|
Najopasniji živi Srbin
14.11.2004.
Drugi pišu: PROFIL Joca Amsterdam je 1999. godine izgubio 12 miliona maraka, jer mu je holandska mafija ukrala čitav tovar heroina. Krenuo je da naplati dug 0 Sreten Jocić je u Bugarskoj koristio čak 14 imena Za vreme rata švercovao je cigarete, benzin, kafu i čaj, jer je to onda bilo jako unosno... 0 Dvojica maskiranih policajaca izveli su Jocića, obučenog u specijalni neprobojni skafander, kao robot ili kosmonaut, s glavom prekrivenom belom vrećom. U isto vreme iz 25 policijskih automobila, dva autobusa i dva džipa štrčali su automati s bojevom municijom 0 Nisam se nikad bavio organizovanjem ubistava, niti preprodajom droge i oružja, bio je kategoričan kralj mafije 0 Dve godine posle spektakularnog izručenja holandskoj policiji iz Bugarske misterioznog Joce Amsterdama (Sreten Jocić, iz Male Krsne) - uz pratnju tenkova, aviona i helikoptera - holandski sudovi nisu uspeli da dokažu nikakvu njegovu krivicu, pa je odlučeno da bude izručen Srbiji Nije se slučajno hapšenje Joce Amsterdama u Sofiji poklopilo s vrtoglavim uzletom bivšeg komandanta `crvenih beretki` Milorada Ulemeka Legije u vrh međunarodnog podzemlja šverca droge. I onda se smatralo da ga je Legija prodao i namestio bugarskoj policiji za koju je Joca godinama bio neuhvatljiv. Poklopila se i dobrovoljna predaja Legije, kao prvooptuženog za atentat na premijera Đinđića s prvim najavama da će uskoro, usled nedostatka dokaza, Joca Amsterdam izaći iz holandskog zatvora. Neposredno posle hapšenja u Bugarskoj Joca je našao načina da Legiji pošalje sledeću, sasvim konkretnu poruku: – Prvo ću ti ubiti decu, najbliže članove, a tebe ću ostaviti za kraj – kao poslasticu – kako bi što duže patio i gledao sopstvenu sahranu! Legija je više od godinu dana lako uspevao da se u bekstvu skriva od plašljive i neefikasne srpske policije, ali ne i od odlučnih i nemilosrdnih ljudi Joce Amsterdama koji su nekako uspeli da mu, ipak, uđu u trag. Iz paničnog straha za sopstveni život, ali možda još više za živote svojih najbližih, zato je, na kraju, iz svoje kuće sam pozvao srpsku policiju da ga uhapsi i spase mu život. Znao je savršeno dobro da će presuda Joce Amsterdama biti neuporedivo okrutnija i stroža od bilo kakve politikantske odluke beogradskog suda o njegovoj odgovornosti za ubistvo Đinđića. S druge strane, Sreten Jocić (Joca Amsterdam) je na suđenju u ćeliji dobro čuvanog zatvora `Vuht` rekao skromno da nije tako opasan kao što se pretpostavlja, ali i da nema nikakvog razloga da se on lično plaši bilo koga. Sam je pokušao da sruši legendu o sebi kao najopasnijem jugogangsteru naše epohe. Jednostavno, došao je u Amsterdam 1984. da se skloni od komunista, pošto potiče iz izrazito rojalističke porodice. Posle se u Holandiji oženio s Babet, dobio decu i izgubio veliki broj prijatelja: `Ali, mi ljudi s Balkana smo na to navikli!