MOGU LI SE UBLAŽITI DUGOROČNE POSLEDICE ZAGADJENJA VAZDUHA NASTALE AKCIJOM
“MILOSRDNI ANDJEO”
Ružica Nikolić
Institut za nuklearne nauke “Vinča”, 11001 Beograd
Uvod
U toku poslednje decenije glavni predmet razgovora na svim svetskim
skupovima o zaštiti planete i njene atmosfere bio je usmeren na skoro
panične apele o potrebi sprečavanja efekta staklene bašte zbog mogućih
tragičnih posledica po smanjenje debljine ozonskog omotača i promene klime
na planeti. Porast koncentracije ugljendioksida i drugih gasova relevantnih
za efekat staklene bašte zaista je alarmantan i posledica je ubrzanog
razvoja tehnologija koje koriste fosilna goriva kao izvor energije.
Procenjuje se da će u veoma bliskoj budućnosti promene klime biti takve da
će drastično uticati na opstanak života na planeti ukoliko se razvoj
tehnologije i energetike ne usmeri u jedinom mogućem pravcu za opstanak
života na planeti:
• Učiniti sve da se zaustavi ili uspori razvoj efekta staklene bašte.
Akcija osamdesetodnevnog letenja “milosrdnih andjela” na veoma malom
vazdušnom prostoru sa dostignutih i 700 preletanja u jednom danu učinila je
zaista sve da mi, za izvestan duži vremenski period, zaboravimo na svetske
brige o zaštiti ozonskog sloja. Akcija nam je ostavila mnogo veće brige ali
i naučne izazove, koji treba da odgovore na pitanje:
• Kako ublažiti posledice mnogostrukih efekata po populaciju i objekte
od posebnog značaja.
Postavljeno pitanje apsolutno ne znači da efekti dejstva “Milosrdnih
andjela” nisu uticali na dalje razaranje ozonskog omotača. Naprotiv, visine
na kojima su se dejstva odigravala kao i visine koje su dostigla
aerozagadjenja spadaju u sloj stratosfere u kojoj se reguliše intenzitet
ultraljubičastog zračenja. U tom delu atmosfere i dalje se odigravaju
složene hemijske reakcije, na čije brzine utiče intenzitet sunčevog zračenja
u tim slojevima. Efekti tih reakcija mogu se u nižim slojevima atmosfere
očekivati u sasvim drugačijem hemijskom obliku cak i u periodu od godinu
dana, dok će se efekti zagadjivača na žive organizme odražavati ne samo na
generaciju koja je primila udarne doze zagadjivača nego i kroz nekoliko
generacija.
Pokloni milosrdnog andjela svuda oko nas
Imajuci u vidu samo efekte dejstva na kvalitet vazduha mogu se nabrojati
sledeći problemi koji su proistekli:
1. Razaranjem velikih industrijskih objekata, a naročito hemijskih i
petrohemijskih kompleksa u gusto naseljenim obastima, oslobodjene su ogromne
koncentracije visoko toksičnih materija na temperaturi koja je dostizala i
20000C , što je učinilo da hemijski oblici u kojima su se te materije našle
u vazduhu budu veoma složeni, pa zbog toga nepodložni klasičnim metodama
rutinske detekcije i kontrole vazduha.
U HIP Pančevo direktno su u prvom napadu na ovaj kompleks pogodjena
postrojenja za proizvodnju etilena i vinilhlorid monomera, a eksplozije ovih
postrojenja oštetile su hlor-alkalno postrojenje i postrojenje za
proizvodnju polivinilhlorida. Posle nekoliko dana usledilo je direktno
bombardovanje rafinerija i petrohemijskih kompleksa u Pančevu i Novom sadu,
zatim fabrike za prozvodnju amonijaka u Pančevu, sagorevanja skladišta
elastomera u Bariču (“Prva Iskra”) kao i više drugih industrijskih
postrojenja (“Krušik”-Valjevo), iz kojih su u vazduh, vodotokove i zemljište
unete hazardne mase vrlo opasnih polutanata kao što su: hlor, vinil hlorid
monomer, živa, kadmijum, ugljovodonici, azotni i sumporni oksidi, fosforna
jedinjenja, diizocijanati, kiseline, alkalije, ulja i druge materije.
