A sta su skrivili oni drugih 50%
 
Miroslav


From: Bob Petrovich [mailto:[EMAIL PROTECTED]
Sent: Tuesday, October 19, 2004 10:06 PM
To: [EMAIL PROTECTED]; [EMAIL PROTECTED]; 'NSP'; 'SIM'; 'Sorabia'; 'Srpska Informativna Mreza'; 'YUGO'
Cc: [EMAIL PROTECTED]; [EMAIL PROTECTED]; 'Ljudska Prava'; 'srpski nomadi'; [EMAIL PROTECTED]
Subject: RE: [srbija_medjusljivama] GOLOOTOCANI OTPUTOVALI U RUSIJU

 
Da su Informbirovci stradali, stradali su. Da su ponizavani, ponizavani su. Da su zlostavljani i posle 1958, zlostavljani su.
Da se razumemo, na Golom Otoku je bilo i nekomunista i preko 50% neduznih.
 
Medjutim, o takvima ova reportaza ne govori.
 
Ali sto rece idoloski uzor  Staljinista, " Svako je za nesto kriv. Kad uhapsimo, vec ce se nesto naci"
 
Samo su Informbirovci bezgresni.
 
Za saradnju sa Ustasama nisu krivi Komunisti. To je bilo polaganje kamena temeljca buduceg bratsva jedinstva.
Za zversko ubistvo Zivojina Pavlovica komunisti nisu krivi. Ko ga je terao da laje protiv Staljina i kvari san o  Sovjetskom Savezu. Crveni san je san, a 
mesecari su opasni ako neko proba da ih probudi. Sta je trazio to je i dobio.
 
Za igranje fudbala sa Vermahtom Komunisti nisu krivi. U to vreme Hitler je bio saveznik KPJ.
 
Za  obecavanje srpske zemlje Enver Hodzi Komunisti nisu krivi. Internacionalisticka solidarnost.
 
Za narucivanje zlocinackog bombardovanja Beograda, Paracina, Nisa, Leskovca, Niksica Komunisti nisu krivi. Ne zalimo Srpsku krv za svoju pobedu. 
 
Za pasija groblja sirom Srbije Komunisti nisu krivi. Srbi koji nisu bili uz Kobu i Valtera i nisu drugo zasluzili.
 
Za pljacku i satiranje seljaka Komunisti nisu krivi niko nije kriv. Dok su drugovi ratovali i gladovali, kulaci su se gojili. I trebalo ih je pobiti, jos i vise.
 
Za zabranu povratka Srba na Kosovo Komunisti nisu krivi. Krivi su Srbi koji se drze svoje tradicije i Hriscanstva. Popovi su za jahanje a ne za slusanje.
 
Za prihvatanje Ustasa i Waffen SS-ovaca u kompartiju Komunisti nisu krivi. To je komunisticki humanizam na delu.
 
 
Gore nabrojano su samo slucajno odabrani iseci iz knjige uzasa koji je KPJ priredila Srbima pre 28. Juna 1948.  dok su gorepomenuti Staljinisti bili bog i batina
u Srbiji. 
 
Staljinisti treba da budu spokojni, nisu ziveli uzalud. Rezutati njihovog zivotnog dela su Kosovo i  Krajina.
 
 
Dokle god ne budemo imali istu visceralnu reakciju na Nacizam i Komunizam, na Petokraku i Kukasti krst, na Hitlera i Staljina, Srbiji nece biti bolje.
 
 
 
B.
 
 
 
 
 
 
 : ANTIC.org-SNN [mailto:[EMAIL PROTECTED]
Sent: October 19, 2004 9:05 PM
To: [EMAIL PROTECTED]; 'NSP'; 'SIM'; 'Sorabia'; 'Srpska Informativna Mreza'; 'YUGO'
Cc: [EMAIL PROTECTED]; [EMAIL PROTECTED]; [EMAIL PROTECTED]; 'Ljudska Prava'; 'srpski nomadi'; [EMAIL PROTECTED]
Subject: [srbija_medjusljivama] GOLOOTOCANI OTPUTOVALI U RUSIJU

 Cyrillic (Windows)

 

ГОЛООТОЧАНИ ОТПУТОВАЛИ У ЗЕМЉУ СВОЈИХ СНОВА

На рапорту код Џугашвилија

Руски џин се буди и опет ће изазивати језу у јазбинама империјализма, кажу чланови удружења „Голи оток” пред путовање у Москву


Они путују у земљу својих снова. Авионом „Аерофлотом”, у мајчицу Русију. Отац, Совјетски Савез, одавно је пензионисан. Сањају да посете Стаљинов гроб и поклоне се сенима великог вође коме су посветили сав свој живот.

