20. 09. 2004.
Pravda na ha�ki način
Analitičari procenjuju da bi se ovakva odluka Tribunalu mogla vratiti kao bumerang, odnosno da bi mogla poslu�iti kao odlična osnova za �albu na presudu. I ne samo to, mogla bi biti i odličan osnov za �albu Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, zbog kr�enja Konvencije o ljudskim pravima, među kojima je i pravo na sopstvenu odbranu
pi�e: Ljiljana Kovačević
Nakon �to se Ha�ki tribunal re�io problema direktnog uče�ća Slobodana Milo�evića u �procesu stoleća�, koji se vodi protiv narečenog, suočio se sa posledicama svoje odluke da optu�enom ospori pravo da se brani sam. Umesto zahuktavanja sudskog procesa i njegovog ubrzanog privođenja kraju, nakon �to je eliminisan Milo�evićev �opstrukcionizam�, �to su predstavnici Tu�ila�tva Tribunala spočitavali optu�enom, suđenje je zapalo u ćorsokak iz kojeg ha�ki zvaničnici i institucija Međunarodnog krivičnog suda za biv�u Jugoslaviju neće izaći čistog obraza.
Izigravanje prava
Sudsko veće Tribunala pro�le sedmice je donelo odluku da se
suđenje Slobodanu Milo�eviću odgodi za četiri nedelje, do 12. oktobra, kako bi
advokati koji su mu dodeljeni imali vi�e vremena da pripreme njegovu odbranu.
Sud u Hagu prethodno je britanske advokate Stivena Keja i D�ilijen Higins iz
�prijatelja suda� preimenovao u Milo�evićeve branioce, tvrdeći da optu�eni zbog
srčanih tegoba i visokog pritiska nije u stanju da se brani sam. Njih dvoje sada
tvrde da im je zbog Milo�evićevog odbijanja da sarađuje, zastupanje optu�enog
znatno ote�ano.
Biv�em jugoslovenskom predsedniku, kao �to se i očekivalo,
nije bilo ni na kraj pameti da Keja i Higinsovu prihvati kao svoje branioce.
Svaka druga Milo�evićeva odluka, osim one da bojkotuje nametnute mu advokate, u
paramparčad bi razbila njegov dosada�nji koncept prema kojem je Sud u Hagu (sve
u njemu i oko njega) nelegalan i politički, zbog čega je i svoje nastupe u
sudnici zasnivao na političkim govorancijama i argumentima, poku�avajući da
proces protiv sebe svede na međunarodnu zaveru protiv srpskog naroda. Nema
sumnje da zbog preambiciozno postavljenih optu�nica (za Kosovo, Hrvatsku i BiH),
prema kojima je Milo�ević bio jedini poslanik Lucifera na ovim prostorima, imamo
igrokaz u ha�koj sudnici u kojem Tu�ila�tvo uporno ponavlja tezu o �zločinačkom
poduhvatu na stvaranju Velike Srbije�, na �ta Milo�ević reaguje tvrdnjom da je
�zločinački poduhvat� zaista postojao, ali da su njegovi akteri SAD, Nemačka,
Vatikan i ostali zaverenici protiv Srba.
Međutim, tek sada kada je Milo�eviću onemogućeno da govori u sudnici, Ha�ki tribunal na�ao se u krajnje nezavidnoj situaciji, rizikujući da izgubi podr�ku pravnih eksperata, čak i onih koji su do sada bezrezervno podr�avali njegov rad. Jednostavno, ugled Suda u Hagu (za one koji su smatrali da ga poseduje) naru�en je odlukom Sudskog veća da Milo�eviću nametne branioce i pored Statuta Tribunala, u kojem jasno stoji da optu�eni ima pravo da se brani sam. Kr�enje ove odredbe Statuta Tribunala nesumnjivo predstavlja drastično kr�enje međunarodnog prava. Čemu sud ako neće po�tovati vlastiti statut i kako verovati u tribunal koji ne po�tuje međunarodne pravne norme? Međutim, nije u pitanju samo to kako će teći i okončati se proces protiv Milo�evića, ili bilo koji drugi proces koji vodi Ha�ki tribunal. Ad hok odluke ha�kih zvaničnika u slučaju "Milo�ević", koje su protivne va�ećim postulatima međunarodnog prava, mogu imati dugoročne posledice po isto to međunarodno pravo, jer vrlo lako mogu postati presedan koji će se uva�avati i u nekim budućim sličnim procesima, na nekim, Ha�kom tribunalu sličnim sudovima, koji će se osnivati kako bi raznoraznim �diktatorima� (kojih naravno nema na demokratskom Zapadu) sudili za počinjene ratne zločine.
