savetu ministara EU predstavila ministarka inostranih poslova Austrije Benita Ferero-Valdner, predla�e se da Kosovo bude decentralizovano po "briselskom" modelu.
Reč je o zaista komplikovanom federalnom sistemu, ali korisnom naročito za etničke zajednice, jer je stepen samouprave na visokom nivou. Plan je do�iveo već nekoliko prezentacija. Najpre se o njemu govorilo u Luksemburgu, a zatim i u Briselu. Međutim, i dalje se znaju samo najva�niji delovi.
Ferero-Valdner je pojasnila da je reč o predlogu � "papiru za razmi�ljanje", a ne o konačnom planu. Ovaj dokument zajednički su izradile Austrija, Poljska, Če�ka, Slovačka, Slovenija i Mađarska. Ne prejudicira se konačno re�enje za Kosovo, već se radi isključivo o uređenju pokrajine kroz decentralizaciju.
Belgijski model je svakako jedan od najkompleksnijih u svetu. Međutim, on funkcioni�e. Kao �to je poznato, Belgija ima sedam parlamenata i sedam vlada. U praksi to znači da je na saveznom nivou jedino pitanje odbrane i diplomatije. Pokrajine, odnosno regioni, imaju sva ostala ovla�ćenja, a naročito u ekonomiji, obrazovanju itd.
Mi�ljenja oko primenjivosti su podeljena, iako se evropski zvaničnici o svojim stavovima jo� uvek nisu izjasnili. Jedno je sasvim izvesno � ovakav model bio bi prilično skup. S druge strane, značaj ovog modela mogao bi biti ponajvi�e u domenu bezbednosti i ekonomskom oporavku i, naravno, za�titi svih zajednica, pre svega manjinskih.
Kakva će sudbina ovog plana biti, jo� uvek je neizvesno.
Prema nekim nezvaničnim informacijama, po�to izve�taj o situaciji na Kosovu, za koji je odgovoran visoki predstavnik EU Havijer Solana, u septembru bude podnet � moglo bi se dogoditi da se neke sugestije podudaraju upravo sa austrijskim planom ili nekim drugim modelom.
U austrijskom "predlogu" navodi se pored ostalog da dalji prenos nadle�nosti na kosovske institucije i primena koncepta decentralizacije na Kosovu treba da budu usko povezani, kao dva ključna procesa za uspostavljanje multietničkog dru�tva u pokrajini.
Kao jedna od mera za za�titu manjina navodi se decentralizacija, ali se dodaje da ona ne mo�e u potpunosti da zameni druge napore za unapređenje prava manjina.
Pored modela koji se predla�e, a koji postoji u Belgiji, savetuje se i decentralizacija koja je primenjena na nivou op�tina prema Ohridskom sporazumu. U poglavlju "Za�tite manjina i mere decentralizacije" navodi se da se polo�aj nealbanskog stanovni�tva nakon martovskog nasilja pogor�ao.
Jednaka prava za sve
Za pobolj�anje polo�aja manjina potrebno je, osim decentralizacije i uspostavljanja evropskih standarda, i jačanje lokalne samouprave, obezbeđivanje jednakih, a ne proporcionalnih prava za manjine u odlučivanju o kulturnom i verskom identitetu, razvoj naselja u kojima �ive manjine, kao i obrazovna reforma za prevazila�enje nepoverenja i predrasuda.
Predla�e se i veće prisustvo Kosovske vlade na međunarodnom planu, kao i razmatranje mogućnosti većeg uključivanja Evropske unije na Kosovu, po modelu primenjenom u BiH.
U planu je ocenjeno da je bezbednosna situacija na Kosovu i dalje krhka i dodaje se da planovi za smanjenje snaga Kfora moraju biti odgođeni do daljeg, sve dok se situacija u potpunosti ne smiri.
