Profesor Radmila Milentijevic, dvostruki eks ministar u vladama Milana Panica i Mirka Marjanovica
DA SE MINISTAR SPOLJNIH POSLOVA SJEDINJENIH DRZAVA PONASA OVAKO KAO VUK DRASKOVIC, NE BI NI PET MINUTA OSTAO MINISTAR, SAM BI PODNEO OSTAVKU DA NE BUDE NAJUREN
@ Vladan DINIC
Uglednog profesora iz Amerike, Radmilu Milentijevic, eks ministra u dve, kod
Milana Panica i Mirka Marjanovica, ne bi trebalo posebno
predstavljati!
Jednostavno, i za one
koji je znaju i cene, i za one koji je caste epitetom "Miloseviceva ministarka",
ona je Radmila iz Azanje. Donator. Borac za prava Srba u svetu, posebno u
Sjedinjenim Drzavama. Ona je profesor ciji su nekadasnji studenti danas vodeci
ljudi brojnih kompanija u svetu, a mnogi i u medijskim gigantima poput CNN, na
primer...
Svedok: Vasa karijera je dobro
poznata u Srbiji: bili ste dvaput ministar, dakle vlast, i pre ministrovanja i
sad ste ugledni Srbin u dijaspori, covek cija rec ima tezinu u svetu, ali i
veliki donator... U Azanji vas naprosto obozavaju... Kakve su Vase impresije
danas o Srbiji i onda kad ste bili ministar u
vladi?
Radmila Milentijevic: Potekla sam
iz Azanje gde su i grobovi mojih dedova. Otisla sam mlada u Ameriku, u 21.
godini, a sada su mi 72, i zadrzala sam vrlo cvrstu vezu sa Srbijom, sa mojom
Azanjom, sa rodbinom, nasom kulturom, istorijom, prosloscu. Kako sam usla u
Panicevu vladu '92. godine, a '97. i u Milosevicevu Vladu Srbije, tadasnja
situacija u mojoj Srbiji je bila potpuno drugacija od sadasnje. Pre svega,
zemlja je bila u izolaciji, pod sankcijama, i to je bio najvazniji faktor u
okvirima u kojima smo mi mogli da radimo, da se snalazimo, i da guramo nase
interese i liniju. Takodje, imali smo partiju na vlasti koja je bila, takoreci,
svemocna. Usli smo i u visepartijski sistem, ali je partija Slobodana
Milosevica, SPS, bila dominantna, i to je bio vrlo vazan politicki faktor u
smislu pravca u kom se zemlja kretala.
S: Danas je drugacije?
R.M: Potpuno
drugacije. Imate 150 stranaka, nema izolacije, nema sankcija, zemlja se
otvorila, i to je dobro. Generalno, medjutim, situaciju vidim kao dosta
tragicnu, tesku i kompleksnu. Tesku, zato sto su, kada je doslo do smene vlasti
2000. godine, svi oni sto su bili na vrhu, posmenjivani. Nije tragicno sto su
smenjeni, jer je to uobicajeno, ali nije dobro sto su smenjeni i oni koji su
bili strucnjaci, oni koji su imali i znanja i iskustva, koji su imali ugled u
svetu. Nasa zemlja je mala, nema mogucnosti da se olak o odrekne onih koje je
krasilo znanje, mudrost i sposobnost. I ispostavilo se da skoro cela, nova
garnitura, koja je dosla na celo drzave nije imala iskustva ni
znanja.
S: Mislite dosli su nestrucni
ljudi?
R.M: Ne bih bila preostra u
oceni, recimo dosli su ljudi koji nisu bili iskusni, ljudi koji su deceniju i
kusur godina bili profesionalna opozicija... Ljudi koji su navikli da zive od
donacija sa strane, i ljudi koji nisu bili ukljuceni u rad preduzeca, drzave...
Odjednom, postali su direktori i ministri bez iskustva i znanja, sto nas je
unazadilo od samog pocetka stupanja nove vlasti na scenu. Umesto da su sacuvali
uspesne direktore skola, bolnica i fabrika koji su se snalazili i pod
sankcijama.
S: Kad se promeni celnik
administracije u Americi, da li i tamo pociste sve direktore, bez obzira na
njihove rezultate i znanje?