` Kad je 1992. izručen u Srbiju, Milošević je Arkanu dao zadatak da ga uhapsi i preda policiji. Zato je sa svojom drugom suprugom Verom bio prinuđen da 1996. pobegne u Bugarsku. Za vreme rata švercovao je cigarete, benzin, kafu i čaj, jer je to onda bilo jako unosno... - Nisam se nikad bavio organizovanjem ubistava, niti preprodajom droge i oružja! - bio je kategoričan Joca Amsterdam, a holandski sud nije uspeo da dokaže ništa suprotno od toga. Zbog sumnji da stoji iza 23 naručena ubistva, bugarske vlasti su 17. avgusta 2002. izručile Holandiji jugoslovenskog državljanina Sretena Jocića (rođenog 1962), za kojim je još pre 11 godina raspisana poternica Interpola zbog optužbi da je odgovoran za ubistva u nekoliko evropskih zemalja, saopštio je tada bugarski ministar unutrašnjih poslova Bojko Birisov. Jocić je uhapšen 20. juna u centru Sofije, u akciji koju su zajednički izveli bugarska policija i Interpol. A prebačen je u Amsterdam specijalnim avionom koji je poslala holandska vlada, uz jake mere bezbednosti. Njega je holandski sud 1993. godine osudio na tri godine zatvora, zbog pokušaja ubistva, ali je posle šest meseci uspeo da pobegne. Zbog brojnih optužbi za ubistva, falsifikate i šverc droge, Jocića su tražile još i Nemačka, Jugoslavija, Austrija, Mađarska i Švedska. Prilikom njegove ekstradicije primenjene su neviđene zaštitne mere, jer je bugarska policija očekivala da bi neko od Jocićevih ljudi mogao da pokuša otmicu, to jest njegovo oslobađanje. U 10 sati ujutro započele su masovne policijske provere u rejonu, gde se nalazila transportna policija, u čijim je prostorijama Sreten Jocić proveo veći deo vremena otkad je uhapšen. Policija je bila blokirala čitav kvart. Najpre su izmešteni parkirani automobili i zaustavljeno je kretanje autobusa. Pola sata kasnije stigla su dva minibusa puna specijalaca. Desetine snajperista se popelo na krovove okolnih zgrada, a specijalci su sa službenim psima proveravali okolinu. U 10.55 na sofijski aerodrom su stigla dva džipa sa specijalcima, a zatim i 20 policijskih kola s uključenim sirenama. Džipovi su ušli u carinsku zonu aerodroma, a policijska kola su se uputila ka transportnoj policiji. Pola sata kasnije je napravljen kordon, a minibusi sa specijalcima približili su se ulazu u transportnu policiju. Zatim su dvojica maskiranih policajaca izveli Jocića, obučenog u specijalni neprobojni skafander, kao robot ili kosmonaut, s glavom prekrivenom belom vrećom. U isto vreme iz 25 policijskih kola, dva autobusa i dva džipa štrčali su automati s bojevom municijom. Jocić je, tako, posle mnogo peripetija uveden u specijalni holandski avion kojim je odleteo za Amsterdam. – Sofijski Apelacioni sud je na traženje holandskog pravosuđa, a postupajući u skladu s Evropskom konvencijom o ekstradiciji, odlučio da Jocića izruči Holandiji – izjavio je tada Hristo Stančev, jedan od Jocićevih advokata. – Međutim, moram reći da je u njegovom slučaju sve ostalo nejasno. Izvesno je jedino da bugarski organi nisu uspeli da prikupe adekvatne dokaze za njegovu umešanost u ubistva dvojice lokalnih mafijaša, za koje su ga od ranije sumnjičili. Da su u tome uspeli, sigurno je da Jocić ne bi ni bio isporučen, već bi mu se sudilo u Bugarskoj. Brzo se saznalo da je Sretena Jocića izdao `kolega` Bugarin, pošto nije uspeo da plati dve tone kolumbijskog kokaina, prema ugovoru u kojem je Jocić bio garant, tvrdio je najtiražniji sofijski dnevnik Trud, pozivajući se na policijske izvore. Za četiri tranše droge od po 500 kilograma bugarski narko-bos je bio u obavezi da plati 250 miliona dolara kolumbijskim `kolegama` Bugarin je, međutim, imao poteškoća, zbog čega je Joca Amsterdam bio prinuđen da sam izbroji milione i izmiri obavezu, nakon čega je on – pritisnut da vrati pare – izdao Sretena