Da bi se razumeo problem decentralizacije vlasti na Kosovu i Metohiji, nu�no je podsetiti kakve su se sve inicijative i predlozi nudili. Naime, jo� u junu 2002. godine urađen je dokument pod nazivom "Osnovi strategije decentralizacije Kosova i Metohije i ja č anje samouprave lokalnih, nacionalnih i regionalnih zajednica", poznatiji kao "Čovićev plan", koji je bio zvanični dokument Koordinacionog centra za Kosmet, a u čijoj su izradi učestvovali stručnjaci JUKOM-a i Foruma za etničke odnose.
Sadr�ina dokumenta je trebalo da udovolji potrebama svih stanovnika Kosmeta u ostvarenju njihovih ljudskih prava, kao i prava uče�ća u lokalnoj samoupravi. To se pre svega odnosilo na pripadnike srpske zajednice, čija su ljudska prava jedna od najugro�enijih u Evropi. "Čovićev plan" je predviđao da se lokalna samouprava zasniva na postojanju mesnih zajednica, op�tina, gradova, regionalnih i nacionalnih zajednica.
Na ovaj dokument reagovao je onda�nji specijalni izaslanik UN-a na Kosovu Mihael �tajner tako �to je od Saveta Evrope zatra�io da oformi radnu grupu koja će sačiniti predlog dokumenta o decentralizaciji na Kosovu, po�tujući odredbe Evropske povelje o ljudskim pravima i pravo na samoupravu. Radna grupa SE je 18. novembra 2003. godine tada�njem izaslaniku UN-a Hariju Holkeriju predala predlog dokumenta pod nazivom "Reforma lokalne samouprave i dr�avne uprave na Kosovu". Međutim, ovaj sadr�ajan i obiman dokument (108 strana) Holkeri je "stavio u fioku".
Crna Gora protiv uslovljavanja
Crnogorski ministar inostranih poslova Dragi�a Burzan izjavio je da dr�avni status Crne Gore ni na koji način nije uslovljen statusom Kosova.
"Statusi Kosova i Crne Gore, u smislu ostanka u dr�avnoj zajednici ili njihovog prerastanja u nezavisne dr�ave, nisu vezani", rekao je Burzan komentari�ući izjavu predsedavajućeg Saveta ministara EU, �efa holandske diplomatije Bernarda Bota.
On je dodao da zato "treba zasad ostaviti po strani pitanje referenduma u Crnoj Gori", kao i da Unija najveću pa�nju pridaje stabilnosti celog regiona i ne �eli njegovo dalje rasparčavanje. Komentari�ući tu izjavu �efa holandske diplomatije Bernarda Bota, prema kojoj bi crnogorski referendum trebalo usloviti statusom Kosova, Burzan je za Radio Crne Gore izrazio očekivanje da je to "pogre�na medijska interpretacija". On je ocenio da to ne proizilazi ni iz međunarodnog prava, ni iz Beogradskog sporazuma i Ustavne povelje dr�avne zajednice Srbije i Crne Gore.
Vuković: Tra�iti novi model
Predsednik Odbora za međunarodne odnose Skup�tine Crne Gore Miodrag Vuković izjavio je da rukovodstva Srbije i Crne Gore treba da tra�e novi model međusobnih odnosa i pre isteka trogodi�njeg roka utvrđenog Beogradskim sporazumom.
U razgovoru s ambasadorom Australije u Beogradu D�onom Oliverom, on je istakao da je dvogodi�nje iskustvo "pokazalo da je dr�avna zajednica neefikasan i komplikovan model, posebno kada se radi o ispunjavanju međunarodnih obaveza i standarda", saop�teno je iz Crnogorskog parlamenta.
"Polazeći od realnog stanja i potrebe ubrzanja započetih procesa, rukovodstva Crne Gore i Srbije treba da tra�e izlaz iz postojećeg stanja sporazumom o daljim odnosima dve dr�ave, mo�da i pre odr�avanja referenduma o dr�avnoj samostalnosti Srbije i Crne Gore, �to je definitivno procedura koju niko ne mo�e dovesti u pitanje", kazao je Vuković, visoki funkcioner vladajuće Demokratske partije socijalista.