Interakcijama na visokoj temperaturi i u malom prostoru došlo je do
formiranja kompleksnih organskih i organo metalnih jedinjenja, direktno
štetnih, iritantnih i otrovnih, kao i onih sa odloženim, najčešće
kancerogenim dejstvom ili dejstvom na imunološki sistem živih organizama
Š1Ć.
2. Pri eksploziji i/ili obaranju projektila i letilica u vazduhu je
stvorena nedopustivo visoka koncentracija metalnog praha, oksida i aerosola
visoke toksičnosti, sa direktnim i indirektnim dejstvom na respiratorne i
druge organe.
Metali koji se koriste za izradu projektila treba da zadovolje
trazene fizičke osobine: tvrdoća, način rasprskavanja, temperatura koja se
razvija, eventualna elektromagnetna i zapaljiva dejstva. To su najčeće
metali ćiji su produkti sagorevanja (oksidi i druga jedinjenja) hemijski
otrovni, ozloglašeni osiromašeni uranijum (DU) je i radiokativni alfa
emiter, dok im je zajednička karakteristika rasprskavanje na čestice
mikronske strukture, koje se mogu direktno i nažalost nepovratno, uneti u
respiratorne organe, ukoliko se ne koriste zaštitna sredstva sa filtrima
veoma fine strukture Š2Ć.
Pored aerosolova metala i oksida metala nastalih kao posledica
eksplozija, u našoj okolini našli su se i veoma opasni metali nastali
destrukcijom fabrika (živa iz hlor-alkalne elektrolize u Pančevu i kadmijum
iz “Krušika”), koji grade veoma toksična organometalna jedinjenja sa
akumulativnim dejstvom.
3. Razaranja gradjevinskih objekata i objekata infrastrukture imala su
za posledicu stvaranja ogromnih oblaka prasine, dima i čadji, ali i
aerosolova sa hemijskim jedinjenjima iz boja, namestaja, tekstila, plastike,
sintetičkih i drugih izolacionih materijala, od kojih je azbest poznat kao
kancerogena supstanca, dok je manje poznato da se veoma otrovna organska
jedinjenja formiraju pri paljenju izolacije na bazi elastomera..
U pogledu aerozagadjenja štetna dejstva ovih razaranja su uglavnom
lokalizovana na najbližu okolinu, ali dejstvo silikatne i azbestne prašine
na respiratorni sistem takodje je trajno i veoma opasno.
4. Unistenje prenosnih sistema za distribuciju električne energije
imalo je za posledicu isticanje veoma otrovnog piralena, posebno opasnog za
zagadjenje voda i tla, ali i za aerozagadjenje.
5. Sagorevanje ogromnih količina pogonskog goriva, iako su letovi
obavljeni na velikim visinama, imalo je za posledicu stvaranje visoke
koncentracije otpadnih gasova na malom prostoru, što za posledicu može imati
lokalizovano dejstvo na ozonski omotač, kao posledicu stvaranja gasova
staklene bašte.
6. Unistenje prirodnih regeneratora zivotne sredine, nacionalnih
parkova i šumskih kompleksa, nije samo promenilo i poremetilo floru i faunu
u ovim područjima, nego dugoročno predstavlja možda i najveću štetu, jer se
ta ravnoteža nikakvim naučnim saznanjima ne može veštački povratiti u nekom
doglednom vremenskom periodu.
Lansiranje “prepakivanih” poklona u nebo
Obim zagadjenja, koncentracija i vrsta pojedinih zagadjivača vazduha,
vodotokova i tla prevazilazi okvire dejtsva hemijskih oružja u jednom
namerno vodjenom ratu hemijskim oružjima (bojnim otrovima). Hemijski rat
podrazumeva primenu hemijskih oruzja, zabranjenu svim konvencijama o ratu i
miru, ma da je sastav hemijskih oružja, koja su, legalno ili ilegalno,
koristile razne vojne i policijske snage u objavljenim i neobjavljenim
ratovima, uglavnom poznat. Poznata vrsta hemijskog oružja omogućava drugoj
strani razvoj efikasnog zaštitnog sredstva za najizloženiji i najugroženiji
deo populacije, tako da se udarno primljena doza zagadjivača smanji na
najmanju moguću meru. To se pre svega odnosi na decu, hronične bolesnike,
bolesnike sa specifičnim profesionalnim oboljenjima). Za ovu populaciju se
obezbedjuju specifična zaštitna sredstva ili se smeštaju u prostorije sa
ventilacionim sistemima koji imaju ugradjene selektivne filtre za odredjenu
vrstu hemijskog oružja.