После готово шест деценија страдања, понижења и неправде, тридесет четворо стараца стоји у реду за чекирање карата на аеродрому „Сурчин”, поносни што бруталне мера преваспитавања, тешких мучења и злостављања којима су били изложени, нису имали никаквог ефекта. Напротив, године проведене на Титовом „острву ужаса” само су их учврстиле у уверењу да њихов живот није био узалудан, да њихово жртвовање за идеале није било пуко бацање младости у Јадранско море и да ће Џугашвили поново васкрснути, марширајући опет испред армија обесправљених.

Тридесет четворо Голооточана у савршеном реду чека да преда кофере аеродромској служби.

Радован Михајловић, после шест година робије на Голом отоку и каснијих лета обесправљености и даље верује у Стаљина и његове идеје.

И он, као и његови ратни другови, нада се да ће се Русија вратити на трон највеће светске силе, да ће опет бити фактор стабилности у свету, да ће се Црвена армија реинкарнирати, овога пута под вођством Владимира Путина и стројевим кораком поново изазвати језу у јазбинама империјализма.

У организацији друштва Српко-руског пријатељства, они ће бити гости ветерана Отаџбинског рата, хероја Црвене армије, на прослави шездесетогодишњице победе Совјетског Савеза над Хитлеровом Немачком.

Адвокат Драгутин Вукићевић ухапшен је у 19. години као студент поморства и осуђен на 10 година затвора и две године губитка грађанских права. Ухапшена су и три његова брата, тако да су њих четворица били јединствена породица, браћа – непријатељи Тита и партије.

У његовој ћелији на Голом отоку био је Неђо Мартиновић, секретар Президијума Савезне скупштине, који је, иако подвргнут страшним мучењима, тврдио да је од 1944. године Јосип Броз радио за Енглезе. Десетак високих руководилаца НОБ-а су на такозваном Херцеговачком састанку сковали заверу против Тита, како би га свргнули са вођства партије и војске и заменили Иваном Милутиновићем.

Стари мајстор Коминтерне, човек који је волшебно преживео све Стаљинове чистке у Москви тридесетих година, за непуних месец дана ликвидирао је Ивана Милутиновића и остале заверенике, прогласио их за народне хероје и сахранио уз највише државне почасти.

Присуствујемо часу историје непоколебљивих комуниста, који су заувек остали заробљеници својих уверења. Вукићевић је један од оснивача Нове комунистичке партије Југославије, мале странке која својим егзотичним прославама Октобарске револуције, Лењиновог и Стаљиновог рођендана, покушава да привуче пажњу друштва које их сматра последњим диносаурусима стаљинизма.

Они не дају пет пара за таква мишљења, сматрајући их етикетама које им лепе страни плаћеници, агенти ЦИА и промотери светског империјализма, маскирани у невладине организације. Никако не мисле да су поражени у револуцији која траје.

„Издајници Горбачов и Јељцин угасили су велику светску и словенску силу, Совјетски Савез, од које је дрхтао цео свет. Али, имам поуздане податке да ће руски народ поново устати. Поново се руски џин подиже на своје ноге”, смеје се стари адвокат, надајући се да ће се нешто слично догодити и у Србији, коју данас сматра „колонијом и протекторатом”, земљом у којој њени лидери иду по домаће задатке у Америку.

Зашто мисли да је идеја Стаљина велика? „Она није велика, већ монументална. Стаљин је највећи државник епохе. Чак га је Винстон Черчил, највећи пас-чувар светског капитала, не само британског, поштовао и називао га великим државником који је спасио свет од фашизма. Био је оличење човека и јунака. Не може пет одсто људи да влада светом. Умрећу са идејом да ће социјализам победити”.

Нико од њих не верује у Стаљинове чистке, страдања у гулазима, ликвидације политичких противника. Да је сада жив, према њиховим критеријумима, вероватно би био члан управног одбора „Хјуман рајтс воча” и активиста за заштиту људских права.

Готово сви путници читали су Александра Солжењицина. „У гулазима је било удобније. Можда је Солжењицин био мучен и преживљавао тешке дане, али пре бих казао да је био под утицајем долара. Долар је долар, ЦИА је ЦИА”, каже осамдесетчетворогодишњи Гојко Шешлија. Поклониће се сенима Стаљина, Лењина, Кутузова и маршала Жукова.

Овај старац са југа Србије никада није био у Русији, осим у мислима и идејама.

Милинко

Yahoo! Groups Sponsor
ADVERTISEMENT
click here


Yahoo! Groups Links

Одговори путем е-поште