Jocića. Dve nedelje nakon hapšenja bugarski specijalci su došli do informacije da je iz Srbije u Bugarsku ušlo tridesetak njegovih kompanjona sa parama za `otkup`. Još na prvom saslušanju Jocić je bugarskim istražnim organima velikodušno predložio da lično otkupi dobar deo bugarskog duga prema inostranim bankama, u zamenu za puštanje na slobodu. A tri sata nakon Jocićeve ekstradicije Holandiji dve maskirane osobe su s motocikla pucale u Dimitra Džambazova, jednog od najvećih bosova bugarskog podzemlja, koji je pukom slučajnošću ostao živ i prebačen je na oporavak u bolnicu `Pirogovo`. List Trud je tada zaključio da je pokušaj ubistva karakterističan za italijansku i srpsku mafiju, ali ne i za bugarsku. Kako je odmah utvrđeno u Amsterdamu, hapšenje Sretena Jocića u Bugarskoj je planirano nekoliko meseci. Ministarstvo unutrašnjih poslova Holandije je godinu dana ranije podnelo zahtev bugarskoj policiji da ga uhapsi u Sofiji, jer je izvršio dve spektakularne likvidacije u Amsterdamu, u septembru 2000. godine, kad je likvidirao poznate holandske mafijaše Sama Klepera i Jana Femera. U holandskom zatvoru Joca Amsterdam je trebalo da zbog tih ubistava odleži još 1004 dana – pisao je tih dana amsterdamski list Telegraf. Prema informacijama Jana de Klerka, portparola holandske policije, Bugari su Jocu Amsterdama uhapsili dok je telefonirao iz neke ulične govornice, na osnovu boje glasa, specijalnim prisluškivanjem. Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala holandske policije smatra da je Sreten Jocić već čitavu deceniju vođa jugoslovenske mafije u Amsterdamu, zbog čega je i bio pod prismotrom tajne policije. U Austriji je tražen za naručeno ubistvo trojice policajaca. A Interpol je za Jocićem raspisao centralnu poternicu zbog 20 krivičnih dela počinjenih širom Evrope. Prema toj poternici, Joca Amsterdam je osumnjičen za tri ubistva policajaca u Evropi, krvave egzekucije u Nemačkoj, Holandiji i Srbiji i brojna razbojništva u Austriji. U Bugarskoj je uhapšen kao Marko Josić. Glavni poslovi su mu bili krijumčarenje droge i šverc falsifikovanog novca. Rumen Mladenov, načelnik bugarske Direkcije za borbu protiv organizovanog kriminala, potvrdio je da je Jocić izgradio veoma dobre veze s narko-kumovima u Avganistanu, Pakistanu i Maleziji, ali da nije bio povezan s Al Kaidom. Jugoslovenska policija je potraživala Jocu Amsterdama zbog sumnje da je 1995. godine naručio ubistvo Gorana Marjanovića, zvanog Goksi Bombaš, koji je s više hitaca iz `heklera` usmrćen u restoranu `Olimp` na Zvezdari. Prema pisanju holandskog listaTelegraf, Sreten Jocić, ili, kako ga zovu, Joca Amsterdam, bio je glavni vinovnik sudara holandske i jugoslovenske mafije u Amsterdamu posle davne likvidacije Duje Bećirovića i krvavog obračuna u holandskom podzemlju. Joca Amsterdam je bio glavni pajtaš Duje Bećirevića koji je na veliko trgovao narkoticima. Naime, Bećirević je drogu prodao Klasu Bransmi, kralju heroina i kumu holandske mafije, za nekoliko miliona maraka, koju ovaj nije platio. Zato je Bećirević Klasu objavio rat, u kome je i sam stradao 1990. godine. Kao njegov naslednik Sreten Jocić je imao obavezu da povrati novac i da osveti smrt svog šefa Duje Bećirevića. Bogataški sin, koji se u podzemlje odmetnuo kao predstavnik moćnog `sindikata`, čiji su članovi bili i pojedini