Bez pravde za sve
Očigledno da ha�ke zvaničnike ne zabrinjavaju dugoročne posledice odluka koje su doneli, ali je u najmanju ruku čudno �to nisu razmotrili sve reperkusije odluke o nametanju branilaca u slučaju "Milo�ević". Analitičari procenjuju da bi se ovakva odluka Tribunalu mogla vratiti kao bumerang, odnosno da bi mogla poslu�iti kao odlična osnova za �albu na presudu. I ne samo to, mogla bi biti i odličan osnov za �albu Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, zbog kr�enja Konvencije o ljudskim pravima, među kojima je i pravo na sopstvenu odbranu.
Celu raspravu među stručnjacima o tome da li su naru�ena Milo�evićeva prava ili ne, glavna tu�iteljica Karla del Ponte nazvala je �javnom raspravom� i pozvala sudije da se na nju preterano ne osvrću. Ona, ba� kao i oni koji podr�avaju njeno mi�ljenje, smatra da je postulat pravde jači od prava. To znači da su oni Milo�eviću već presudili i da je samo pitanje tehnike (bila ona pravno valjana ili ne) kako proces formalno dovesti do kraja. Jedino �to ni tada pravda neće biti zadovoljena. Ne zbog moguće drastične presude Milo�eviću, nego zbog toga �to je Ha�ki tribunal, odnosno njegova udarna pesnica Karla del Ponte, svesno izbegao da podigne optu�nice i potra�i pravdu za sve �rtve zločina iza kojih su, prema vodećem ha�kom principu komandne odgovornosti, stajali Franjo Tuđman i Alija Izetbegović.
Britanski advokat Stiven Kej ima ugled iskusnog branioca, a
njegova specijalnost su prava optu�enih pred međunarodnim sudovima. Kej je u
Hagu zastupao Du�ka Tadića, koji je osuđen na 20 godina zatvora. U Međunarodnom
sudu za ratne zločine počinjene u Ruandi Kej je branio biv�eg ruandskog
zvaničnika Alfreda Musemu.
U zvaničnoj biografiji navodi se da Kej "�irom
sveta podučava o pravima optu�enih i pripremi odbrane pred međunarodnim
krivičnim sudovima i Stalnim međunarodnim krivičnim sudom". Kej je jedan od
osnivača Evropske advokatske komore i ugledni član komore u Britaniji, čiji je
sekretar bio od 1993. do 1996. godine.
Kej nije moj, nego va� advokat
Milo�ević i dalje ne pristaje na odluku Sudskog veća da mu se nametnu branioci, zbog čega odbija da sa njima sarađuje. Kada se u sudnici pojavio prvi svedok odbrane, profesor Smilja Avramov, Milo�ević je odbio da on bude taj koji će vr�iti �dopunsko ispitivanje� u sopstvenoj odbrani. Sudijama je jo� poručio kako Kej nije njegov, nego njihov advokat. Milo�ević takođe tvrdi da Stiven Kej nije pripremljen za posao koji mu je dodeljen, da njegova pitanja nisu u interesu odbrane, da nepotrebnim i beznačajnim pitanjima rasipa vreme predviđeno za njegovu odbranu, te da samo razvodnjava ponuđenu strategiju odbrane. Predsedavajući sudija Robinson u tim situacijama Milo�eviću je isključivao mikrofon. Sada je, međutim, pitanje na koji način će suđenje biti nastavljeno po�to su skoro svi svedoci odbrane odlučili da se solidari�u sa Milo�evićem i ne pojave se u sudnici nakon �to je optu�enom oduzeto pravo da se brani sam, čime je dovedena u pitanje i pravičnost sudskog postupka.
