 |
Ivašov, koji je za vreme rata na Kosovu bio zadužen da o događajima izveštava ruskog predsednika Borisa Jeljcina, ponovio je, tokom unakrsnog ispitivanja da je NATO napad na SRJ bio planiran i neizbežan.
Tužilac Džefri Najs najpre je sugerisao da su tvrdnje svedoka o namerama NATO i SAD-a da napadnu Jugoslaviju rezultat površne analize američkih vojničkih priručnika, novinskih članaka i dokumenata na koja se svedok poziva, ali ne može da ih pokaže. Potom je Ivašova upitao da li su Rusi kod kojih postoji praksa "da prisluškuju i sopstvene lidere" prisluškivali zapadne zvaničnike? Ivašov je rekao da ne može govoriti o prisluškivanju stranih državnika, ali da može da pomene jedan prisluškivani razgovor iz marta 1999. godine, u kome američki državni sekretar Medlin Olbrajt ohrabruje Hašima Tačija da izvede pobunu na Kosovu. "Prisluškivanje terorista je legalno i dozvoljeno", objasnio je Ivašov. Svedok je i tokom današnjeg svedočenja ponavljao da su NATO i OVK bili u savezu - na političkom i vojnom nivou, kao i da nikakva politika Beograda nije mogla da spreči bombardovanje.
Upitan zašto Rusija nije javno kritikovala rad Verifikacione misije, ako je, kako je tvrdio Ivašov, imala brojne primedbe na njenu objektivnost, svedok je odgovorio da su ruski posmatrači podnosili njemu usmene izveštaje o tome da se na Kosovu ne uvažava njihov rad i analize. Tužilac Najs citirao je niz dokumenata Kontakt grupe za Jugoslaviju, insistirajući na tome da je u njenom radu učestvovao i predstavnik Rusije, u kojima se suprotno tvrdnjama Ivašova, govori o drastičnom kršenju ljudskih prava na Kosovu, prekomernoj upotrebi sile i prekoračenjima ovlašćenja vojke i policije.
Ivašov je rekao da su izveštaji Kontakt grupe uvek bili rezultat kompromisa i da se u njima osuđuje Beograd, ali se i o OVK govori kao o terorističkoj organizaciji, što je, po njegovom mišljenju, takođe značajno i što potvrđuje kompromisnu politiku tog tela.
Upitan da li je tačno da se protivio mirovnom sporazumu sa NATO koji je postignut uz posredovanje Viktora Černomirdina, Ivašov je rekao da se protivio "tajnim pregovorima" Černomirdina i američkog izaslanika Stroba Talbota. On je rekao i da je tada Černomirdin prekršio uputstva koja mu je dao predsednik Jeljcin.
Tužilac Najs podsetio je da je general Ivašov predvodio grupu ruskih vojnika koji su, u junu 1999. godine, zauzeli aerodrom u Prištini što je moglo da izazove ozbiljan sukob sa NATO, a svedok je izjavio da je za tu akciju u ruci imao naređenje koje je potpisao predsednik Jeljcin. Najs je zatim primetio da svedok pokazuje "preteranu privrženost onome što je mislio da je jugoslovenski interes", a Ivašov se sa tim složio. "Jesam branio interese Jugoslavije, kao nezavisne i suverene zemlje. Ja sam pokušao da se izborim da se poštuje međunarodno pravo i povelja UN-a. Nisam imao druge interese. Privržen sam miru koliko i bilo koji general NATO".
Slobodan Milošević bio je očigledno zadovoljan svedočenjem Ivašova koga je iz sudnice ispratio rečima: "Hvala, generale Ivašov, i srećan vam put!"
Ivašov se osmehnuo, a na izlasku iz sudnice klimanjem glave još jednom je pozdravio optuženog, kome se tokom svedočenja često obraćao sa "gospodine predsedniče".
Suđenje Miloševiću nastavlja se u utorak kada će se u sudnici pojaviti Jevgenij Primakov, bivši premijer Rusije, poznat po odluci da, na vest o početku bombardovanja Jugoslavije, okrene avion iznad Atlantika, otkaže posetu SAD-u i vrati se u Rusiju, prenosi novinar B92, Ljubica Gojgić.
