Za godine vazi isto sto i za ljude: da su istovremeno slicne jedna drugoj, ali
i dovoljno razlicite da ono sto ih cini posebnim postaje jednako vazno, ili
nekad cak vaznije, nego slicnosti. U svetu koji se samom sebi i svemu oko sebe
istovremeno i priblizava i udaljuje, sa svakom godinom koja dolazi i mi se
priblizavamo nekim stvarima, i udaljujemo od nekih drugih; na slicne, ali i
medjusobno razlicite nacine. I sve je to bas zato i zanimljivo, i lepo, i
tesko, i tuzno, i srecno, i sve sto uz to spada.
Neka nam Nova godina ne bude obicna, i neka se u nju ugura sto vise stvari
kojima cemo se posle, bar u mislima, priblizavati, i od kojih necemo hteti tako
lako da se udaljimo.
Uz tople pozdrave,
Miroslav
Srpska Informativna Mreza
sim@antic.org
http://www.antic.org/
