|
Klanovi vode državu
14.10.2004.
Verica Barać, predsednica Saveta Vlade Srbije za borbu protiv korupcije DIREKTORI: Mirko Cvetković je u isto vreme bio direktor Agencije za privatizaciju i izvršni direktor firme `Ces Mekon`, njegov zamenik bio je Zvonimir Nikezić, sin vlasnika `Ces Mekona` MOBTEL: Bogoljub Lazić je istovremeno bio u `Mobtelu` i vladinoj komisiji, koja je na kraju zaključila da nije mogla da završi posao do kraja, jer joj ta telekomunikaciona kompanija nije dozvolila da vidi opremu i strukturu prihoda i rashoda ŠEĆER: Suština te afere je prevara. Oni koji su odgovorni za tu aferu još su na vlasti. VELJA: Naročiti propusti uočeni su kod rada Ministarstva za kapitalne investicije. Sukob s ministrom Velimirom Ilićem počeo je još u vreme osnivanja Građanskog parlamenta Srbije u Čačku, čemu se Ilić protivio BEOGRAD - Predsednica Saveta Vlade Srbije za borbu protiv korupcije Verica Barać izjavila je u intervjuu Tanjugu da se s ovako raširenom korupcijom, kakva vlada u Srbiji, ne mogu stvoriti demokratske institucije, niti moderna demokratska država. Prema njenim rečima, raširenost korupcije u Srbiji najbolje se vidi kod kadrova koji se nalaze, ili su se nalazili na nekim značajnim funkcijama u državnim organima i istovremeno u privatnim kompanijama - kako su se poslovi koje rade preplitali. - Mirko Cvetković je u isto vreme bio direktor Agencije za privatizaciju i izvršni direktor firme `Ces Mekon`, njegov zamenik bio je Zvonimir Nikezić, sin vlasnika `Ces Mekona`, a to je jedna od konsultantskih firmi koju je Agencija često angažovala da priprema postupak privatizacije - rekla je Baraćeva. Ona je dodala da je Bogoljub Lazić, jedan od direktora `Mobtela`, bio i pomoćnik ministra za kapitalne investicije. U vreme njegovog mandata, kako je navela, vlada je formirala komisiju da utvrdi vlasničke odnose u `Mobtelu`, a Lazić je bio u Komisiji, koja je na kraju zaključila da nije mogla da završi posao do kraja, jer joj ta telekomunikaciona kompanija nije dozvolila da vidi opremu i strukturu prihoda i rashoda. Na pitanje kakva je uloga vladinog Saveta za borbu protiv korupcije, predsednica Saveta je rekla da Savet pre svega treba da pomaže vladi u borbi protiv korupcije, kao i da stvara javnost oko problema korupcije u Srbiji. To se najbolje moglo videti na primeru `šećerne afere`, jer se posle izveštaja Saveta `problem više nije mogao sakriti`. `Suština te afere je bila prevara. Mi nemamo podatke koliko je bilo reeksporta, ali imamo dobre podatke da se radilo o nekontrolisanom uvozu i izvozu šećera, i da su nam zbog toga uvedene sankcije jer smo preferencijale dobili da bismo izvozili tržišne viškove`. `Prava korupcija u šećernoj aferi bilo je to što ministarstva, koja je trebalo da rasvetle problem i predlože rešenja kako bi nam Evropska unija skinula sankcije, nisu vladi dostavila potpune podatke, već su zataškavali aferu. Oni nikad nisu rekli kojim sve činjenicama raspolažu, nisu dali podatke kolika je bila potrošnja šećera, već su zataškavali aferu, i prebacili problem na loše funkcionisanje carine`. `U stvari, krili su svoju odgovornost`, naglasila je Baraćeva i dodala da su `oni koji su odgovorni za tu aferu još na vlasti`. Baraćeva je istakla da su naročiti propusti uočeni kod rada Ministarstva za kapitalne investicije. - Mnogo smo se bavili problemom Aerodroma `Beograd`, dobili smo i pritužbe oko mosta kod Beške, gde je vrlo čudno da su napravljeni uslovi prema kojima nijedna domaća firma ne može da učestvuje na tenderu - rekla je ona. Baraćeva je podvukla da je sukob između nje i ministra Velimira Ilića nastao još u vreme osnivanja Građanskog parlamenta Srbije u Čačku, čemu se Ilić protivio, a sukob