DRAGAN PALIBRK, ADVOKAT
Pošto su Srbi sa Kosova?
Veoma smo razočarani odlukom vlade Srbije da rasformira Odeljenje pravosuđa Koordinacionog centra, i pored svega što se dogodilo 17. marta ove godine. Ta odluka obrazložena je jednim jedinim argumentom: "Previše nas koštate"?!
Ilija STAMENKOVIĆ
Kao advokat i doskorašnji šef Odeljenja za krivično-pravnu pomoć i pritvorena lica pri Koordinacionom centru vlade Srbije za Kosovo i Metohiju učestvovali ste u sudskim postupcima koji se pod međunarodnim protektoratom vode protiv Srba na Kosovu. Kakav je u proteklih pet godina bio njihov status?
Pre pet godina, kada su Srbi masovno napuštali Kosovo a južna pokrajina potpala pod međunarodni protektorat, počela su i prva hapšenja koja su nesumnjivo bila etnički motivisana. Dokaza za ta krivična dela uglavnom nije ni bilo, sve se svodilo na to da komšija Albanac pokaže prstom na komšiju Srbina, i kaže: "Taj je za vreme Miloševića vršio genocid", pa da ga Unmik policija uhapsi i odredi mu pritvor.
Zbog toga je u jesen 1999. iz Advokatske komore Beograda potekla inicijativa da se formira tim advokata koji bi pružali besplatnu pomoć Srbima na Kosovu koji su doživeli ovakvu sudbinu. Međutim, ta ideja sve do 2001. nije mogla da bude sprovedena u delo, jer Unmik nije mogao da garantuje punu bezbednost braniocima iz Srbije.
U periodu od 1999. do 2001. u radu kosovskih sudova učestvovali su isključivo Albanci, pa se nije ni moglo očekivati da će u tom jednonacionalnom sastavu Srbima biti obezbeđeno fer suđenje, već su po pravilu izricane presude za najteža krivična dela (kao što su ratni zločin protiv civilnog stanovništva i genocid) sa tada maksimalnim zatvorskim kaznama u trajanju od 20 godina...
Kada je počelo angažovanje naših advokata u južnoj srpskoj pokrajini, koga ste Vi konkretno zastupali?
Zajedno sa mojim uvaženim kolegama Goranom Petronijevićem (bivšim sudijom Okružnog suda u Beogradu) i Brankom Stanićem (nekad sudijom Vrhovnog vojnog suda i Vrhovnog suda) branio sam Miloša Jokića iz Vitine, i posle skoro tri godine, koliko je nesrećni Miloš proveo u pritvoru, uspeli smo da izdejstvujemo oslobađajuću presudu. To je bio jedan od prvih slučajeva, ne samo na Kosovu nego i pred Haškim tribunalom, sa oslobađajućom presudom za jednog Srbina. Posle toga uspeli smo da ukinemo pritvor za Mirčeta Jakovljevića iz Obilića, osumnjičenog za ometanje službenog lica u vršenju dužnosti. Treći slučaj u kome sam ja učestvovao je slučaj Branislava Đekića iz Gračanice, protiv koga je doneto rešenje o sprovođenju istrage zbog ubistva. Međutim, prema poslednjim informacijama kojima raspolažemo, tužilac je odustao od daljeg gonjenja.
Učestvovao sam sa kolegama u podnošenju niza krivičnih prijava protiv Albanaca zbog zločina počinjenih nad Srbima. Izdvojio bih samo ubistvo čuvenog lekara iz Gnjilana, doktora Vasića, koji je na podmukao i svirep način u centru grada ubijen s leđa, na putu do svog radnog mesta. Počinilac do danas nije pronađen, ali rodbina i ja smatrali smo da je najmanje što možemo učinimo da podnesemo krivičnu prijavu, kako bi makar ostao trag u tom tužilaštvu, podsećajući na to da je nedužan i nenaoružan čovek ubijen, a da tim povodom nikad nije sprovedena ozbiljna istraga.
Po kom zakonodavstvu i propisima se do sada, posle 1999, sudilo na Kosovu?
Do aprila ove godine, na Kosovu su se u oblasti krivičnog prava primenjivala dva propisa: reinkarnirani Krivični zakon Kosova, koji je prestao da važi 1990, i Zakon o krivičnom postupku, koji je bio važeći u celoj Srbiji do 28. marta 2001. - s tim što su se neke odredbe, koje po mišljenju predstavnika međunarodne zajednice nisu bile u skladu sa pravilima i zakonodavstvom EU, "premošćivale" uredbama specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN.
Početkom aprila Skupština Kosova je donela novi Krivični zakon Kosova i Zakon o krivičnom postupku Kosova, što praktično znači da se i na ovaj način postavljaju temelji nezavisne, suverene države Kosovo. To je žalosna činjenica, jer prisustvo nas advokata ne samo da je imalo profesionalni značaj pružanja adekvatne pravne pomoći i zaštite Srbima, sa do sada preko dvadeset oslobađajućih presuda, već je to simbolično predstavljalo prisustvo države Srbije na delu svoje teritorije. Pravo jeste univerzalno kao nauka, ali je striktna primena pojedinačnih pravnih normi vezana isključivo za državu. Samim tim, oni koji primenjuju pravo predstavljaju državu na delu njene teritorije. Nemam potpunu informaciju da li je takva odredba u Zakonu o krivičnom postupku Kosova prošla skupštinsku raspravu i našla se u novom zakonu, ali znam da je predloženo da se pred sudom kao branioci mogu pojavljivati samo advokati sa prebivalištem na Kosovu. To je još jedan nedvosmislen pokušaj da se Srbija institucionalno odstrani sa Kosova.
Kako će se ubuduće odvijati suđenja Srbima na Kosovu i hoće li međunarodna zajednica poštovati pravo okrivljenih na pomoć branilaca koje sami izaberu?
Nažalost, moje kolege i ja veoma smo razočarani odlukom vlade Srbije da rasformira Odeljenje pravosuđa Koordinacionog centra, i pored svega što se dogodilo 17. marta ove godine. Ta odluka obrazložena je jednim jedinim argumentom: "Previše nas koštate"?! To je za mene bio šok. Pri tom sam za takvu odluku vlade saznao na konferenciji za štampu. Tridesetak uglednih advokata je tri godine naporno i savesno radilo na pravnoj zaštiti i zastupanju Srba na Kosovu, ali mi tu i nismo najbitniji: ako neko u ovoj državi želi dobro našim ljudima koji su lišeni slobode i mesecima, čak godinama čekaju na početak suđenja, trebalo bi još jednom da preispita ovakav potez. Ko će jednom Veselinu Bešoviću i ostalima koji godinama čame u kosovskim zatvorima ubuduće da pruža pravnu pomoć? Ako je to naš zajednički i nacionalni interes, valjda bi država trebalo da stane iza advokata koji je u krajnjoj liniji predstavljaju. Nećemo valjda problem Srba da tretiramo kroz nekakve prioritete prošle, sadašnje ili buduće vlade? Pogotovo što ćemo sa tim problemom da se nosimo sigurno još godinama.
