DR NENAD MILEUSNIC, CLAN ODBORA ZA EKONOMSKE NAUKE SRPSKE AKADEMIJE
NAUKA I UMETNOSTI 

      O Kosovu ne samo srpski nego i - kapitalisticki 

      Albanci sada vrse premeravanje zemljista, iako je poslednje
premeravanje zavrseno kod nas negde 1985. Njima to odgovara, jer su sada
dosli novi vlasnici zemljista. Oni se ocito pripremaju da dokazuju
vlasnistvo nad tom zemljom. Ali to ne sme da nas obeshrabri. Sustina nase
drzavne politike mora biti povracaj imovine na stanje iz 1941. 

      Ivona ZIVKOVIC 





      Ovih dana ste predsedniku Vlade Srbije Vojislavu Kostunici uputili
jedan zancajan predlog o tome kako postupiti u resavanju problema na Kosovu
i Metohiji. O cemu se radi? 

      Radi se o predlogu Zakona o vracanju oduzete imovine. Ali, da bi se
shvatila sustina namere, moraju se prvo razluciti dva prilaza u shvatanju
drzave. Jedan je socijalisticki pristup, koji kaze - ciji je narod, toga je
drzava. Kapitalisticko shvatanje je drugacije - cija je imovina, toga je
drzava. Iako Evropa danas tezi socijaldemokratskom drustvenom uredenju na
nivou Unije, sustina gradanskog evropskog drustva je u kapitalistickom
shvatanju drzave. Posto smo mi u socijalizmu decenijama ucili da ciji je
narod toga je i drzava, mi ne znamo da razmisljemo na drugi nacin, a to je -
u cijem je posedu neka imovina, na primer, njiva, livada, suma, rudnik ili
groblje, toga je i drzava. Mi se jos, kao "pijan plota", drzimo komunisticke
ideologije i komunistickog shvatanja ekonomije, a ne onog sto cini ekonomiju
gradanskog drustva. A ekonomija gradanskog drustva, kome tezimo, jesu
kapital i profit. I, naravno, vodenje politike zbog zastite kapitala i
profita. 

            
      Da smo to shvatanje uspeli da promenimo u protekle tri godine i
krenuli sa kapitalistickim shvatanjem u politicku borbu, mnogo toga bi danas
bilo drugacije. 


      SPC IMA MNOGO IMOVINE 

      Sta smo mogli da uradimo? 

      Mi smo, naprimer, na Kosovu i Metohiji dva puta gubili srpsku imovinu
i kapital. To su kapital i imovina koji su izgubljeni od 1941. i od 1999.
godine. 

      Gubitak imovine i kapitala smo doziveli i u Hrvatskoj, Bosni i
Hercegovini, ali i u Makedoniji 1941, kada je veliki broj ljudi iseljen i
zabranjen im je povratak u Makedoniju. Recimo, citav severni pojas od
skopske Crne Gore do Kumanova bila su srpska sela. Srbi su iseljeni i danas
su tu naseljeni Albanci. Komunisti su namerno odvojili Srbiju od Makedonije.
Cak su svim Srbima administrativno pretvarali prezimena sa "ic" u "ski", a
Bugarima su ostavljali "ov". Tako je stvorena nacija - Makedonaca. 

      I porodica Karadordevic je izgubila svoja imanja u Sloveniji, Crnoj
Gori i Bosni i Hercegovini. 

      Kako dokazati vlasnistvo nad imovinom posle toliko godina? 

      Prikupljanje dokumentacije je najvaznije i sa time treba poceti sto
pre. Sto se tice 1999, to ce ici lakse. Imovina gradana ima zemljisne
posedovne knjige i na osnovu tih knjiga se vode sporovi. To se odnosi i na
livade, oranice, sume, njive. 

      Tu dokumenta uglavnom postoje. Zahteve za nabavku tih dokumenata treba
podneti upravnim organima Kosova i to neposredno ili putem takozvanih
narodnih advokata, odnosno ombudsmana. Taj posao mora da organizuje i
finansira drzava Srbija. Treba naci gde su zemljisne knjige, da li su one na
Kosovu i Metohiji, u Beogradu ili negde drugde. Neki gradani imaju licne
primerke vlasnickih listova. Vazno je imati sto vise dokumentacije na osnovu
koje se mogu voditi sudski sporovi. Nasa drzava treba za svaku teritorijalnu
jedinicu Kosova i Metohije da formira tim advokata koje ce ona placati. 


