|
Мало је ко овде, ако ико, до јуче чуо за Џефрија
Кунера, америчког публицисту, уредника часописа „Рипон форум” и колумнисту
дневника „Вашингтон тајмс”, а повод што је овај аутор напрасно и нама
постао занимљив лежи у његовом чланку објављеном у недељном издању
„Тајмса”, у којем се обрушио на хашки Трибунал и посебно главну тужитељицу
Карлу дел Понте, поредећи је са леди Магбет и називајући је
„бескрупулозним политичким алпинистом”, а сам суд „франкенштајновском
творевином”. А као највећу новост, Кунер је, позивајући се на релевантне
изворе, најавио драматичан преокрет у политици Вашингтона према
Хагу.
Овакве и сличне констатације и квалификације пале су као
мелем на душу масовног чланства овдашњег неформалног клуба мрзитеља хашке
правде, као што већ више година уназад разнежују јавност једне нама
суседне земље. Џефри Кунер је, наиме, аутор радо и често цитиран у
хрватским медијима, а за Хрватску га по сопственим речима не
везује само порекло, већ и живо интересовање за њену историју и
политику.
Још пре две године, у тексту који је из вашингтонског
листа пренела „Слободна Далмација”, Кунер је оптужио Дел Понтеову да
подизањем оптужнице против Анте Готовине „покушава да успостави равнотежу
кривице” на Балкану. „Карла дел Понте одбија да спозна да нарочито
Милошевић, а генерално Срби, сносе одговорност за ратне злочине почињене
на Балкану”, навео је тада, уз констатацију да „операција Олуја не само
што је реинтегрисала хрватска подручја у Хрватску, већ је утрла пут
Дејтонском споразуму”.
На Кунеров ауторски допринос спремно нас је
јуче упутила Флоранс Артман, портпарол хашког Тужилаштва, замољена за
коментар поводом ставова изнетих у „Тајмсу”.
„Немамо обичај да
коментаришемо новинске текстове, а поготово не овакав чланак чије је
основне тезе Стејт департмент званично демантовао. А што се Кунера тиче
нама је познато да он већ годинама покушава да поцепа оптужницу против
Готовине”, изјавила је Артманова у краћем телефонском разговору.
И
Александра Миленов, координатор за информисање при хашкој канцеларији у
Београду, рекла нам је да су из Вашингтона у Хаг упућена уверавања како
политика САД према Међународном суду за ратне злочине у бившој Југославији
остаје непромењена, а врата Трибунала заувек отворена за оптуженике
Караџића, Младића и Готовину.
Представница суда истакла је, при
том, да је ова уверавања добио председник Трибунала Теодор Мерон који је
„ступио у контакт” са одређеним вашингтонским инстанцама. Ипак, чињеница
да је први човек Трибунала нашао за потребно да лично реагује поводом
објављених новинских тврдњи не може се пренебрегнути.
Непопуларност
Карле дел Понте већ је пословична, а како смо више пута могли прочитати
њој лично то уопште не смета. Штавише своју неомиљеност наводно доживљава
као нужну последицу и доказ своје бескомпромисности.
Нека и јесте
тако, али утисак је да око Трибунала и његове главне тужитељице гледишта
почињу све више да се ломе и тамо где су некад била чврста и јединствена.
Пре непун месец дана на рачун Дел Понтеове изненађујуће оштар суд изрекао
је бивши амерички амбасадор у Београду Монтгомери, а сада власник и станар
прелепе виле у Цавтату, дипломата који је малтене цео овдашњи трогодишњи
мандат утрошио на хашке хајке и условљавања.
Згушњавање хашке теме
свакако је у вези и са америчким председничким изборима, али и са
обесхрабрујућим ч=E |