&nb sp; R.M:
Ne! Za mnoga postavljenja je potrebno da prodju kroz Kongres. Tu ce novi
predsednik, ako, recimo, bude izabran kandidat demokrata, da postavi svog
ministra inostranih poslova, ministra odbrane... A ispod toga odlucuje znanje i
iskustvo. Jedino tako zemlja moze da funkcionise, jer je potreban
kontinuitet.
S: Dakle, nacionalni
interes ostaje isti?
R.M:
Apsolutno.
S: A kod, cini se, promenom
stranke na vlasti, menjaju se i nacionalni
interesi!?
R.M: Nazalost. Ali to je zato
sto mi, ovde, u Srbiji, jos nemamo zrele politicare, nemamo domacine na celu
drzave, a to narod trazi. A, posteno, nemamo ni nacionalni program, da za stvari
od nacionalnog interesa postoji konsenzus svih partija. I zato sto toga nema, mi
nemamo funkcionalnu drzavu, SCG ne funkcionise unutar drzave, a ne fu nkcionise
ni u odnosu na svet. Srbija sama pregovara sa svetom, a to isto radi i Crna
Gora, i to ce nam biti najveca barijera da udjemo u EU, jer svet trazi da prvo
sredimo svoje dvoriste.
S: Zasto se sve
to prenebregava i u prvi plan se istura
Hag?
R.M: Hag se istura u prvi plan za
domace potrebe, time se najlakse manipulise javnoscu, a svi ostali preci
problemi stavljaju se u zapecak i pricom o Hagu skriva se neuspeh u stvaranju
svih preduslova za ulazak u EU, u Partnerstvo za mir, u NATO... Deklarisani smo
kao Srbija i Crna Gora u svetu, samo na papiru, ali kao drzava ne funkcionisemo.
S: Opstajemo
nekako?
R.M: Opstajemo, da, ali cak ne
stojimo ni u mestu, vec nazadujemo. Mnogo toga skripi, sistemski zakoni su veoma
vazni, sjedinjavanje ekonomskog sistema u okviru zajednice Srbije sa Crnom Gorom
je vazno. A sudstvo, ceo sudski sistem mora da se promeni i da stvarno postane
nezavisan faktor u upravljanju zemljom. U Americi i zapadnim zemljama imate
izvrsnu vlast, zakonodavnu i sudsku. Zato bi ovde moralo da se odvoji sudstvo od
politike, od izvrsne vlasti. Privredni sudovi su jako vazni u ovoj fazi
transformacije, sada se ide u pravcu trzisne ekonomije gde kapitalizam ulazi na
siroka vrata, i tu je uloga privrednih sudova jako
vazna.
S: Zasto Vas to
iritira?
R.M: Ja sam svoje prozivela.
Situirana sam u SAD, obezbedjena materijalno, ali volim Srbiju i zelim dobro
Srbiji. Ovo sad me sve podseca kao da se Srbija
rasprodaje.
S: Zar "rasprodaja" nije
pocela u doba kad je Milosevic bio na vlasti, kada ste vi bili ministar
informisanja, kada je prodat Telekom?
R.M: Secam se razgovora sa predsednikom Milosevicem u Londonu, na Londonskoj
konf erenciji. Iglberger je odrzao govor u kome se videlo sta on radi, trazi da
se Srbi dignu i skinu Milosevicevu
vlast.
Posle toga Milosevic mi kaze: "Pa
dobro, sta ovaj tvoj iz Amerike hoce?"
Hoce tvoju glavu, kazem.
A on kaze:
"Znas sta on hoce, da ja otvorim vrata da on udje i uzme sve za dzabe, a ja to
ne dam."
Tako da sam ja shvatila
poziciju, Amerika hoce da za kratko vreme uzme ovo malo
ostrvo.
S: Vidim, dok citate novine
stalno se mrstite?
R.M: Ovo
prepucavanje ministara preko medija je nedopustivo. Toga nema nigde u svetu. Dok
si ministar u vladi, ti si clan ekipe, zna se ko je sef, a ti si tu da branis
poziciju koju zauzme vlada. Ili da podneses ostavku.
S: Sta bi se desilo u Americi da,
recimo, ministar finansija ustane protiv predsednika
vlade?
R.M: Sutradan bi otisao iz
vlade...
