http://www.srpskapolitika.com/saznajemo/tekstovi_04/171.html
Zagreb centar islamske agenture
Marko Lopusina
"UBIJ BLIZNJEG SVOG I/II"
Sve do izbijanja rata u SFRJ preko nase zemlje su vodili mnogi tajni kanali
za prebacivanje arapskih eksteremista iz Azije u Evropu i natrag. Taj
prljavi posao obavljao se uz saglasnost politickog vrha Jugoslavije i same
Sluzbe drzavne bezbednosti SSUP-a, koju je vodio Zdravko Mustac. Glavni
centar za skrivanje ovih terorista bio je Zagreb, dok je Skoplje bilo
sediste organizacije "Muslimanska braca". Lider nesvrstanih, zemalja u
razvoju i oslobodilackih pokreta u svetu, bivsa Jugoslavija je potajno
podrzavala ilegalnu antikolonisticku i antiimperijalisticku borbu treceg
sveta. Ovu politicku odluku na vojnom i policijskom planu, sprovodili su u
delo KOS JNA i SDB SSUP-a tako sto su pomagali aktivnost ekstremista iz
nesvrstanog sveta. Ta pomoc se ogledala u obuci, naoruzavanju, finansiranju
i politickom pokrovoteljstvu tih organizacija, pa cak i kada su neke od njih
("Crni septembar", "Muslimanska braca" i "Nacionalna arapska omladina") bile
antikomunisticki i antijugoslovenski orijentisane. Dobar deo tih
organizacija i njihovih clanova, danas, se bori na muslimanskoj i hrvatskoj
strani protiv Srba u Bosni i Hrvatskoj, a ima indicija da podsticu i nemire
u Sandzaku, na Kosmetu i Makedoniji.
Malo je poznato, na primer, da je pre masakra palestinskih komandosa nad
izrealskim sportistima u minhenskom Olimpijskom selu 1972. godine, Abu Daub,
vodja teroristicke grupe "Crni septembar" bas iz Jugoslavije krenuo na
akciju u Nemacku. On je u SFRJ usao sa sirijskim pasosem na ime Faruk
Zainatdz. Stigao je iz Libana i sleteo na zagrebacki aerodrom "Pleso". U
glavnom gradu Hrvatske Abu Daub je proveo dva dana, a u Ljubljani samo jednu
noc. Odseo je u hotelu "Turist", soba broj 117. Kada je grupa atentatora iz
Minhena uhapsena, da bi ih izvukli iz zatvora Fadi El Katar i Omar Barki,
clanovi "Crnog septembra" su, posle otmice aviona na liniji Bejrut-Frankfurt
zahtevali da se razmena putnika i terorista obavi bas u Zagrebu. Ovom
akcijom rukovodio je Zlatko Uzelac, ministar hravatske policije sa generalom
Djokom Jovanicem, komandantom V armijske oblasti.
Pet godina kasnije, Zduhar Jusuf Akhasne, poznatiji u politickom podzemlju
Istoka kao "kapetan Mahmud", uz saglasnost SDB SSUP-a sklonio se u Osijek,
posle atentata na Sadia Bakha, bivseg premijera Severnog Jemena. Ovaj clan
"Palestinske revolucionarne pravde" dobrih jedanaest dana proveo u
zagrebackom studentskom domu "Sjtjepan Radic". Bio je pre toga u Ljubljani,
ali se skrasio u Osijeku, gde se ozeno sa Brankom Nalic. Iz Zagreba je
"kapetan Mahmud"k sa Rizom Abasijem, Canazom Golamom i Sorajom Ansari 14.
oktobra 1977. godine organizovao otmicu nemackog aviona na liniji Palma De
Majorka-Berlin, ne bi li iz zatvora izvukao svoju teroristicku sabracu
Andreasa Badera i Urlike Majnhof. Zbog kvara ovaj avion je, medjutim, umesto
u Zagreb sleteo u Mogadis, gde su nemacki specijalisti likvidirali sve
clanove grupe "Palestinska revolucionarna pravda".
