HIMNA Pise: Bogoljub PEJCIC
Eto vidite, tek sto je pocepana zakrpa od zajednicke himne Srbije i Crne Gore, pred srpskim parlamentom nasao se jos jedan surogat - cenzurisana svecana pesma "Boze pravde" iz koje su ideoloski krojaci isekli iz svake strofe reci gde se pominje srpski kralj, jer, navodno, Srbija nije kraljevina pa bi bez takve korekcije teksta pesma izgubila smisao sa sadasnjim drustveno-politickim uredenjem zemlje. Takvo obrazlozenje mozda bi imalo nekog smisla da u istom paketu nije dostavljen predlog o izboru jos jednog simbola - drzavnog grba sa krstom izmedu cetiri ocila, ukrasen kraljevskom krunom, sto, takode, nije primereno sadasnjem drustveno-politickom uredenju. I sta se onda ispostavilo? Ispostavilo se da reci "srpski kralj" ozbiljnije tangiraju ideoloske krojace od naslikane kraljevske krune i krsta na grbu, iako se zna da ni jedan ni drugi simbol ne ilustruju trenutno politicko stanje u zemlji, vec postojanje istorijske svesti naroda, da je sa svojom krunom i svojom monarhijom jos pre gotovo hiljadu godina postao uzor tadasnjem civilizovanom svetu, cije je neimarstvo i sada u vrhu svetske kulturne bastine. Drustvena uredenja su se vremenima menjala u svim zemljama, ali kod naroda koji su drzali do sebe, pamtili svoju proslost, ponosili se svojim precima, svojom nacijom, nikada nije menjana himna, a ponajmanje je "krojena" po zelji trenutnih vladalaca. Autor himne "Boze pravde" Jovan Dordevic, cijim se falsifikatom sada mase ovde u Skupstini Srbije, nije vise medu zivima i svakako se nikada ne bi slozio sa nakaradnom izmenom svoga teksta, jer je, po misljenju himnologa, grubo narusena "sintakticka, fonoloska i simbolicka struktura pesme" napisane jos davne 1872. godine. Vazecim Zakonom o autorskim pravima obezbeduje se svakom umetnickom delu pravna i moralna zastita, smatrajuci ga "neponovljivim, jedinstvenim i nedodirljivim" za bilo cije intervencije osim autorove. Svaka nakaradna intervencija u tekstu odvodi u podrucje grubog falsifikata, jer se jezicki, odnosno, tekstovni oblik dela objavljen za autorovog zivota uzima kao granicnik stvaralackog cina. Poznavaoci ove problematike isticu da autorsko-pravna zastita obuhvata sve elemente forme i sadrzine dela i ne trpi nikakve izuzetke. Himna mora da se tretira kao "slojevito umetnicko delo jedinstvene organske celine". Osim duhovne, izmedu tvorca i dela, postoji i pravna veza koja se ne sme zanemarivati, a hocemo li mi, narodni poslanici, zanemariti ove cinjenice i zaronjeni glavom u pesak glasati za jos jednog kentaura zavisi od nase spremnosti da postujemo zakon koji je ova Skupstina donela. Skupstina Srbije, dakle, kao vrhovna institucija zakonodavne vlasti, ne bi smela da proglasava himnom falsifikovano delo stvaraoca, ne samo zbog krsenja autorskih prava vec i zbog identiteta i nasleda drzave nasilno presecenim jednopartijskom diktaturom. Himna "Boze pravde" bez kralja i srpskog roda nikada nije postojala i ne postoji razlog da se iko oseti postidenim sto pripada kraljevskom narodu i sto se moli Bogu da mu sacuva rod. Uostalom, Srbija je sa kraljem i pod kraljevinom pobedila u svim oslobodilackim ratovima. Nasi preci su na Bregalnici, Kumanovu, Ceru, Kolubari, Kajmakcalanu kretali u bitku i ginuli sa verom u Boga, za kralja i otadzbinu, a sve sto je kasnije rasprodato, rasprodali su republikanci, sadasnji falsifikatori himne "Boze pravde". Srpski pokret obnove, a nadam se i Nova Srbija, nece dati svoje glasove da bi bio overen falsifikat nase svecane pesme. P.S. Ovo je trebalo da bude moja rec kao narodnog poslanika u Skupstini Srbije, ali se poslanicka grupa SPO nije slozila sa ovakvim tekstom i, sa izuzetkom Blagice Kostic, priklonila se ideoloskim krojacima. http://www.srpska-rec.co.yu/arhiva/352/dajstranu.php?a=1 Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