S: Sokantnija je aktuelna
situacija, Vlada Srbije je protiv izlaska Srba na izbore na Kosmetu, a ministar
spoljnih poslova drzavne zajednice Vuk Draskovic je -
"za"?
R.M: I taj ministar spoljnih
poslova, zvao se on Draskovic, Svilanovic, nevazno je, dolazi po nekom kljucu,
jer je njegova partija bila kljucna u formiranju Vlade Srbije. A po meni,
predsednik Vlade Srbije (Vojislav Kostunica) bi trebalo da "presece vrpcu", i
taj ministar bi sutra bio razresen! Jer on nije ministar spoljnih poslova u SCG
ni po jednom drugom kljucu. Draskovic, istina, moze da ima svoje privatno
misljenje, ali da izlazi pred svet sa pozicije koja je u potpuno konfliktu sa
Vladom Srbije i republike koja ga je postavila na to mesto, to je neshvatljivo.
S: Dra skovic trazi da se povuce tuzba
protiv NATO, a onda ce velike sile kao da nam pomognu da Bosanci i Hrvati povuku
tuzbe...
R.M: U spoljnoj politici takva
pozicija je kojesta, takva pozicija je neprihvatljiva. Jer ako bismo mi povukli
tuzbu protiv NATO, time bismo rekli da smo mi za sve krivi i odgovorni, i to bi
odmah imalo reperkusije na ono sto se desava u Hagu, a u isto vreme oslobodilo
bi i Hrvatsku i BiH da pocnu da "guraju" svoje tuzbe... Mi smo jedinstven
slucaj, na nas je izvrsena ilegalna agresija. Da bi skinuli Milosevica sa vlasti
oni su ubijali narod, razarali zemlju. Ako hocemo da idemo u svet, mi moramo da
se pridrzavamo pravila Evrope i Amerike.
S: Kazu, ili Hag, ili propast?
R.M:
Jeste Hag vazan, ali nije na prvom mestu. Daleko je vaznije da sredimo nasu
ekonomiju, sudstvo, Ustav, zakone, da se predstavimo kao jedna drzava, da
funkcionisemo. S: "Ubise" se
objasnjavajuci da ce nam ponovo uvesti
sankcije...
R.M: Kojesta! Kako se uvode
sankcije? U Hagu sedi pet srpskih predsednika, a nijedan hrvatski, nijedan
muslimanski. Njihova saradnja sa Hagom je minimalna, jer je Zapad stao na
njihovu stranu u odbrani njihovih interesa protiv nas, sto nema nikakve veze s
time da li smo mi agresori ili nismo. Jednostavno, politicka situacija u svetu
je bila takva da su zapadne sile mogle da se stave na stranu Hrvata i Slovenaca
kao katolickih naroda.
S: Ima li
prijateljstva u politici?
R.M: Ima, samo
je uvek zasnovano na odnosu snaga i interesa. Amerika danas gleda Izrael kao
svog prijatelja, i stiti ga. A to prijateljstvo joj je vazno zbog jakog uticaja
Jevreja u ekonomskom sistemu, medijima... Nema na duzu stazu prijateljstva koje
nije zasnovano na nacionalnim interesima.
&nb
sp; S: Kako objasnjavate cinjenicu da su
objektivno velike sile stale na stranu onih koji su bili protiv njih u oba
svetska rata, konkretno Albanija?
R.M:
Nisu samo u pitanju Albanci, tu su Nemci kao mnogo veci i jaci faktor. Stavili
su se na stranu Nemaca jer su im danas vazni kao saveznik, a Albanci su bili
jedan od vaznih faktora koji je trebalo da srusi Milosevica. Albanci su
obucavani u Americi da bi rusili Milosevica, isto kao sto su u Crnoj Gori
forsirali Mila Djukanovica i nezavisnost CG da bi slabili Milosevica, bio je i
Dodik u Republici Srpskoj. Djukanovic, Dodik, Siptari i OVK na Kosovu, unutar
nase zemlje opoziciju je finansirala Amerika, CIA, to nije tajna. Amerika bi
trebalo da stiti interese muslimana na Bliskom istoku, ali Amerika to ne cini
zato sto joj je Izrael saveznik, i onda da bi pokazala kako stiti muslimanske
interese, to radi na grbaci srpskoga
naroda.