      MOZE, MOZE... 

      Pred kojim sudom to treba pokrenuti? 

      Tamo gde se imovina nalazi. Ako se radi o Kosovu i Metohiji, onda pred
njihovim sudovima. 

      Naravno, Albanci ce sve uciniti da donesu negativno resenje. 

      To nista ne smeta. Sporovi ce tamo samo poceti, jer svako ko izgubi
spor, a tako ce najverovatnije u pocetku biti, moze dalje preneti spor na
visi nivo, sto ukljucuje i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu i
Medunarodni sud za ljudska prava u Luksemburgu. Mi smo sa dosta zakasnjenja
potpisali i ratifikovali Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, ali sada se
mozemo pojaviti pred tim sudovima. A pravo na imovinu je osnovno ljudsko
pravo i zato sva imovina koja je oduzeta i 1941. i 1999. mora biti vracena.
I mislim da tu nece biti problema. 

      Treba, takode, traziti povracaj imovine Srpske pravoslavne crkve kao i
imovine zaduzbina. SPC je imala 56 posto zemljista na Kosmetu u svom
vlasnistvu, a tu spadaju i 534 groblja. Zasto ih Albanci stalno unistavaju?
Bas zbog toga. Znaci, treba registrovati sva srpska groblja. Treba popisati
113 manastira i manastirista, 48 isposnica, osam spomen kapela i spomen
kosturnica, 1181 crkvu i crkvista. Vlasnik svega ovoga je SPC. Sve ovo se
crkvi mora vratiti. SPC za ovo ne sme da prihvati nadoknadu. U tom slucaju,
Albanci ce naci novac i platiti. Oni upravo to i zele. Zato kod povracaja
imovine, treba zakonski obezbediti da vlasnik to ne sme da proda pojedincima
ili drzavi, bar narednih dvadeset godina. Takode se moze propisati da kupac
ne moze biti Albanac. 

      Sta sa zemljistem na kome je sada nesto izgradeno, selo, grad,
fabrika...? 

      Kada se na tudoj zemlji izgradi selo, onda oni koji su tu moraju da
placaju zakup zemljista. Dakle, korisnici zemljista moraju biti ugovorom
vezani kao zakupci. Sve to se radi u sudu. Kada kazu da je to kod
gradevinskih objekata nemoguce, jer to vise nisu oni objekti, nisu u pravu.
Uvek se moze proracunati ucesce u kapitalu onih starih objekata. To je
deobni bilans kapitala. Ekonomisti to treba da znaju. Naravno, mozda ne nasi
ekonomisti uceni po socijalistickim ideoloskim shvatanjima, vec ekonomisti
kapitalizma. 

      Da bi se to moglo uraditi, mora se prvo doneti Zakon o vracanju
imovine. Sva imovina mora biti vracena naturalno. Znaci - zemlja, zgrade,
privredni objekti. 

      Recimo, porodica privrednika Milosa Savcica je vlasnik ugljenokopa gde
su sada kosovske termoelektrane. Elektrane nisu njihove, ali je zemlja i ono
sto je u zemlji njihovo. O tome se mora naci dokumentacija. Moraju se,
takode, uzeti pismeni iskazi svedoka, i izvaditi prepisi dokumenata iz 1921,
overeni u sudu. To je veliki posao, to kosta i zato mora da se angazuje
drzava. 

            
      Dakle, sustina je da od politicke borbe, predemo na pravnu. 

      I tu pravnu borbu mora da vodi drzava smisljeno i organizovano. Ta
borba se ne moze prepustiti pojedincima vlasnicima. Oni za to nemaju snage.
Drzava Srbija ima tu snagu i ima pravno utemeljenje. 


      SVE MOZE U SUDU 

      Zasto nasa drzava to do sada nije uradila? 

