Đukanovićeva logika U nizu političkih akrobacija s kojima Milo Đukanović nastoji da izbegne neposredne izbore za parlament državne zajednice i da tako znatno ranije nego što je to moguće po sporazumu otvori put ka državnoj samostalnosti Crne Gore jedna misao, koju je naročito potencirao u pretpraznične dane, deluje prilično apsurdno. I to iz više razloga.
Optužujući Vojislava Koštunicu da želi da zakomplikuje crnogorski put u nezavisnost, time što otvara neka prethodna pitanja, Đukanović je zaključio da srpski premijer ,,želi da promeni odnos političkih snaga u Crnoj Gori, pa makar se dobila lažna slika političke scene Crne Gore”. Odnosno, da Koštunica želi da kroz lažnu sliku neposrednih izbora, za koje je, kaže, izvesno da će ih bojkotovati kompletna indenpendistička javnost, ,,stvori prostor da se u Beogradu ponovo instaliraju lažni reprezenti Crne Gore”, koji će nastaviti da po staroj matrici vode obračun s Crnom Gorom. Da li mimikrija, kojom se crnogorski premijer sada služi, pozivajući se na neka prošla vremena, može da prekrije nekoliko logičnih pitanja. Prvo, na koji bi to način Srbija mogla da bira i dovede na vlast svoje miljenike u drugoj državi članici i tako okrene njenu političku sliku. Drugo, da li ta slika može da bude lažna ako bi za nju građani direktno glasali, što je svakako najdemokratskiji vid izražavanja narodne volje. I treće, mogu li izabrani predstavnici uopšte da budu ,,lažni”, ako bi ih u Beograd uputila većinska volja građana Crne Gore. Ne treba, naravno, biti toliko naivan, pa poverovati da ovaj dugogodišnji političar ne zna sasvim tačne odgovore na ove ,,dileme” i da pri tome nije svestan da ovde govori prevashodno iz svog partijskog ugla. Biće, ipak, da je reč o nečem sasvim drugom: da se opet dovija da izbegne znatan rizik koji bi mu, slažu se ovdašnji analitičari, neminovno doneli neposredni izbori, zatim, da sada zamenom teza stavlja u drugi plan ono na šta se zvanična Crna Gora obavezala svojim potpisima, pre dve godine, kao i da, možda, nazire da mu naruku ne ide crnogorska realnost. Posle višemesečne rasprave na temu izbora i decembarskih susreta na najvišem nivou, pod budnim okom Brisela, izgleda da je premijer Đukanović, sudeći barem prema njegovim pomenutim tonovima, ipak sateran u ćošak. Koštunica mu, iz jednog pravca, poručuje da bi odlaganje ovih izbora predstavljalo kršenje prihvaćenih dokumenata i načela pravne države, da zato ,,razdruživanja nema” pa da treba da zaboravi na tu reč u 2005. godini. Crna Gora, znači, može samo da ode iz državne zajednice i da tako osamostaljena., pre prava na referendum, snosi sve posledice sopstvenog preuranjenog čina. A, one se, u najkraćem, svode na to da bi ona ostala bez mesta u Ujedinjenim nacijama, jedna nepriznata država u međunarodnim okvirima. Evropska unija, s druge strane, i dalje ne pokazuje sluha za tako smele poteze i poziva da se nastavi potraga za dogovorom. A, ako ga ne bude – zahteva striktno poštovanje Ustavne povelje. Bez obzira na sve to, crnogorski premijer, reklo bi se, više sada gleda u svoje birače. I šalje poruke... http://www.politika.co.yu/ Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