Medjutim, način vodjenja hemijskog rata u akciji “Milosrdnih andjela” bio je
sasvim drugačiji i prevazilazi sve oblike i razmere ljudskog i ratničkog
beščašća. Na sl.1 prikazan je uvodni deo “andjeoskog” načina ratovanja koje
se punih 11 nedelja odigravalo iznad naših glava a posledice koje smo videli
oko nas samo su deo onih koje ostaju da budu sagledavane kroz generacije
koje tek dolaze. Nadajmo se da dolazak nekih sličnih andjela neće u
potpunosti sprečiti dolazak tih generacija.
Sl. 1. Milosrdni andjeo šalje poklone sa neba
Pored poklona u vidu gasova i aerosola donetih iz vazduha, daleko obimniji i
u svakom pogledu opasniji su oni prepakovani “pokloni”, jer ih pošiljalac
nije napravio niti nabavio na tržištu nego ih je proizveo razaranjem
hemijskih i petrohemijskih kombinata, fabrika lekova i proizvoda od metala,
plastike, elastomera i drugih materijala. Način ovakvog “pribavljanja”
poklona treba da bude predmet (ne samo) izučavanja pravnih i
sociološko-psiholoških nauka. Ako je osiromašeni uranijum nazvan metalom
beščašća (projekat Ramsey Clarka i saradnika, 1997) onda je ovakav hemijski
rat u blizini najvećih gradova mega beščašće.
Jedan izraziti primer trenutnih posledica ilustrativno je prikazan na sl.2.
Kao što se rat vodjen sa bezbednih visina, kada žrtva ne može da vidi lice
napadača, mora smatrati vrhunskom perverzijom, tako se i ovako vodjeni
hemijski rat mora smatrati još većom perverzijom jer istovremeno pogadja
ogroman broj žrtava, medju njima mnoge još nerodjene, a zbog kompleksnosti
nečasno pribavljenog “naoružanja” žrtva ostaje potpuno nezaštićena. Čak i da
je neki bolesni um ranije mogao predvideti da će se dogoditi ovakva upoterba
civilnih industrijskih postrojenja u ratne svrhe, teško bi bilo obezbediti
dobru i efikasnu zaštitu od ovakve kombinacije hemijskih sredstava.
Izrada zaštitnih sredstava, kako za ličnu tako i za kolektivnu zaštitu od
gasova, zasnovana je na hemijskoj prirodi materijala od čijeg se dejstva
treba zaštititi za odredjeno vreme. Materijal koji se koristi u filtru
potrebno je da brzo reaguje sa štetnim gasom pretvarajući ga u stabilno
jedinjenje. Ako se radi o kombinaciji ili smeši više gasova onda se i
zaštitno sredstvo priprema iz više slojeva ili se pravi struktura koja može
obezbediti zaštitu od takve smeše.
Kapacitet svakog zaštitnog sredstva je ograničen pa je ograničeno i vreme
njegove efikasnosti. Zbog svega toga, za kombinaciju otrova kakvu su nam
uručili “milosrdni andjeli” teško bi se moglo naći efikasno, skoro
univerzalno sredstvo, sa tako velikim kapacitetom.
Sl. 2. Da li je projektil poreklom iz Belgije?
Šta sa poklonima koje niste očekivali ni od djavola a dobili ste od andjela
Siromašni i mali ne mogu sebi dozvoliti da poklone vrate ili uzvrate jakim,
bogatim i velikim, pogotovu ne tako jakim silama kao što su “andjeoske”.
