Vlada američkog predsednika Džordža Buša učinila je dramatičan
zaokret u odnosu na Haški tribunal, insistirajući da se slučajevi
ratnih zločina počinjenih 90-ih godina u ratovina na Balkanu ili
prenesu na domaće sudove ili, pak, da se počinioci amnestiraju,
ocenio je, u članku za 'Vašington tajms', renomirani američki
analitičar Džefri T. Kuner.
'Ovakva promena stava znači ne
samo da je došlo do dramatične promene u američkoj politici prema
Haškom tribunalu, već i da se time, što je još važnije, zadaje
smrtonosan udarac moći i kredibilitetu gospođe Karle del Ponte',
piše Kuner, dodajući:
'Nedavno mi je zamenik državnog
sekretara za kontrolu oružja, Džon Bolton, rekao u intervjuu da
Vašington strahuje da je Haški sud, umesto da doprinese etničkom
pomirenju, postao pretnja po regionalnu stabilnost'.
'Postoji
realan rizik da Haški tribunal ne doprinese poboljšanju situacije na
Balkanu, već da može izazvati nova neprijateljstva koja bi u
budućnosti mogla da izazovu jačanje napetosti', navodi Kuner
Boltonovu izjavu.
Bolton i drugi visoki funkcioneri Stejt
departmenta konačno shvataju da Karla del Ponte i njene kolege
odbijaju da priznaju da je Haški tribunal postao politizovan - sud
koji nije uspeo da ispuni svoj prvobitni mandat, ističe Kuner,
dodajući da je osnivanjem toga suda 'čudovište pušteno na
slobodu'.
'Umesto da bude nepristrasan sud koji kažnjava one
koji su počinili ratne zločine ili naredili njihovo izvršavanje,
Haški tribunal je postao sredstvo kojim gospođa Del Ponte hoće da
prekroji istoriju balkanskih ratova' piše Kuner, ocenjujući da je
Karla del Ponte zloupotrebila svoj položaj podizanjem optužnica koje
nisu potkrepljene dovoljno jasnim dokazima i da je najočigledniji
primer za to optužnica protiv odbeglog hrvatskog generala Anta
Gotovine.
Kao što Bolton primećuje, problem s Haškim sudom je
u tome što on nije demokratski. Zato ne postoji provera eventualne
zloupotrebe položaja. Stoga je Bušova vlada zaključila da je jedino
rešenje da se slučajevi ratnih zločina vrate domaćim sudovima, piše
Kuner.
'Visoki funkcioner Bušove vlade je naglasio da bi
odgovornost za suđenje za navodne ratne zločine 'trebalo da snose
ljudi koji će morati da žive sa odlukama koje budu doneli... Stoga,
SAD s pravom veruju da je Haški tribunal postao ne samo
nedemokratska institucija, već i direktna pretnja razvoju
demokratije u čitavoj bivšoj Jugoslaviji', ističe Kuner, dodajući da
je njegova najveća mana što, kao međunarodni sud bez mnogo
odgovornosti, usporava razvoj nezavisnih sudova i vladavine zakona u
Hrvatskoj, Srbiji i Bosni.
'Da bi iz kamenitog tla Balkana
iznikao trajan demokratski poredak, neophodno je da se izgrade
potpuno funkcionalne pravosudne institucije' piše Kuner, navodeći
izjavu Boltona da jedna od mana bilo kog suda koji deluje na daljinu
jeste što on odnosi odgovornost.
'Ja, međutim, mislim da to
ne doprinosi političkom sazrevanju društava za koja se nadamo da će
postati demokratska i shvatiti da moraju da se suoče sa onim što su
radile njihove prethodne vlade. Zato je naš stav prema Haškom
tribunalu i prema sudu za zločine počinjeine u Ruandi da treba
izgraditi institucije u zemljama u kojima su zločini počinjeni i na
njh preneti odgovornost za kažnjavanje počinilaca', rekao je
Bolton.
'Sada je jasno - Haški tribunal je potpun promašaj.
Suđenje bivšem srpskom diktatoru Slobodanu Miloševiću nastavlja da
se vuče bez kraja na vidiku. Ozloglašeni lideri bosanskih Srba,
general Ratko Mladić i Radovan Karadžić, i dalje su na slobodi.
Optužnica protiv Gotovine preti da destabilizuje Hrvatsku. Bosanski
muslimani i kosovski Albanci misle da pravda nikada neće biti
zadovoljena, a Srbi smatraju da je tribunal usmeren protiv njih',
ocenio je Kuner i zakljčio:
'Karla del Ponte je uspela da
postigne ono što pre nje nikome nije uspelo - da privremeno ujedini
zaraćene narode bivše Jugoslavije u otporu koji joj pružaju. Ona je
balkanska ledi Magbet, beskrupulozni politički karijerista sa
iluzijom o sopstvenoj veličini. I baš kao u slučaju ledi Magbet,
pohlepa Del Ponteove za vlašću dovela je do njene
propasti'.
U Haškom tribunalu nije do sada bilo moguće dobiti
zvaničnu reakciju na pisanje današnjeg 'Vašington Tajmsa'. Florans
Artman, portparol glavnog tužoca Tribunala, izjavila je dopisniku
Tanjuga da ne može dati nikakvu izjavu jer je na odmoru, a nije ni
pročitala članak američkog analitičara Džefrija T.
Kunera.
Artman je nezvanično prokomentarisala da je Kunerova
analiza njegovo privatno mišljenje i da se ne može identifikovati sa
stavom administracije predsednika Džordža Buša. Ona rekla da se
zvanično reagovanje može očekivati sutra u Hagu.
http://www.rts.co.yu/
DŽEFRI T. KUNER: AMERIČKA VLADA NAPRAVILA
DRAMATIČAN ZAOKRET U ODNOSU NA HAŠKI TRIBUNAL
SVET - Ponedeljak, Oktobar 25, 2004 18:53
RTS