      Ja verujem da je u pitanju samo neznanje. Ali neznanje ne opravdava
lose cinjenje ili necinjenje. Mi ne znamo da razmisljamo na kapitalisticki
nacin. Ako gradimo kapitalisticko drustvo, koje je zasnovano na kapitalu i
na svojinama, privatnim ili drzavnim, onda tu svojinu moramo svim pravnim
mehanizmima da branimo i stitimo. Pravo je iznad politike, i tu je Vojislav
Kostunica u pravu kada se zalaze za pravnu drzavu. 

      Ali nasa drzava kao da se plasi postupaka pred medunarodnim sudovima
zbog politickih pritisaka koji bi se onda na nju vrsili. Imamo i lose
iskustvo i sa sudom za ratne zlocine u Hagu... 

      Tribunal za ratne zlocine u Hagu jeste politicki, a ne pravni sud. I
to se vidi. Jer, kada imate gradanski rat na nekom prostoru, a evidentno je
da su sve strane vrsile zlocine, znaci da su sve strane morale biti u punoj
meri na tom sudu. To nije uradeno, i uloga Haskog suda je vec prikazana kao
politicka. Sud u Strazburu, medutim nije politicki sud. Kao ni sud u
Luksemburgu. Ja sam cak ubeden da ce veoma brzo doci do sudenja i zbog nekih
odluka Saveta bezbednosti, ako se nade da one nisu u skladu sa ljudskim
pravima. 

      To znaci da Medunarodni sud u Luksemburgu moze da ponisti i Odluku o
osnivanju suda u Hagu, ukoliko se dokaze da je taj sud krsio ljudska prava.
Kod Medunarodnog suda za ljudska prava, na primer, moze se pokrenuti i spor
protiv samog Saveta bezbednosti UN i svaka odluka Saveta bezbednosti koja
nije u skladu sa ljudskim pravima bice ukinuta. Ovo mnogima nije poznato.
Cak su i odluke Generalne skupstine UN ispod ovog suda. Nas problem i jeste
u tome sto ne shvatamo da citavo evropsko drustvo mora da pociva na pravno
utemeljenim drustvima. 

      I Evropa tome tezi. Setite se slogana iz francuske gradanske
revolucije: sloboda, jednakost i bratstvo. Da bi se deo slogana - "sloboda"
institucionalizovao na nivou Evrope, bila su potrebna dva veka. To su upravo
pomenuti Medunarodni i Evropski sud, a sutra ce biti verovatno osnovani i
juzno-americki, africki, azijski sud za ljudska prava. I mi tezimo ka Evropi
da bi i nasi gradani ziveli po evropskim standardima pravednosti i pravde,
pa stoga moramo kao drzava omoguciti pravnu zastitu nasih grdana po tim
standardima koristeci tekovine evropskih gradanskih revolucija. I nasa
revolucija iz 1904. se po Leopoldu Rankeu i drugim evropskim naucnicima
smatra takvom revolucijom. Pravo na zastitu imovine je osnovno ljudsko
pravo. Nema evropskog i gradanskog drustva bez ostvarenja takvog prava.
Drzava koja to za svoje gradane nije u stanju da garantuje, nije drzava. 

      Privatna imovina je neprikosnovena i na tome treba da se zasniva
zastita nacionalnih interesa nase drzave. Pravo je jace od politike i zato
nasa drzava treba da vodi sudske sporove stiteci tako i svoje nacionalne
interese i osnovne postulate evropske gradanske revolucije. 


      EVO, OBESTECENI STE 

      Da li Albanci imaju neku svoju smisljenu strategiju i koliko oni
poznaju kapitalisticki sistem zastite i vrednovanja svojine, s obzirom na
njihovu politiku istiskivanja srpskog stanovnistva politikom visokog
nataliteta? 

      Mislim da oni znaju za taj kapitalisticki sistem vrednosti, jer
sistematski unistavaju pravoslavna groblja. Groblje je, cak i kada nema
dokumentaciju, ako se fotografise, vidljiva imovina srpskog pravoslavnog
naroda, odnosno SPC-a. Mnoga pravoslavna groblja na Kosovu su zato unistena.
Mi moramo utvrditi gde su sve bila ta groblja. 