Moraju se medjutim potruditi da poklone od “andjela” koje su pakovali
djavoli učini što manje štetnim po sebe. Srećom po nas dogodilo se u
nekoliko slučajeva da se priroda našla na pomoći i deo neželjenih poklona
raspodelila nesto pravednije od “andjela”. Zahvaljujući tome, kao i
preduzetim mogućim merama predostrožnosti, evakuacije ugroženog
stanovništva, izmeštanja nekih skladišta i dr., zabeležen je relativno nizak
broj akutnih trovanja ljudi,(< 100 u Pančevu, na pr.), u odnosu na razmere
aerozagadjenja, zagadjenja vodotokova i tla. Ipak bilo je neminovno da neka
uža područja prime isuviše velike doze aerozagadjenja, medju njima i nekih
agenasa koji reaguju kumulativno ili sa odloženim dejstvom. Više nego
očigledan masovni pomor ribe u širim područjima vodotokova, kao i nestanak
ili seoba nekih vrsta ptica iz najugroženijih područja dovoljan su indikator
učinjene štete po zivi svet.
Po saznanjima iz proučavanja okoline hlor-alkalnih postrojenja poznato je da
je ziva najopasniji polutant koji ugrožava osoblje koje radi u postrojenjima
kao i ribu u okolnim vodotokovima, neke vrste ptica iz okolne atmosfere i to
tako što se pare metala složenim biohemijskim procesom preko svuda prisutnih
mikro-organizama metalna ziva pretvara u oblik metil živinog kompleksa, koji
razara neke vitalne ćelije organizma Š3Ć. Simptomi trovanja živom mogu biti
odloženi sve dok se broj nerazorenih zdravih ćelija ne smanji ispod
odredjene granice. Ono što je najopasnije kod dejstva organometalnih
jedinjenja (žive, olova, kadmijuma) je njihovo akumuliranje u nekim organima
i nemogućnost izlučivanja iz organizma pre nego što proizvednu razaranje
vitalnih ćelija.
Iako su nadležne službe saopštavale umirujuće rezultate koncentracija
pojedinih zagadjivača i njihovo kretanje u “dozvoljenim granicama”, mora se
imati u vidu da duga izloženost zagadjivačima u granicama blizu dozvoljenih
doza može biti veoma opasna, upravo zbog kumulativnog i odloženog dejstva,
kao i od značajno sniženog imuniteta organizama koja su u nekim kraćim
intervalima primili povišene koncentracije nekih polutanata. Osim toga sam
monitoring zagadjivača nepoznatih i veoma složenih hemijskih oblika mora
biti uzet sa ozbiljnim rezervama, pogotovu kada se ima u vidu zastarelost
opreme za kontrolu pojedinih zagadjivača, čija se koncentracija rutinski
prati. Takodje, mora se imati u vidu da su ovako snažnim dejtvima iz vazduha
po industrijskim postrojenjima na visokim temperaturama i u prisustvu vrlo
različitih agenasa formirana složena hemijska jedinjenja koja se ne mogu
detektovati rutinskim metodama, primenjenim u normalnim uslovima u okolini
nekog industrijskog postrojenja. Najvažnije pitanje koje je pred nama glasi:
Kako ublažiti posledice
Sigurno je da smo i dalje izloženi povišenom nivou svih oslobodjenih
zagadjivača i to iz vazduha, vode i iz zemljišta i da će se cirkulacija tih
polutanata u prirodi nastaviti u različitim vidovima iako će se njihova
koncentracija postepeno smanjivati, pre svega zbog jonoizmenjivačkog dejstva
zemljišta. Zbog toga je potrebno preduzeti mere kako bi se zaštitila
najmladja populacija, kojoj predstoji najduži period života u uslovima sa
povećanim zagadjenjem (čak i pod uslovom da ne dodje do novih akcidenata na
hemijskim kompleksima). To se može i mora učiniti tako što će se sistemi za
ventilaciju u dečijim i omladinskim ustanovama (obdaništima, školama,
slušaonicama, bolnicama, sportskim dvoranama), u kojima deca i omladina
provode veliki deo vremena, obezbediti kompleksnim filtrima, koji će
sprečiti dalje izlaganje osetljivih organizama povećanim dejstvima
zagadjivača. Osim toga, potrebno je pooštriti kriterijume o čistoći vazduha
i vode u našoj zemlji za svu populaciju koja je bila izložena dejtvu
hemijskih otrova u proteklim mesecima, što praktično znači da treba veoma
strogo primeniti i ako treba promeniti propise o kvalitetu vazduha, vode i
hrane za celu Jugoslaviju.