holandski ministri, rešeni da najunosniji posao u Holandiji - s drogom - drže čvrsto u svojim rukama, Klas Bransma, ubijen je 1991. godine. Likvidirao ga je bivši tajni agent Martin Hogland, verovatno jedini Holanđanin koji je radio za jugoslovensku mafiju. Pošto je holandska policija zbog tog ubistva počela da hapsi članove jugoslovenske mafije, Sreten Jocić je bio prisiljen da se prebaci u Austriju. Pre odlaska iz Amsterdama Jocić je 1992. vratio dug Stivu Brounu, kralju marihuane, i Roniju Ondunku, knjigovođi koji je pokrao njegove pare, tako što je na sudu svedočio protiv bivšeg policijskog agenta i likvidatora Martina Hoglanda. Ali, i o likvidacijama u jugoslovenskoj mafiji. Krajem 1993. Joca Amsterdam je pobegao iz holandskog zatvora, gde je ležao zbog neke tuče, i došao u Beograd. To, međutim, nije zaustavilo epidemiju smrti u njegovom okruženju. Kad se 1998. vratio u Holandiju, ubijen je njegov prijatelj Roni Ondunk, koji je bio muž Jocine svastike. Naredne, 1999. godine, Stiv Broun je u Amsterdamu preživeo atentat, a Joca Amsterdam je izgubio 12 miliona maraka, jer mu je holandska mafija ukrala čitav tovar heroina. Iz osvete, Jocić je prvo u septembru sa svojim ljudima likvidirao Sema Klepera, a ranio Džona Mieremeta iz bande Klasa Bransme. A potom je u jesen 2000. godine ubio i Jana Femera. Holandska policija sumnjiči Jocića i za ubistvo mafijaša Vilema Holerdera, koji je takođe bio na listi smrti jugoslovenske narkomafije. A bugarski list Trud pisao je da je Joca likvidirao i dvojicu Bugara. Jednog u Holandiji, a drugog u Bugarskoj. U holandskim medijima, uključujući i centralni televizijski dnevnik, najnovije vesti o Joci Amsterdamu godinama su bile plasirane kao daleko važnije od aktivnosti holandske kraljice ili vlade. Njegova umešanost u visoku politiku, međutim, svodila se uglavnom na saznanja i sukobe s glavnim holandskim kriminalcem Klasom Bransmom, s kim je u ljubavnoj vezi svojevremeno bila misteriozna Mejbl Vase Smit pre nego što se zaljubila u bosanskog diplomatu Muhameda Šaćirbeja i mnogo pre nego što je trebalo da se uda za holandskog princa Johana Frosoa. Naravno, Sreten Jocić je mogao i da iznese neke kompromitujuće podatke o odgovornosti holandskog bataljona (u sastavu mirovnih snaga UN) za tragediju u Srebrenici, zbog čega je, uostalom, i pala jedna holandska vlada. – Srebrenica nikada nije osvojena ili predata, već je prodata, u zamenu za neki prljavi veš – govorio je Joca Amsterdam. – Srpski obaveštajci su za ogromnu sumu još ranije uspeli da kupe muslimanski okrug Srebrenicu uz pomoć `lakih dama` i umeća pranja novca ruske vojne obaveštajne službe (misterije zvane GRU). Sreten Jocić nije mogao da sedi besposlen čak ni u zatvoru. Dobrodušno je, tako, pomagao da se oslobode neki holandski taoci, koje su negde u Iraku oteli Kurdi. Nije uopšte krio da za njega ništa nije nemoguće bilo gde u svetu. Svuda ima svoje ljude ili bar poslovne partnere koji ga poštuju. Optuživali su ga da je daljinskim upravljačem iz zatvorske ćelije presudio bugarskom narko-bosu Milču Bonevu, zvanom Baj Mile (u prevodu: Mile Baksuz), koji je 30. jula ove godine ubijen u Sofiji, zajedno s petoricom telohranitelja. Jedan metak ispaljen je u njegov dijamantski zlatni sat, što je simbolično značilo ne samo da je njegovo vreme isteklo, već i da se rukom