 |
Buturović je pisanu ostavku u sredu poslao Vrhovnom savetu odbrane i predsedniku Komisije Boži Preleviću. Buturović smatra da Komisija nije legalan organ jer zakon ne poznaje komisije o ispitivanju krivičnih slučajeva kao što je ovaj, gde postoji sumnja da je izvršeno krivično delo, a da je počinilac nepoznat.
Buturović kaže da je na to ukazivao od samog početka. Na pitanje ministra policije Srbije Dragana Jočića, na sastanku Komisije 12. novembra, kada je izneo taj stav, zašto to nije rekao na početku rada Komisije, Buturović je ponudio odgovor koji Jočić nije imao vremena da sasluša, već je napustio sednicu Komisije. “Nisam se od početka tome suprotstavio jer bih bio optužen da ometam utvrđivanje istine. Verovatno ne bih uspeo da sprečim formiranje Komisije, a iz Centra za civilno-vojne odnose su me zamolili da, kao njihov predstavnik, učestvujem u radu Komisije”, kaže on.
Buturović, bivši predsednik Krivičnog odeljenja Vrhovnog vojnog suda, tvrdi da Nezavisna komisija praktično nije ni postojala. “Mnogo je grešaka učinjeno u njenom radu, naročito metodoloških”, kaže Buturović. On navodi da je u sredu uveče dobio nalaze i mišljenja veštaka za sudsku medicinu i trećeg veštaka-balističara. Buturović je ostavku podneo uoči sednice Nezavisne komisije, najavljene za sredu u 16:00 i kaže da joj neće prisustvovati.
Najavljujući sednicu, predsednik Komisije Božo Prelević rekao je da su eksperti završiili svoj deo posla. Buturović, međutim, kaže da posao ne samo da nije završen, već da je među ekspertima došlo do razmimoilaženja. “Oni smatraju da je dva vojnika ubila treća osoba. Dva balističara su negirala učešće treće osobe i tvrdila da su projektili nađeni u telima žrtava ispaljeni iz iste puške, koju je ‘dužio’ vojnik Milovanović”, kaže Buturović.
Na pitanje kako su poginuli vojnici Jakovljević i Milovanović, Buturović nema odgovor jer ne raspolaže relevantnim činjenicama. “Štetu će imati država, vojska i pravda, a potpuna istina o tome šta se događalo između Milovanovića i Jakovljevića teško da će ikad biti saznata”, rekao je Buturović.
On, međutim, dodaje da su oni imali po 60 metaka, svaki od njih po 30 metaka u puškama, a drugi u torbici. Da bi neko mogao da ih likvidira, prema Buturovićevom viđenju, morao je da uđe u objekat, da im priđe, da ih razoruža, a da oni ne ispale nijedan metak. “Za sve to je potrebno vreme i organizacija za koju je, pod pretpostavkom da se tako nešto dogodilo, morala postojati puna saradnja ljudstva koje obezbedjuje objekat i zaposlenih u objektu, što, opet, bez naređenja komandanta Brigade i bez naređenja načelnika Generalštaba i ministra odbrane ne bi bilo moguće”, zaključuje Buturović.