U prolece 1982. godine posle serije atentata nad izraelskim predstavnicima u
Kairu, lider tamosnje frakcije "Muslimanske brace", Hasan Naser prebacio se
ilegalno u Jugoslaviju. Tom prilikom sin bivseg egipatskog predsednika
Gamala Abdela Nasera je koristio jugoslovenski pasos. Iz Kaira je odleteo
direktno za Zagreb, odakle je prebacen i sakriven u Moscevicku Dragu. Pune
dve nedelje Hasan Naser je proveo u Zagrebu, da bi potom preko Dubrovnika i
Rima, takodje, sa jugoslovenskim pasosem, odleteo za Damask. Izrael, Egipat
i Interpol su zvanicno od SSUP-a trazili izrucenje ovog teroriste, ali je
nase ministarstvo policije, takodje, zvanicno odgovorili da Naserov sin nije
u Jugoslaviji.
Na teritoriji bivse SFRJ 1990. godine bilo je oko 350 clanova i simpatizera
militarne tajne organizacije "Muslimanska braca". Vecina njih su zvanicno
bili registrovani kao studenti univerziteta u Zagrebu, Skoplju, Sarajevu,
Ljubljani i Beogradu. Njihova spijunska i teroristicka delatnost odvijala se
u dva pravca: prema Siriji, Izraelu, ali i prema Jugoslaviji. Pocetkom
osamdesetih "Muslimanska braca" su u vise navrata pokusale atentat protiv
Mahmuda Rifaia, sirijskog konzula i protiv Isama Davara, sirijskog
obavestajca u Beogradu. U kontraudaru, oktobra 1981. godine Sirijci su
likvidirali u Beogradu, takodje, Mahmuda Njadeha, jednog od vodja ove
organizacije u SFRJ.
Na antijugoslovenskom planu "Muslimanska braca" su aktivno saradjivala sa
islmaskim fundamentalistima u Sarajevu, a posebno sa grupom Izetbegovic,
Prguda, Salihbergovic i Djurdjevic. Kontakte sa njima je odrzavao Duha Abdul
Fata, koji je jos 1980. godine Resida Djurdjevica naoruzao sa pistoljima i
bombama. Vodje ove teroristicke organizacije od 107 u BiH, tacnije 105 u
Sarajevu i dva u Banja Luci su Sirijci: Vasim Ben Asam i Muhamed Bandaki.
Vezu sa SDB SSUP, odnosno sa Upravom za specijalne akcije, odrzavao je Abdul
Matri Sermini, koji je radio i za sirijsku tajnu policiju.
Posle akcije SDB SSUP-a "Trebevic" 1983. godine, kada je ova grupa uhapsena
i osudjena, a i posle akcije SDB RSUP BiH "Jahorina" 1984. kada su uhvaceni
Mohamed Hatunic i Malili Mehtic, dok je Halid Tulic pobegao u Jordan,
sediste "Muslimanske brace" se iz Sarajeva preselilo u Zagreb, gde se nalazi
i danas. Rukovodstvo "Muslimanske brace" u glavnom gradu Hrvatske 1991.
godine cinili su uglavnom Jordanci: Bilal Al Kasbi, Munir Gaoban, Adnan Sad
Din, Abdul Azet i Hasan Hasejdi. Organizacija ima u samom Zagrebu 120, a u
Osijeku jos jedanaest clanova i Varazdinu jednog, svrstanih u nekoliko
frakcija. Od njih su najpoznatije "Salah Dzedid", "Front opozicije", "Al
Dzarah" i "Naseristi". Njihovi lideri su Muhamed Njadziva Ferhat, Mahmud
Menla, Hasan Osman i Ferid Al Asgr.