je kulminirao zbog pokušaja lokalne vlasti u Čačku da izgradi deponiju u selu Mojsinje, izrazito ratarskom kraju uz Moravu. `A, pošto o tome neće da priča, on sad ide okolo i kaže da sam ukrala stan. Stan sam dobila potpuno legalno, on mi je potpisao rešenje i ja taj stan sada otkupljujem po odluci suda. To mogu da dokumentujem bez ikakvih problema, a ne znam kako bi Ilić dokumentovao na koji način je potrošio novac od samodoprinosa za deponiju koju Čačak nije dobio, nego smo se tri godine borili da nam ne zatruje kotlinu, jer su namerili da naprave deponiju između kanala za navodnjavanje i Zapadne Morave, na zemljištu koje je propustljivo kao kao sito, a nalazi se iznad podzemnog jezera pitke vode`, rekla je Baraćeva. Mućke u `Jugoremediji` Baraćeva je istakla da je napravljen izveštaj oko spornih pitanja vezanih za privatizaciju kompanija `Jugoremedija` u Zrenjaninu i `Veterinarskog zavoda` u Zemunu. - Akcijski fond je potpisao dva ugovora s `Jakom`, jedan o kupovini 42 odsto akcija `Jugoremedije`, i drugi o dokapitalizaciji. Za kupovinu 42 odsto akcija `Jugoremedije` postojala su dva uslova - cena i investicija, što je `Jaka` prihvatila, ali bankarska garancija nije data i time nije nastupio dan ispunjenja uslova - objasnila je ona. `Jaki` je, međutim, Akcijski fond omogućio da uđe u `Jugoremediju` i postavi svoje poslovodstvo i obezbeđenje. - Mali akcionari `Jugoremedije` su stalno ukazivali na te propuste, tražeći da Akcijski fond i Ministarstvo privrede poštuju zakon i ugovor - napomenula je Baraćeva. Predsednica Saveta je dodala da je u maju Ministarstvo za privredu, u postupku nadzora nad Akcijskim fondom, izvršilo kontrolu i donelo rešenje kojim nalaže da se raskinu oba ugovora s `Jakom`. `Pored toga što nije dala bankarsku garanciju, `Jaka` je nastavila da krši odredbe ugovora - da donosi odluke bez malih akcionara - tako da je doneta odluka o dokapitalizaciji konverzijom duga, što je suprotno ugovoru, kojim je predviđeno da se izvrše investicije, kao i da one stalno budu pokrivene bankarskim garancijama`, istakla je Baraćeva. - Do danas Akcijski fond nije postupio po rešenju Ministarstva i pokrenuo postupak pred spoljnotrgovinskom arbitražom za raskid oba ugovora, što govori da mali akcionari u Srbiji ne mogu da zaštite svoju privatnu svojinu - ukazala je Baraćeva i dodala da `Akcijski fond nije prodao akcije `Jugoremedije` na berzi već na aukciji, što je sve pripremila Agencija za privatizaciju, ali je ugovor potpisao Akcijski fond`. antrfile 2 Korupcija u zavodu Za privatizaciju `Veterinarskog zavoda` Baraćeva ističe da `mnoge činjenice u ovom slučaju upućuju na korupciju`. Ona je objasnila da je tu reč o privatizaciji putem tendera kojim je `Zavodu` tražen strateški partner. - Prvorangirani ponuđač je bio `Zekstra-Bankom`, a prigovor drugog ponuđača, konzorcijuma zaposlenih `Zavoda`, da konzorcijum `Zekstra-Bankom` nije osnovan po zakonu, tadašnji ministar Aleksandar Vlahović odbio je kao neosnovan, iako je i finansijski savetnik rekao da `Zekstra-Bankom` nije zaključio ugovor po zakonu. Baraćeva je navela da je konzorcijum zaposlenih podneo tužbu Vrhovnom sudu, koji je uvažio prigovore konzorcijuma zaposlenih i ukinuo rešenje Ministarstva. Ministarstvo je donelo novo rešenje, za koje predsednica Saveta tvrdi da je `prekopirano prvo rešenje, u kojem se na kraju priznaje da konzorcijum `Zekstra-Bankom` nije napravljen po zakonu, ali da to može da se uradi i naknadno`. - Sada se Ministarstvo poziva na Zakon o obligacionim odnosima, koji je neprimenjiv u toj stvari. Tu se primenjuju propisi iz privatizacije, a ugovor o formiranju konzorcijuma je statusnog, a ne obligacionog tipa - podvukla je Baraćeva. |