&n bsp; S: Povod da Vi, bas sad,
dodjete u Srbiju?
R.M: Uvek imam povoda
da dodjem u Srbiju, i uvek sam veoma radosna. A jedan od povoda je i proslava u
Azanji, parohijski dom u Azanji koji sam izgradila kao moju zaduzbinu je
zavrsen. Ovog puta smo mogli da ga stavimo u funkciju, bila je velika izlozba
kudelje, u stvari, preslica. Pet stotina preslica je sakupljeno, i to je bila
velicanstvena izlozba.
S: Poznato je,
ili mozda nije, da ste Vi dosta ulagali u
Srbiju?
R.M: Ulagala sam koliko sam
mogla, a moja zelja od samog pocetka je bila da pomognem najbolje sto mogu. Imam
izvesna sredstva. Vrlo mlada sam otisla u Ameriku, tamo zavrsila studije,
magistrirala na cikaskom univerzitetu, doktorirala na Kolumbiji, postala redovni
profesor, dekan Njujorskog univerziteta nekih pet godina, tako da su moji
prihodi bili veliki. Trosila sam, provodila se, ali sam izvesnu sumu od vajala u
banku, to se gomilalo... Skoro sav moj novac u Americi je ulozen u akcije grada
Njujorka.
S: Zasto u akcije
Njujorka?
R.M: Zato sto daju dobar
prihod, i zato sto ja verujem u Njujork, jer sve sto sam dozivela i postigla,
bilo je u tom gradu.
S: Da li mislite da
bi bilo Beogradjana koji bi ulagali i u akcije grada
Beograda?
R.M: Trebalo bi, ja bih bila
prva koja bih ulozila u akcije grada Beograda ako bi imao onu stabilnost koju
ima Njujork.
S: Odnos dijaspore prema
Srbiji i obrnuto?
R.M: Zabrinjavajuci je
odnos dijaspore prema Srbiji i Srbije prema dijaspori. Imam saradnike iz
Francuske, Engleske, iz Evrope, imali smo jednu vrstu dijaspore u celom svetu -
antikomunisticku, a u Americi posebno cetn icku. Nismo imali nikakaivh kontakata
sa zemljom, nas su odbacivali, nisu dali da pridjemo njihovim institucijama,
konzulatima, kao da smo sugavi. To je pocelo da se menja '89. godine kada je
dosao predsednik Milosevic na vlast. Medjutim, u tom periodu bilo je mnogo
patriotskih osecanja, davali smo i ulagali, Zajam za Srbiju, Hram Sv. Save. I
onda je doslo do krize '91-92. godine, i nasa dijaspora je pocela da se deli, po
principu kako je htela Amerika. Srbija je poslednja stanica komunizma i
boljsevizma, i ta stanica mora da se rusi. Propaganda je bila jaka, a nijedan
Srbin nije imao snage da se odupre tome. I onda se cela nasa emigracija, bar u
Americi, okrenula protiv Milosevica. E, skinusmo Milosevica, i onda je nasa
dijaspora od novih vlasti ocekivala da im pridje, da ih prihvate, da vidimo kako
bi mogli dalje da pomazemo. Medjutim, nasa spoljna politika se ne identifikuje
sa srpskim narodom, srpskom kulturom, svim vrednostima koje imamo. Jednostavno,
to je bio taj Gradjanski s avez, to su neki mondijalisti koji se apsolutno ne
razumeju sa nama. Ranije je bio lep obicaj, da nas Srbe ambasador u SAD okupi u
Njujorku, upozna sa ministrom spoljnih poslova, sa kojim popricamo o kljucnim
pitanjima. Kad je doslo do promene vlasti, uoci zasedanja UN dosao je g.
Svilanovic, ambasador pri UN bio je g. Sahovic, mene normalno nisu pozvali jer
sam bila u vladi predsedika Milosevica, i na taj sastanak je otislo dosta sveta,
ali im se nije obratio ni Sahovic ni Svilanovic. Vratili su se nezadovoljni,
zvali su me mnogi moji prijatelji, ozlojedjeni sto se nisu videli sa ambasadorom
i ministrom. Nasu diplomatiju uzeli su u ruke ti mondijalci, koji nemaju
razumevanje sa nama, i tu je pocelo razvajanje i
odvajanje.