Neki od njih su u Zagrebu dobili i domovnicu i posao, kao, na primer, ocni
lekar Kamal Bira Halil, pedijatar Hamdan Ben Mohamed i doktor Usama Abdu
Muhamed, svi Palestinci. Vecina njih se i dalje vode kao studenti i to
najcesce medicine, kao sto su Dzafer Ahmed Ani, Njasim Usama Nadri i Ahmed
Atar, takodje, Palestinci. Mada ih ima dosta i na studijama gradjevine i to
iz Jordana: Adnan Uarar Hadra, Ahmad Mubarak i Amhed Munajsa. Ova zagrebacka
centrala "Muslimanske brace" uticala je direktno na formiranje ogranka u
Ljubljani (lider Ahmed Al Kaid) i Pristini (vodja Ahmad Gasim). I pored
brojnih poteskoca sa kojima se suocava kroz rad na pracenju, dokumentovanju
i presecanju aktivnosti pripadnika "Muslimanske brace", na nasoj teritoriji,
u proteklom periodu, kako je zapisano u jednom izvestaju SDB SSUP-a "Sluzba
je uspela da otkrije znatan broj pripadnika ove organizacije i dokumentuje
njihovu aktivnost i spregu sa strukturama unutrasnjeg neprijatelja koje
deluju sa pozicija islamskog fundamentalizma i panislamizma. Na osnovu
podataka i saznanja do kojih je Sluzba dosla kroz rad na suprotstavljanju
ovoj organizaciji, prema odredjenom broju lica preduzete su odgovarajuce
zakonske mere. Samo u periodu od 1983. do 1989. godine otkazan je boravak u
SFRJ vise od 30 afro-azijskih drzavljana koji su delovali sa pozicija ove
versko-teroristicke organizacije."
Kada su poceli prvi jugoslovenski nemiri devedesetih godina, dobar deo
clanova "Muslimanske brace" u SFRJ, napustio je Sarajevo, Ljubljanu, pa i
Zagreb i preselio se u Skoplje, jer su dobili zadatak da u ovim sredinama
pripremaju islamske fundamentaliste za propagandne i teroristicke akcije.
Sef ove organiacije ne samo za Jugoslaviju vec i za citavu Istocnu Evropu
postao je 1991. godine Abu Enes, Palestinac, poreklom iz Jordana, student V
godine Medicinskog fakulteta u Skoplju. U glavnom gradu Makedonije, pred
njeno ocepljenje nalazilo se cak 150 clanova ove tajne islmaske organiacije,
uglavnom Jordanaca. Pored Abu Enesa u kovodstvu su jos i Jasin Musa Kuts,
student gradjevine, Jakub Abdul Hamis, student medicine i Mensur Makdad,
student tehnologije i ujedno i tajni agent jordanske sluzbe. Njihov zadatak
je da ukljuce muslimansko stanovnistvo Makedonije, Kosova i Sandzaka u
jugoslovenski gradjanski rat. Interesantno je da ni bivsa SDB SSUP-a, a ni
sluzbe bezbednosti Hrvatske i Makedonije nisu nikada preduzimale ostrije
mere protiv ovih medjunarodnih islmaskih ekstremista, jer su ocigledno
iskorisceni za razbijanje SFRJ i produbljivanje krize u SRJ.
Prijem u organizaciju se nikada ne obavlja bez prethodne konsultacije sa
ogrankom "Muslimanske brace" u zemlji iz koje potice kandidat. Procedura
prijema je vrlo jednostavna. Da bi neko bio primljen u organizaciju treba
pre svega da ispunjava sledece uslove: da je musliman - sunit; da se ponasa
u skladu sa islamskim propisima; da se afirmise kao dobar poznavalac Islama,
Kurana i Hadisa, da redovno odlazi u dzamiju i obavlja sve verske obrede; da
je u sredini u kojoj zivi poznat kao dobar vernik musliman i dr. Kandidatu
se saopsti da treba da ode u neki veci univerzitetski centar (Sarajevo,
Beograd, Skoplje, Pristina), gde ga prima rukovodilac grupe i saopstava mu
da je postao clan organizacije. O samom cinu prijema u organizaciju ne
ostavlja se nikakav pisani trag. Novoprimljeni clanovi se prvom prilikom
upucuju u Jordan, Saudijsku Arabiju ili Irak na vojnu obuku. Otuda su se
vracali i posle pet-sest godina.
