Nije sve u iću i piću
Ovih dana hri�ćani �irom sveta slave svoj najveći praznik, Hristovo rođenje. Slavljenje ovog praznika razlikuje se po datumima a i bo�ićni obredi se razlikuju. Te razlike su; u zavisnosti od toga koliko se po�tuje Hristovo učenje ili koliko je dozvoljeno da se unesu; paganski običaji. Hrist nikada nije govorio ni o kakvim obredima niti o načinu slavlja.
To je čovek sam izmi�ljao, a i danas sve vi�e izmi�lja da bi zadovoljio svoje �elje. Mnoge hri�ćanske reči tumače se na različite načine pa se i obredi razlikuju. Tako se za vreme bo�ićnih praznika toliko priča �ta treba uneti u kuću, �ta se postavlja na trpezu, da to zasenjuje ono bitno �to nam je Hristos, svojim rođenjem i vaskrsenjem, dao. Prave se slavlja ali se malo slavi Hristos i malo misli �to nam je rekao.
Hristos je rekao: "Jedite i pijte, ali bez prolivanja krvi". On je protiv ubijanja svake vrste. A �ta hri�ćani rade u čast njegovog rođenja? Za rođenje jagnjeta Bo�jeg ubiju se milioni i milioni jagnjadi, prasića, gusaka, ćuraka i drugih �ivotinja, već prema tome �ta tradicionalni običaji nala�u.
Biznis i �ou program
A krv, teče i teče... Urlik, bol i patnja �ivotinja ne dosti�e do bo�ićne trpeze. Kako se vreme bo�ićnih priprema, kada je i najveća klaonica na svetu gde hri�ćani �ive, uklapa sa rođenjem Isusa Hristosa? Svi znamo da se Hristos rodio među �ivotinjama. Danas se od toga prave raznovrsne improvizacije, kolevka i te �ivotinje, napravljene od različitog materijala, krase kuće i ulice, pravi se biznis i �ou program. Po�tuju se slike i kipovi a �ivotinje se nemilosrdno ubijaju. Hristove poruke se zaboravljaju.
Uz pripremu za Bo�ić je i post. Treba pročistiti telo i du�u. Nedeljama se ne jedu �ivotinje. Za�to se, onda, ba� za Bo�ić tako zaprljamo? Navalimo na klanje i �dranje. Sa kakvim pravom im oduzimamo �ivot? Ko nam je to rekao? Hristos sigurno nije! Slavimo li onda Hrista? Mo�emo li se onda zvati hri�ćani? Po�tujemo li Bo�ju poruku da nam hrana budu plodovi �uma, livada i vrtova?
Pogre�no je čovek protumačio i Bo�ju poruku da podredi zemlju sebi pa nastoji da je koristi tako nemilosrdno i sebično do uni�tenja. Suludo pona�anje dana�njeg čoveka dovelo je do toga da priroda polako umire. Čovek je uzburkao sve elemente zemlje. Ona reaguje velikim poplavama, zemljotresima i jakim olujama. Svakodnevno nestaju mnoge biljne i �ivotinjske vrste, jer im čovek oduzima osnovne uslove za �ivot. Tako čovek i sam sebi ote�ava �ivot.
Nehumani odnos prema �ivotinjama čovek danas sve vi�e oseća i na svojoj ko�i. Mnoge bolesti dolaze ba� od �ivotinja. Ne po�tujući Bo�je zakone, on ne po�tuje ni Boga Stvoritelja, već se okreće nekim svojim zakonima i tradicijama. Mislimo li da bez ubijanja �ivotinja i jedenja mesa ne bismo mogli �iveti? Mnogi ljudi nikada o tome ne razmi�ljaju.
Pripremanje trpeze
Mnogi će ovakvo razmi�ljanje i osuditi u svojoj euforiji pripremanja trpeze za Bo�ić. Da se zaista mo�e bez jedenja mesa, dokaz su mnogi pravi hri�ćani koji su svoj dugi vek od�iveli jedući samo biljnu hranu. Danas je sve vi�e dokaza, na osnovu mnogih ispitivanja, da meso nije neophodno za ishranu.
Naprotiv, meso je najzagađenija hrana, s obzirom da se ni mnoge �ivotinje ne hrane na prirodan način niti �ive prema potrebama svoje vrste. Danas se u svetu mnogi odriču od mesne hrane, a naročito mladi. Neki čine to iz straha od bolesti, neki zbog gojaznosti. Najbolji i pravi razlog za to je kada čovek shvati da je i �ivotinja biće koje oseća i pati. Tada se razvije ona prava ljubav između čoveka i �ivotinje. On ih onda voli, �titi i nikada ne ubija.
Dok se pripremamo za praznovanje Bo�ića, najbolja je prilika da se presli�amo idemo li zaista Hristovim putem, pridr�avamo li se hri�ćanskih vrednosti? Slavimo li zaista Hristov dolazak ili pravimo slavlje prema svojim �eljama, navikama i tradicijama.