mašio i tamo gde nije njegovo. Naime, taj bivši komandos bugarske tajne policije, koji se bavio iznudama i egzekucijama po narudžbini, nije izvršio zadatak i sprečio izručenje Joce Amsterdama u Holandiju, za šta je od jednog Jocinog prijatelja naplatio tri miliona dolara. Na teret utamničenom Sretenu Jociću stavljan je i pokušaj atentata na Kosa Ploja, holandskog kraljevskog tužioca. Međutim, polako su pred holandskim sudovima padali razni monstruozni dokazi protiv njega, pa je, usled nedostatka dokaza, odlučeno da na kraju bude izručen u Srbiju, gde je 1995. optužen kao naručilac ubistva izvesnog lokalnog kriminalca, poznatog po nadimku Goksi Bombaš. Međutim, direktni izvršioci, dvojica bivših policajaca iz Krajine, posle su u žalbi najvišoj sudskoj instanci otkrili da su onda bili prinuđeni da ga lažno terete po izričitom nalogu Radovana Stojčića Badže, kome Joca Amsterdam nije hteo da plaća državni, ili lični, reket na prihode koje je na Zapadu ostvarivao od prodaje droge. A možda je to imalo neke veze i s tada jako aktuelnim rivalitetom između srpske javne i tajne policije. Uglavnom, procurilo je u javnost samo da je prilikom hapšenja Sretena Jocića u Sofiji kod njega pronađena legitimacija Državne bezbednosti Srbije - istekla dve godine ranije - 2000. Legenda kaže da je toj tajnoj organizaciji, isključivo iz patriotskih pobuda, dugo činio najrazličitije usluge. Od onih najbezazlenijih, kao što je bilo prebacivanje bundi Lidije Mrkele-Vukićević iz Holandije u Beograd, pa do rešavanja ozbiljnih državnih pitanja. Nije žudeo za slavom i isključivo radio s ekipom iz mladosti, Bombonom i Koletom, pripisujući svojim patriotskim zaslugama često i akcije nekih svojih prijatelja. Joca Amsterdam je ostao vuk samotnjak, solista, koji je uvek gledao isključivo svoja posla. A kad su neki prijatelji iz tajne policije pokušavali da mu se dodvore pohvalama da je jedan od retkih Srba, koji je zaista uspeo da se probije u najvišu svetsku elitu, makar u trgovini belim praškom, znao je i da im odbrusi: – Šta je to novo? Ja sam vam samo obećao da drogu nikad neću da prodajem u Srbiji i toga se držim. Nisam ja kao vaše jajare! Poznanici iz Amsterdama pamte njegovu neuobičajenu hladnokrvnost i neustrašivost. I kad su njegove fotografije bile na poternicama i kad su ga u stopu pratile na hiljade holandskih policajaca, pod nadzorom američke DEA, sasvim slobodno se prkosno šetao po gradu, i sa suprugom svaki dan odlazio na pijacu. Umesto `heklera` bio je naoružan kesama s povrćem, po čemu se uopšte nije razlikovao od bilo kog stanovnika Amsterdama. Nije se mnogo nadao u konspiraciju, pa je u ribarnici znao da posavetuje zemljake koji su se tu slučajno zadesili: – Uzmi obavezno garnele s Terselinga! Dobre su! I ne zaboravi sos od celera. Tako je mnogo ukusnije! Milomir Marić Tihi čovek sa 14 imena Sreten Jocić, zvani Joca Amsterdam, u centru Sofije stanovao je sa svojom ženom Verom i tri sina. Njegove komšije iz ulice Hristo Botev tvrdile su da je reč o sasvim mirnom i tihom čoveku koji se zvao Marko i koji je na njih ostavio veoma dobar utisak. Istragom je utvrđeno da je Sreten Jocić u Bugarskoj boravio mnogo puta, koristeći pri tom čak 14 imena. U isto vreme, vlasti mnogih zemalja tražile su ga zbog šverca droge, plasiranja falsifikovanog novca i ubistava policajaca. |
