RASPRAVA SA SKUPA U „POLITICI”: KAKO REŠITI STATUS KOSOVA I METOHIJE (3)
Jedinstveno do naših prava Danas se niko više od Srba sa KiM ne obraća privremenim kosmetskim institucijama. Albanske kosmetske institucije su u rekornom roku uspele da izgrade animozitet prema njima među Srbima na KiM Plan Vlade Srbije podržan je od Srba sa Kosova i Metohije jer je od njih doživljen kao jedina prava šansa koja im omogućava održivi opstanak na KiM i povratak svih onih koji su sa tog prostora iseljeni. Plan ne ugrožava nijedan narod koji naseljava KiM a nudi mogućnost da se spreči dalje etničko čišćenje Srba i ostalih nealbanaca. Ubrzavanje rešavanja statusa Kosmeta legalizovalo bi etničko čišćenje i motivisalo albanske ekstremiste na nastavak aktivnog procesa proterivanja Srba i ostalih nealbanaca sa opredeljenjem da faktičko stanje (ovakvo, etnički čisto albansko) bude standard za nezavisnost. Danas je Dan poštovanja ljudskih prava. Baš na ovaj dan pre tri godine formirane su privremene institucije KiM. Konstitutivnom sednicom Skupštine KiM, održane tog dana, međunarodna zajednica obećavala je da je učešće u institucijama jedini način kojim možemo funkcionalno da zaštitimo naš narod. Izlazak Srba na izbore, uz podršku državnih organa u Beogradu i SPC, bio je u funkciji opredeljenja da samo kroz institucije možemo doći do vladavine prava i da samo kroz njih možemo da osnažimo pravo našeg naroda. Nakon analize koja proističe iz našeg institucionalnog iskustva, sasvim je sigurno da mi nismo imali mehanizme kojima smo mogli da zaustavimo procese koji su ubrzo uspostavljeni i koji su otvoreno bili na štetu naših birača. Istovremeno, nismo imali ni mogućnosti da unutar tih institucija rešimo ili čak stavimo na skupštinsku agendu neki od mnogih problema Srba. Samim tim, apsolutno je bilo nemoguće zaštititi legitimna prava naše države na prostoru KiM. Nažalost, unutar tih i takvih institucija ne samo što nismo uspeli da organizujemo život naših birača, nego se u tom periodu proces iseljavanja Srba nastavio, a svoju kulminaciju doživeo 17-martovskim terorom, u čemu su aktivno učešće imale te iste privremene institucije KiM, pre svih Kosovska policijska služba i Kosovski zaštitni korpus na terenu, uz logističku podršku lidera zakonodavne i izvršne vlasti na KiM. Svi usvojeni normativni akti bili su u funkciji ostvarenja institucionalnog suvereniteta kao preduslova za konačno rešenje statusa KiM kao nove države, a Srbi bez institucionalne mogućnosti da takve normativne akte zaustave. Tako se naše učestvovanje svelo na legalizaciju projekata za koje nismo imali podršku naših birača, dok su u isto vreme neki odgovorni poslanici odbijali da svoje učešće svedu na poziciju dekora za stvaranje nove albanske države. Takva pozicija je izazivala naše konstantno okretanje Beogradu i naše učestale molbe za podršku državnih organa neučestvovanju u institucijama, jer nas je iskustvo učinilo svesnim da je diskriminacija realnost sa kojom smo suočeni bez ikakve institucionalne mogućnosti da je zaustavimo. Međunarodna zajednica je funkcionisala mimo mandata koji je dobila dokumentom SB UN i Kumanovskog sporazuma i funkcionisala po principu dnevnog prenošenja institucionalnih nadležnosti na pokrajinske institucije, bez ikakvog dokaza njihove odgovornosti. S druge strane, od srpskih predstavnika je konstantno tražena odgovornost, lišene bilo kakve konkretne mogućnosti da takva odgovornost poveća njihov uticaj na donošenje normativnih akata unutar parlamenta. Danas se niko više od Srba sa KiM ne obraća privremenim kosmetskim institucijama. S jedne strane, te institucije su nam bile nedostupne iz bezbednosnih razloga, a s druge, potrebe srpske zajednice su kroz njih konstantno negirane. Kao što je Miloševićev režim tokom protekle decenije svojom politikom konstantno gradualno uvećavao animozitet kosmetskih Abanaca prema državnim institucijama Srbije, albanske kosmetske institucije su na znatno flagrantniji način, drastičnijim institucionalnim nasiljem i u rekornom roku, uspele da takav animozitet prema njima među Srbima na KiM izgrade i čak premaše. Bez opredeljenja da nam izolacija bude perspektiva, mi smo jednodušno prihvatili plan vlade i skupštine Srbije koji je podržan konsenzusom. To suštinski mnogo znači kao poruka međunarodnoj zajednici koja funkcioniše i gradi svoju politiku po principu snage i jednistva političkih signala koje prima od predstavnika jednog naroda. Naknadno nejednistvo svakako je bilo u funkciju slabljena projekta zaštite srpskog naroda i legitimnog prava države na KiM. Iskazane optužbe na račun plana Vlade Republike Srbije koje ga karakterišu kao zalaganje za etnički pristup rešavanju problema na KiM apsolutno nisu tačne, a čak i da jesu očigledno je da smo mi žrtve jedne čisto etničke ugroženosti. Plan Vlade Srbije doživela sam kao opredeljenje institucija u Beogradu za jezičku i kulturološku decentralizaciju koja je na KiM neophodna, jer aktuelni procesi etničkog čišćenja zahvataju ne samo Srbe, već i druge etničke zajednice, poput Hrvata, Bošnjaka i Goranaca. Ove zajednice, međusobno bliske jezičke grupacije, dele mnogo toga sa srpskom zajednicom, naročito na polju kulture i obrazovanja, mnogo toga što se na KiM danas osporava. Plan Vlade Srbije garantuje i njihov opstanak i kulturni identitet. Srpski narod sa KiM je neizlaskom na izbore dao apsolutnu podršku državnim organima u Beogradu za dalje insistiranje kod međunarodne zajednice na realizaciji tog projekta. S druge strane, jedinstveno odbijanje Srba da izađu na izbore delegitimisalo je privremene institucije, kao i one Srbe koji su i pod ovako nepovoljim uslovima, nažalost, prihvatili da participiraju u tim istim institucijama. Za nas je bitno da se državne institucije Srbije kao potpisnici i garanti svih međunarodnih akata o KiM vrate u poziciju aktivnog učešća u zaštiti interesa naroda koji je ugrožen i nosioca legitimnog prava države koje međunarodna zajednica mora da uvaži. Okupljanje svih oko plana Narodne skupštine i republičke vlade i izgradnja jedinstva u Beogradu biće inicijalni zalog za širu akciju koja bi bila usmerena ka promovisanju naših interesa na KiM, pre svega preko naših oficijelnih diplomatskih predstavništava, naše dijaspore i SPC, čije trajanje na KiM ima dužu istoriju od države i čija je institucionalna infrastruktura u zemlji i svetu zavidna. Planom Vlade Srbije stvara se mogućnost jačanja Srba na KiM i efikasnije zaštite legitimnih prava države, stavki koje su vrlo bitan preduslov za pozitivniji balans aktivnosti i jaču poziciju naše države pred početak razgovora o statusu Kosmeta. Rada Trajković Član SNV-a Kosmeta (Sutra: Dušan Janjić o planu vlade) http://www.politika.co.yu/ Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
