Dnevnik red proširenog
sastanka međunarodne Kontakt grupe za Kosovo i Metohiju u Beču, je
veoma precizan i razgovaraće se o reformi lokalne vlasti u
pokrajini, o decentralizaciji, kao i o merama za poboljšanje
položaja svih tamošnjih zajednica, uključujući i manjinskih, izjavio
je večeras ataše za štampu ambasade Sjedinjnih Američkih Država u
Austriji Bil Valung.
Ataše Valung je za britansku radio
stanicu Bi-Bi-Si ocenio da će na sastanku koji je neformalno počeo u
ponedeljak uveče i biće nastavljen u utorak, ključno pitanje biti
model decentralizacije Kosmeta.
Kako podseća BBC, Srbi na
Kosmetu traže formiranje opština tamo gde su većina i kažu da im
postojeći plan ne daje nadu da će opstati, pa ne žele ni da
učestvuju na parlamentarnim izborima u pokrajini zakazanim za 23.
oktobar.
Na pitanje da li se u Beču sada kreira neki novi
model decentralizacije, Valung je odgovorio da 'ima mnogo planova o
kojima će se razgovarati', ali da u ovom trenutku ne može da govori
o detaljima.
Međunarodnu kontakt grupu za Kosmet čine Velika
Britanija, Francuska, Nemačka, Italija, Rusija, Evropska unija i
SAD, čija je ambasda u Beču, prema BBC, u velikoj meri organizovala
ovaj sastanak.
U međuvremenu je stručnjak za Balkan na
Kraljevskom institutu združenih oružanih snaga u Londonu Džonatan
Ajl ocenio da bečki sastanak jasno pokazuje kako su zapadne sile
sada odlučne da svako rešenje za Kosmet mora da sadrži garancije za
manjinske zajednice u pokrajini.
'Ono što još uvek nemamo su
praktični detalji rešenja koje bi štitilo kosovske Srbe od nasilja
kakvom su bili izloženi u martu. Nijedna zapadna vlada ne želi da
javno prizna da bi trebalo da se krene u pravcu neke vrste podele na
kantone, možda slične onima koji postoje u Bosni. Pretpostavljam da
je glavni razlog to što se tome oštro protive kosovski Albanci,'
kazao je Ajl za BBC.
Ajl je izneo da je 'zanimljiv
nagoveštaj' stigao od rumunskog ministra inostranih poslova Mirčea
Džoane koji je prošle nedelje učestvovao u raspravi o Kosmetu u
Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija u Njujorku.
Ministar
Đoana je rekao da zapadne sile razmatraju plan koji je predložila
Vlada Srbije i koji veoma jasno predviđa određeni stepen regionalne
autonomije za Srbe na Kosmetu, navo je Ajl.
'Ja ne verujem
da će se taj plan Vlade Srbije naći na pregovaračkom stolu, ali
očekujem da će se albanska strana na Kosovu naći pod velikim
pritiskom nakon izbora u oktobru da prihvati novi geografski model
zaštite Srba,' primetio je britanski ekspert.
Po Ajlu,
Srbima u pokrajini se nude garancije generalnog sekretara UN da će
biti ubrzan rad na ispunjavanju standarda za Kosmet i pripreme za
rešavanje konačnog statusa.
'Takođe im je napola obećano da
će, ako izadju na izbore, njihovi predstavnici imati veliki uticaj
na konačnu odluku o budućnosti Kosova, iako im o tome ništa
konkretnije nije rečeno,' naveo je dalje ovaj stručnjak.
'Mislim da je zapravo tu ključna kalkulacija da je samim
Srbima u interesu da budu zastupljeni u kosovskim organima vlasti
kako bi mogli da učestvuju u ozbiljnim pregovorima o budućnosti
pokrajine koji se planiraju za sledeću godinu', kazao je Ajl.
Ajl se složio sa primedbom novinara BBC da bi bilo logičnije
takvo rešenje nametnuti sada kada Srbe treba ubediti da izadju na
izbore, ali je primetio da se radi o 'klasičnoj dilemi sa kojom se
zapadne vlade neprekidno suočavaju - one nikako ne žele da se ponovi
nasilje iz marta, ali ne žele ni da rizikuju situaciju u kojoj bi ih
Albanci bojkotovali'.
'Stoga mislim da smo svedoci niza
obećanja koja bi trebalo da osiguraju da što veći broj zajednica na
Kosovu učestvuje na izborima, ali bez jasnih odrednica oko toga šta
će biti rezultat tih obećanja, kazao je Ajl, zaključujući da je
'pravi pritisak zapravo uslediti posle 23.oktobra'.
http://www.rts.co.yu/
AMERIČKI DIPLOMATA, BRITANSKI STUČNJAK O SASTANKU
U BEČU
SPOLJNA POLITIKA - Ponedeljak, Septembar 27, 2004
21:11 RTS