S: To nepojavljivanje je,
mozda, i stvar domaceg vaspitanja...
R.M: Sta ce Svilanovic da kaze srpskom narodu? Nasi ljudi su mnogo ocekivali od
ove nove grupacije koja je dosla n a vlast. Ja sam, recimo, branila legalno
izabranog predsednika Milosevica, ali smo se mi u dijaspori dobro slagali,
slagali smo se i sa rojalistima. Ja licno, prenela sam, recimo, lekova u
vrednosti sest miliona dolara u RSK, RS i Srbiju. Na stotine hiljada dolara
potrosili smo za cigarete vojnicima na ratistima, donosili smo novac za ratnu
sirocad, dr Milan Milicevic iz Berlina je dovozio slepere... To je ta patriotska
emigracija koja je radila svih ovih godina. Konacno su se nasi setili, da nam
'99. daju prostor da se ovde sastanemo, pod okriljem izabranog predsednika
zemlje. Cilj je bio da se zemlja ponovo podigne. Sastali smo i 2000. u avgustu,
bio je to Drugi kongres dijaspore, sakupilo smo oko 12,5 miliona maraka. Tim
novcem smo poceli da obnavljamo, izgradili most na Velikoj Moravi, jednu skolu,
pomogli obnavljanju decje i bolnice "Dr Dragisa Misovic"... I, onda je dosla
nova vlast, a novac dijaspore je - nestao.
S: Moze li to nepoveren je da se
preobrati u poverenje?
R.M: Sada je
veliko nepoverenje, i meni je jako zao, ali ja hocu da ovo sto sam ustedela
ulozim u moju zemlju, tako da ucestvujem u raznim projektima gde je potreba, a
nema se para. Primera radi, mi smo restaurirali Miroslavljevo jevandjelje (tada
sam bila ministar u Vladi Srbije), zavrsena je restauracija i to je bio veoma
skup projekat. A zavrsena je za vreme bombardovanja. Kada sam dosla posle
bombardovanja i trazila da vidim Miroslavljevo jevandjelje, receno mi je "da to
ne moze jer nemaju izlozbenu vitrinu gde bi ga cuvali, pa je zakljucano". Koliko
to kosta? Oko 45.000 maraka, i ja sam to kupila u Nemackoj, i u Narodnom muzeju
su instalirali vitrinu. I, opet cujem nije dostupno
ljudima?!
S: Dali ste dosta novca i oko
zaostavstine Vuka Karadzica?
R.M: Odem
do SANU, tada je bio predsednik akademik Dejan Medakovic. Razgovaramo, i oni
kazu da zaostavstina Vuka Stefanovica Karadzica trune, da nemaju para da plate
da se konzervira taj materijal. Koliko to kosta, pitam? To je projekat koji ce
trajati nekoliko godina i kostace oko 50.000 maraka, odgovaraju. Ja sam to
videla kao svoju odgovornost i to finansiram, sada zavrsavamo trecu godinu
restauracije, a bice potrebne jos dve-tri godine da se to zavrsi. To su velike
pare, i moja Srbija nije u stanju da to uradi (ili politicari ne vide vaznost)
da se rukopisna zaostavstina Vuka Karadzica
sacuva.
S: Nije to kraj liste Vasih
licnih donacija?
R.M: Pomognem neku
skolu, dajem nagrade za najbolje maturante Prve ekonomske skole... Naravno, moja
Azanja je meni jako vazna, a tu je isto bilo potrebno dosta pomoci. Kada sam sa
RTS-om otisla u moje rodno selo i videla crkvu u kojoj sam krstena u kakvom je
stanju, znala sam da moram da pomognem da se restaurira iz temelja. Ikonostas u
toj crkvi r adio je nas cuveni slikar Anastas Jovanovic... Tri i po godine je
radjena restauracija. Odlucila sam da napravim i parohijski dom u selu... Ideja
moje zaduzbine je ponikla jos 1990. godine, kada je moj otac dosao iz Pariza
posle 47 godina, kao politicki emigrant. Dosla sam pre njega da ga docekam, i
pozvala tadasnjeg vladiku sumadijske eparhije Savu, a pre toga je bio moj
vladika u istocnoamerickoj eparhiji nekih 11 godina. I vladika nas tako
elegantno pozove da dodjemo kod njega na rucak (a ja sam pozvala tadasnjeg
ministra vera Dragana Dragojlovica). To popodne smo proveli u razgovoru sa
vladikom Savom, a on je znao da sam ja 150.000 dolara dala za Zajam za Srbiju, i
kaze mi da je to dobro ali da treba ulagati i u boziju riznicu, i da bi ja
trebalo da napravim zaduzbinu u crkvenoj porti. Tako sam ja napravila zaduzbinu
u Azanji.