      Albanci zato sada vrse premeravanje zemljista, iako je poslednje
premeravanje zavrseno kod nas negde 1985. godine. Njima to odgovara, jer su
sada dosli novi vlasnici zemljista. Oni se ocito pripremaju da dokazuju
vlasnistvo nad tom zemljom. Ali to ne sme da nas obeshrabri. Sustina nase
drzavne politike mora biti povracaj imovine na stanje iz 1941. Ja mislim da
sva ta premeravanja treba da radi Vojni geografski institut, koji je i vojna
i gradanska institucija kompletno opremljena za to i on treba da dobije od
drzave taj zadatak i neophodna finansijska sredstva. 

      Kako ce da rade tamo ako im Umnik to ne dozvoli? 

      Morace da im dozvoli, u protivnom se moze i protiv Umnika voditi
sudski spor. 

      Kada ste pomenuli unistavanje grobalja, zar nisu Srbi u Bosni sami
iskopavali svoje mrtve i odnosili ih? 

      To je bila velika greska. 

      Tvrdi se da bi naknada oduzete imovine vlasnicima kostala drzavu od
deset do dvadeset milijardi americkih dolara? 

      Naravno da nasa drzava te pare nema, i zato je vracanje imovine u
naturi pravedan, lako sprovodljiv i za drzavu jeftin postupak. 

      Nadoknada bi se odnosila samo na sadasnje vlasnike stanova i kuca i
njihovom eventualnom izgradnjom na drugoj lokaciji u primerenom roku. Ovo bi
bilo u skladu i sa skorasnjom odlukom Evropskog suda za ljudska prava u
Strazburu da prihvati nadoknadu sadasnjem vlasniku. To znaci da se imovina
vraca prvom vlasniku, a drzava daje nadoknadu sadasnjem. 

      Ali nasa drzava ce da kaze da nema para. 

      Ali, ima li pare da plati prvog vlsnika? Za drugog vlasnika moza da
kaze: koliko taj stan u kome vi zivite vredi? 100.000 evra? A koliko ste ga
vi platili? 700 evra. Evo, obesteceni ste za 700 evra. Mozete i kamatu jos
dodati. Ako date starom vlasniku, vi mu dajete da se opredeli. Pitanje
nadoknade je u sudu u Strazburu reseno, samo treba obezbediti prohodnost do
suda u Strazburu. I kada bude neko vodio spor protiv seljenja ljudi zbog
NATO bombardovanja, svi ce dobiti nadoknadu ako medunarodne organizacije
koje su trebale da vrate te ljude natrag nisu to uradile. Sud ce dosuditi i
nadoknadu kao obestecenja za boravak van svoje imovine.


     


ANTRFILE:

VAZAN ZAKON 

Ako se tome pride na kapitalisticki nacin, a cilj tranzicije to i jeste,
onda se sva imovina koja ima vlasnika mora vratiti njenim prvobitnim
vlasnicima. Zato je vazno doneti Zakon o vracanju imovine koji ce uvaziti
imovno stanje od 1941. godine, a na Kosovu i od 1999. odnosno od NATO
bomabardovanja. 

Na Kosovu i Metohiji, pored gradana, najveci gubitnik imovine je Srpska
pravoslavna crkva. Po tom zakonu moraju se pokrenuti sudski sporovi za
povracaj oduzete imovine. 



GRADANI I DRZAVA ZAJEDNO 

Vrlo je vazno da jak tim pravnih strucnjaka napravi strategiju pravnog
delovanja. Ako nemamo dovoljno domacih strucnjaka, mozemo iznajmiti i
strance. Ali, svi advokati moraju biti ne samo novcano motivisani, vec i
moralno. Svaku porodicu, njivu, gradevinski posed, livadu, sumu - treba
pravno obraditi. 

Kada se sve to kompletira treba pokrenuti sporove. Sporove pokrecu gradani
koji su izgubili imovinu i drzava koja zastupa interese gradana. 



www.srpska-rec.co.yu / br.344



 




                           Srpska Informativna Mreza

                                [EMAIL PROTECTED]

                            http://www.antic.org/

Reply via email to