Reforma
vojske
Otkud naprasna briga tudjih idolopoklonika i
razbijaca
NEMORALNI I "NOVI
ZIVOT"
@ Milen Simic
Polovinom ovog meseca, u kultnoj emisiji drzavne televizije koja traje preko
cetrdeset godina i blizi se hiljaditom broju, bilo je reci o moralu vojske.
Emisija informise javnost o ljudima i dogadjajima u vojsci i jedna je od
najgledanijih, pa je to verovatno razlog sto ju je sorosevska garnitura,
instalirana u drzavnoj televiziji, premestila sa prvog kanala na drugi, u rane
jutarnje sate, kako bi oborila gledanost i konacno je
ukinula.
S obzirom na to da je moral
najznacajnija kvalitativna karakteristika svake vojske, a posebno nase, normalno
bi bilo da se o njemu mnogo vise govori imajuci u vidu probleme sa kojima je
vojska suocena i zestinu napada kojima je izlozena. Medjutim, kad o moralu
govore najodgovorniji za katastrofalno opste stanje vojske i manipulacije sa
drzavno-vojnom imovinom, onda je to ruganje vojsci i omalovazavanje moralnih
kvaliteta ljudi u njoj. Naime, za moral vojske je bio "zabrinut" sef
vojno-politicke sekte koja je zaposela drzavno-vojnu imovinu zbog problema oko
rasprodaje i nekakav ministrov pomocnik povodom zabranjenog tromesecnog kursa
"menadzmenta" za pripadnike vojske koji ce,razume se, izgubiti posao po planu
britanske obavestajne sluzbe. Svakako da je najvece ponizenje sto su naterali
nesrecne oficire, vrle komandante i operativce da zahvaljuju za pocetak "novog
zivota" i sto su organizovali "pijacu" na koju je trebalo da ih novobogatasi
biraju, kao nekada robove u slicnim
prilikama.
U vojnoj teoriji i praksi je
poznato da je, pored ostalog, licni primer rukovodece i komandne strukture
vojske od presudnog znacaja za specificnu vojnu profesiju. Posto su ovog puta
zal za "moralom vojske i njenom borbenom gotovoscu s obzirom na bezbednosne
pretnje" izrazili ljudi koji su planirali da se dobro ovajde na muci vojske,
ucesnici cestih i raskosnih putovanja po svetu, dok su nestajale poslednje
zalihe hrane, odece, obuce, goriva i rezervnih delova i idolopoklonici i
saradnici onih kji su, koliko juce, sejali smrt po nasoj zemlji pokusavajuci da
uniste upravo vojsku, negativni efekti su zakonita posledica njihovih poruka.
Mora se priznati visoka profesionalnost rukovodstva projekta raspada vojske, jer
su takve ljude ugradili u sistem rukovodjenja i komandovanja i sve znacajnije
odbrambene podsisteme.
Dakle, osnovno je
pitanje da li je posle visegodisnje golgote, stoickog trpljenja ponizavanja i
primanja najprljavijih udaraca, ista ostalo od moralne snage vojske i moze li to
sto je ostalo biti iskra za buducnost?
Mnoge cinjenice i postupci ne obezbedjuju pozitivan odgovor na prethodno
pitanje. Podsecanja radi to su egzistencijalno stanje, kadrovsko unistavanje,
materijalno-tehnicko upropascavanje, razaranje tradicionalnih duhovnih
vrednosti, obescascivanje ljudskog i profesionalnog dostojanstva, psiholoski
pritisak na gradjane radi promene svesti o odbrani i vojsci, razbijanje
podsistema vojske za pracenje, procenjivanje i izgradnju morala i bezbednost,
marginalizacija vojnickih institucija, ignorisanje tradicija,
psiholosko-propagandne kampanje i mnogo cega drugog. Sve upucuje da je
operativni centar razgradnje odbrambeno-bezbednosnog sistema zemlje i raspada
vojske u njegovom vrhu.
To je fakticko
stanje stvari, i generali i rukovodstva projekta razbijanja vojske verovatno
logicki zakljucuju da je vojska moralno porazena organiazcija i da su pripadnici
pomenutog operativnog centra dobro izvrsili zadatak. Uostalom, oni su, na osnovu
egzaktnih pokazatelja o odnosu snaga, pre pet godina zakljucili da ce za
nekoliko dana istoj vojsci naneti velike gubitke i
poraz.
Srecom, moral vojske, kao oblik
svesti i odnos prema radu i otadzbini, tesko je merljiva i egzaktnim
pokazateljima iskaziva kategorija. Predvidjanje stanja za konkretne uslove su
moguca sa velikom verovatnocom, ali vrlo tesko za nasu vojsku po kriterijumima i
metodologiji onih cije moralne norme proizilaze iz moci i globalilsticke
ideologije. To znaci da je za predvidjanje stanja morala nase vojske potrebno,
pored drugih cinjenica, poznavati njenu i istoriju naroda, slobodarske i borbene
tradicije, mentalitet ratnika, svetosavsko poimanje rata i odnosa prema odbrani,
psihofizicke karakteristike ljudi, jedinstveni odnos naroda prema vojsci i mnogo
cega drugog.
Imajuci sve to u vidu, moze
se zakljuciti da ce biti ocuvan moralni duh pripadnika vojske, koji ce se, posle
odlaska nemoralne i udvoricke gube, ili kad bude zatrebalo, pretvoriti u moralnu
snagu po kojoj je vojska bila prepoznatljiva i zbog cega joj je narod verovao i
svet cenio. Uostalom, zar slavnog vojvodu nisu nekoliko puta terali iz vojske,
ali joj se on vracao i vodio u slavu? Zar i nasi preci pre devedeset godina nisu
bili gladni, slabo obuceni i naoruzani, pa su skoro izvestan poraz pretvorili u
pobedu o cemu vlast, idolopoklonici u vrhu vojne organizacije i udvoricki mediji
besramno cute? Zar mnogobrojni primeri herojstva za vreme odbrane zemlje od
agresije NATO nisu zalog za buducnost kao sto su i postupci
predaka?
Napori sorosevskih medija,
operativnih centara za razbijanje vojske, obavestajnih sluzbi, njenih nevladinih
organizacija, udvorica i interesnih lobija, sto se tice morala vojske, barem one
iskre za buducnost, bice uzaludni.
"I
kad umrem boricu se sa vama"- zapisala je jedna hrabra Sumadinka pre pogibije u
prvim borbenim redovima na Kosovu i Metohiji pre pet godina. Sigurno je da
prevaranti koji su u TV emisiji sa pocetka price bili "zabrinuti" za moral
vojske nece nikada imati slican moralni stav. Takodje je sigurno da vecina
pripadnika vojske to zna.
Zalopojke
pominjanih ljudi nisu znacajne u toj meri koliko je bitno da se sa njima ne moze
sprovoditi reforma nicega a kamoli tako znacajne organizacije kao sto je
vojska.