Obuka za obavestajce, izvidjace i diverzante 1993. godine, medjutim, vrsena
je u Iranu i Turskoj, u logorima Ali Abad, Bande Amir i Urla. Prema tvrdenju
CIA, tokom 1996. se u jedanest iranskih "teroristickih logora" obucavalo oko
5.000 stranih terorista. Prema ovim podacima pretpostavljalo se da su
organizatori bombaskog napada na Amerikance i vojnu bazu u Daranu -
saudijske opozicione grupacije "Organizacija za islamsku revoluciju" i
"Hizbulah hedzada" - obuceni u "Logoru Imam Ali", u blizini Teherana. Rad
ovih centara nalazio se pod direktnom kontrolom iranske tajne sluzbe VEBAK,
dok je glavni kordinator posla bio Ali Reza Bajata, specijalista za Balkan,
a kasnije i nacelnik iranske vojne obavestajne sluzbe MOIS. On je bio i
tvorac centra za obuku mudzahedina i bosanskih terorista u Fojnici. Uzivao
je veliko poverenje muslimanske vlade u Sarajevu, ciji su pojedini clanovi
bili njegovi saradnici. Prvu diverziju Bajatovi specijalci izvrsili su 1992.
godine napadom na kasarnu JNA u Mostaru. A jednu od poslednjih i to
neuspelu, pocinili su u Rijeci, kada je izvrsen prepad na Fikreta Abdica.
Drugi strani instruktor bio je Amer Katebat al Mudzahedin Abu Mali iz
Egipta, koji je predvodio odred alahovih ratnika, brigadu "Amer" u sastavu
Armije Republike BiH, kako se muslimanska vojska zvanicno nazivala. Njegov
stab je, posle dolaska iz Egipta bio, prvo u Travniku, a potom u Zenici.
Kako tvrdi Jozef Bodanski, sve su to bili ljudi koji su se nalazili na
medjunarodnim potrenicama kao spijuni i teroristi. Jedan od njih je, po
nalogu CIA, proteran sa teritorije Hrvatske, pre nego sto se dokopao Bosne.
Naime, letom hrvatske vazduhoplovne kompanije iz Amsterdama je 14. septembra
1996. u Zagreb stigao, robusni muskarac okruglog lica i guste brade. Bio je
to Talat Fuad Kasem, 39- godisnji borac protiv komunizma u Avganistanu, a
zatim u Evropu, kako je voleo sebe da predstavlja. Kasem koji je jedan od
cetvorice najtrazenijih ljudi u svetu, jeste ili je bio vodeci pobornik
islama i muslimanski revolucionar. On je propovedao nasilno obaranje vlade
egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka, opisujuci je kao
neokolonijalisticku ispostavu Sjedinjenih Drzava. Kasem je posle dolaska u
Zagreb nestao. Amerikanci su potvrdili da je na tajanstven nacin vracen u
Egipat, gde je kao osnivac radikalne "Islamske grupe" osuden 1992. godine na
smrt vesanjem zbog pokusaja obaranja rezima i uspostavljanja islamske
drzave. Na muslimanske teroriste i strucnjake za specijalna dejstva se i
sumnja, kako to tvrde pojedini ruski i neki americki oficiri, da su
isplanirali i izveli masakre u redu za hleb, na pijaci Markale, na
muslimanskom groblju u Sarajevu, zbog kojih su potom okrivljeni Srbi, sto je
bio alibi NATO da bombarduje teritoriju Republike Srpske.
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