Drugim rečima, potrebno je učiniti suprotno od onoga što je EU učinila posle
akcidenta u Čenobilju kada su u roku od nekoliko dana promenjeni propisi
tako da su dozvoljene koncentracije pojedinih izotopa povećane 100 - 1000
puta, tako da je ova organizacija slobodno mogla izvoziti sve prehranbene
proizvode u nerazvijene zemlje ili ih deliti kao humanitarnu pomoć, dok se
za svoju osetljivu populaciju i dalje pridržavala ranije propisanih doza.
Ako hoćemo da se odgovorno ponašamo prema mladim naraštajima mora se
zaboraviti na ustaljenu praksu deljenja utešnih, ali netačnih informacija o
tome da je na pr. čadj neškodljiva, da je mutna voda sasvim u redu za piće
jer je hemijski i bakteriološki ispravna. To po samoj prirodi
fizičko-hemijskih procesa u prirodi i u organizmima nije moguće. I čadj i
mulj su idealni adsorbensi kako za bakterije tako i za razne vrste
hemikalija.
Filtri koje treba ugraditi u ventilacione sisteme napred pomenutih
ustanova moraju biti sastavljeni od najmanje tri sloja zaštite:
• Filtar za uklanjanje čestica i aerosolova fine strukture (male
propustljivosti).
• Absorbens za uklanjanje kiselih gasova kao što su hlor i drugi
halogeni elementi i halogenidi, sumporna i druga kisela jedinjenja.
Uobičajeno korišćeni filtar za ovu vrstu gasova je kalcijum
karbonat/krečnjak.
• Reaktivni adsorpcioni materijal za uklanjanje specijalnih polutanata
koji se hemijskim reakcijama sa selektivno odabranim materijalom impregnišu
klasični absorbensi Š4,5Ć
• Eventualni sigurnosni absorbens, najčešće običan aktivni ugalj.
Kontrola stepena zasićenosti filtra mora se sprovoditi u odredjenim
vremenskim intervalima kako zasićeni filtri sami ne bi postali izvorima
zagadjenja.
Ovde bi trebalo istaći još jedan veoma verovatan negativni uticaj
zagadjenja u dužem vremenskom periodu koji može nastati na umetničkim delima
i spomenicima kulture, zbog njihovog hemijskog dejstva na boje i vezivne
elemente strukture materijala. Zato bi bilo poželjno u svim prostorijama od
posebnog značaja (muzeji i sl.) za očuvanje kulturnog blaga ugraditi
efikasne filtre.
REFERENCE
Š1Ć Michael Heylin, NATO Bombs Take Out Chemical Complex, Chemical &
Engeneering News, Vol.77 (19), pp.7-8 (1999).
Š2Ć Operation Desert Storm: Army Not Adequately Prepared to Deal With
Depleted Uranium Contamination, United States general Accounting Office
(GAO/NSIAD-93-90), Jan.1993, pp.17-18.
Š3Ć R. Nikolić, M. Marinković and M. Pavlović, Removal of Mercury Vapors
>From Hydrogen and Other Gases and High Precision Continuous Detection of
Mercury in Gases, Proc of the I Regional Symposium " Chemistry and
the Environment", publ. by Serbian Chem. Soc., Vrnjačka Banja 1995, pp. 739
- 742.
Š4Ć R. Nikolić i K. Zmbov, Postupak dobijanja adsorbensa za efikasno
prečišćavanje vodonika od tragova živinih para, Patentna prijava 900/84,
Savezni zavod za patente, 13134, 1984.
Š5Ć W.D. Lovet, F.T. Cunniff, Air Pollution Control By Activated Carbon,
Chem. Eng. Progress, Vol.70 (5), pp.43-47 (1974).
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