S: Nesto racunam, dosad oko
400.000 evra?
R.M: Nisam
racunala!
ZAJAM ZA
SRBIJU
- Medju prvima
sam dala pare za Zajam za Srbiju i zahvalila se Americi, jer mi je Amerika
to omogucila. Postojao je zakon, i ja sam mirne duse ulozila 150.000
dolara da pomognem mojoj Srbiji. Vracano je po zakonu, jedno vreme samo
interes, a onda i glavnica. Do '98. godine ja sam dobijala taj novac
nazad, i to po visokoj kamati od 12 odsto. A onda je doslo do
bombardovanja, do promene vlasti, i sve je stalo. Pre dve godine sam
pisala g. Djelicu, ministru finansija, i pitala sta je sa Zajmom za
Srbiju, jer je to izglasala Skupstina, i to je obaveza drzave. On je rekao
da se priprema zakon koji treba da ide na usvajanje, da budem strpljiva,
sve ce biti u redu. I bili smo mi strpljivi, doslo je do nove promene
vlasti, dosao je i g. Dinkic na vlast. Dosla sam opet da se raspitam,
uputili su me na neku gospodju, a ona kaze da sam zakasnila!? Trebalo je
da se prijavim u roku od 60 dana da ispunim formulare... Na moje primedbe
da su imali moju adresu da me obaveste, zvala me je i uputila na adrese
kojima treba da se obratim.
S:
Jeste li se obratili?
R.M: Nije
samo Radmila Milentijevic problem. Mnogo je ljudi u dijaspori koji nisu
obavesteni o nekakvom navodnom roku za prijavljivanje. Mislim da b i g.
Dinkic morao ozbilno da uzme nase primedbe u razmatranje, jer mozda ce se
neki obratiti medjunarodnim forumima da presudjuju o Zajmu za Srbiju, a to
nije dobro ni za imidz, ni za
Srbiju.
AMERICKI I SRPSKI
MEDIJI
S: Kakva je
razlika ili slicnost izmedju americkih i nasih
medija?
R.M: Slicni su po tome sto
danas ne postoje opozicioni mediji u Srbiji. U Americi postoji sloboda
stampe, kao i u Srbiji, ali su pod kontrolom. U Americi su mediji
politicki korektni, zato sto su u privatnim rukama. A drze ih vlasnici
velikih korporacija, visoko plasirani ljudi i ekonomskog sistema, tako da
su tu tesno povezani ekonomski sa politickim interesima. I ovde su mediji
politicki korektni, ali na profesionalnom nivou postoji velika razlika u
odnosu na americke. Prisustvo profesionalne neodgovornosti u nasim
medijima je zaprepascujuce.
S:
Ali, nema odgovorni ni za javno izgovorenu rec
politicara...
R.M: To je nasa
tragedija, i to mnogo smeta nasem narodu. Osecam veliki revolt naroda zbog
politicara, ne toliko u Beogradu koliko kad krenem u moju Azanju,
Smederevsku Palanku, dodijali su im. Narod gleda na poslanika kao nesto
uzviseno, hoce od njega nesto pametno da cuje, da ga nauci, takodje i od
predsednika vlade, ministara i svih drugih. Medjutim, mi to nemamo, sto je
nasa velika tragedija. Imamo svadje, blacenja bez razloga, bez
argumentacije. To demoralise narod i naciju, i mislim da je to jedan od
razloga sto u narodu opadanja interesovanje za
izbore.
www.svedok.co.yu
| Yahoo! Groups Sponsor | |
|
|
Yahoo! Groups Links
- To visit your group on the web, go to:
http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/
- To unsubscribe from this group, send an email to:
[EMAIL PROTECTED]
- Your use of Yahoo! Groups is subject to the Yahoo! Terms of Service.
