Vecernje novosti,
Drustvo::
Srbi taoci i
mučenici (2)
Lj. BULATOVIĆ 03.01.2005, 18:31:18
SRBIMA nije bio dozvoljen izlazak koridorima iz Sarajeva. Oni su bili teški mučenici i taoci sarajevskih gradskih muslimanskih vojski i mafija.
Dakle, Sarajevo kao grad nije bio blokiran! Srpske snage blokirale su samo muslimansku vojsku, što je u tim ratnim uslovima bilo potpuno legitimno! Jer, da su im srpske snage dozvolile da izađu iz Sarajeva, s obzirom na njihovu demografsku snagu i pomoć međunarodne zajednice - Srbi ne bi više mogli da im se suprotstave! Pri tom, od samog početka sukoba Srbi su zahtevali - okončanje rata i političke pregovore! I tu se podvaljuje Srbima. Muslimani su stalno predlagali neke lokalne sporazume, a da rat i dalje traje! Jer je njihov strateški cilj bio osvajanje cele Bosne i Hercegovine, pod firmom suverene i nedeljive muslimanske države! Državni organi RS sve do jula 1995. nisu proglasili ni ratno stanje na svojoj teritoriji.
NAMERNE ŽRTVE
Lj. BULATOVIĆ 03.01.2005, 18:31:18
SRBIMA nije bio dozvoljen izlazak koridorima iz Sarajeva. Oni su bili teški mučenici i taoci sarajevskih gradskih muslimanskih vojski i mafija.
Dakle, Sarajevo kao grad nije bio blokiran! Srpske snage blokirale su samo muslimansku vojsku, što je u tim ratnim uslovima bilo potpuno legitimno! Jer, da su im srpske snage dozvolile da izađu iz Sarajeva, s obzirom na njihovu demografsku snagu i pomoć međunarodne zajednice - Srbi ne bi više mogli da im se suprotstave! Pri tom, od samog početka sukoba Srbi su zahtevali - okončanje rata i političke pregovore! I tu se podvaljuje Srbima. Muslimani su stalno predlagali neke lokalne sporazume, a da rat i dalje traje! Jer je njihov strateški cilj bio osvajanje cele Bosne i Hercegovine, pod firmom suverene i nedeljive muslimanske države! Državni organi RS sve do jula 1995. nisu proglasili ni ratno stanje na svojoj teritoriji.
NAMERNE ŽRTVE
Šta se, prema Vašim saznanjima dešavalo, u to ratno vreme u Sarajevu?
- Velika laž je servirana iz muslimanske i zapadne propagande da je srpska vojska stajala na dominantnim tačkama iznad Sarajeva i granatirala iz topova i minobacača po gradu neselektivno i tako terorisala civile. Treba znati da se u Sarajevu nalazio ceo jedan korpus Prve bosanske armije u njegovom najurbanijem delu: od Baš Čaršije na istoku, sve do Stupa na zapadu, delom na Igmanu. Taj korpus u Sarajevu, na prostoru od svega dvadesetak kvadratnih kilometara brojao je oko 50.000 ljudi!
Prema svedočenju njihovih komandanata - Ismeta Hadžića, komandanta Dobrinjske brigade, pa generala Karavelića, komandanta toga Prvog korpusa u Sarajevu - oni su imali raspoređene jedinice po čitavom gradu! Bilo ih je, osim po kasarnama, i po školama, bolnicama, po dvorištima, parkovima, stadionima... Sve to su bili legitimni vojni ciljevi.
Iz obilja dokumenata ustanovio sam da je, inače, Prvi korpus Armije BiH u njihovoj strategiji i doktrini imao posebnu ulogu: da veže relativno brojne snage VRS za sarajevsko ratište, da bi oslabio ostale frontove VRS, da ospori pravo srpske strane na Sarajevo, da isprovocira vojnu intervenciju NATO, da probije front Sarajevsko-romanijskog korpusa i spoji se sa snagama koje su dejstvovale prema Sarajevu.
Da bi svoju ulogu i zadatke odradila, muslimanska strana nije se ničega libila. Zato je priča o neselektivnom dejstvu srpskih snaga apsolutno lažna! Radi se o tome da Alija Izetbegović nije hteo da primeni Ženevsku konvenciju, koja je obavezivala vojne komandante da zaštite civile od nepotrebnih stradanja u ratu. To podrazumeva da se civili uklone iz zone operativnih ratnih dejstava i da se ne zloupotrebljavaju civilni objekti u vojne svrhe. Oni to nisu hteli. Kada su advokati na suđenju generalu Galiću pitali komandanta Dobrinjske brigade zašto nije poštovao i primenio ove ženevske odredbe, on je odgovorio da bi mu u tom slučaju sva vojska pobegla! Dakle, onis u potpuno svesno žrtvovali civile u Sarajevu!
Koji su to “egzemplarni slučajevi” snajperisanja srpske vojske na sarajevskom ratištu?
“Pod “egzemplarnim” slučajevima “granatiranja” podrazumevam one, koji su bez valjanih dokaza i argumenata pripisani srpskoj strani, a dramatični su po posledicama i merama posle njih. Radi se, najpre, o narodnom granatiranju civila u redu za hleb u ulici Vase Miskina, maja 1992.
Posle tog incidenta SR Jugoslavija je kažnjena sankcijama Saveta bezbednosti, iako u BiH ratne strane još nisu bile zauzele startne pozicije a frontovi na ratištima još nisu bili uspostavljeni. JNA, kao dotadašnja zajednička jugoslovenska vojska, još uvek nije uspela da se povuče iz BiH, jer su je onemogućile muslimanske paravojske, pod direktnim nadzorom zvanično priznatih vlasti u BiH, a aktom o sankcijama praktično je proglašena agresorom. Savet bezbednosti je time odredio svoj stav prema ratu u BiH.
Ekspertize balističara odbrane potpuno su dokazale da su ova “granatiranja” bila podmetnuta! Podmetnuti su zločini, da bi se okrivila srpska strana.
MASAKRI I PROPAGANDA
A kad je reč o stradanju ljudi koji su čekali u redu za hleb.
- Navodno, tu je pala minobacačka mina, kalibra 120 milimetara.
U tom redu poginulo je 16, a ranjeno 100 lica.
Ne postoje minobacači na svetu da jednom minom, uz sve korekture, kojih nije bilo, na takvom mestu izazovu takvo stradanje. Svedoci su govorili da je prethodnih dana hleb deljen na drugom mestu. Verovatno zbog snimanja, toga dana je promenjena lokacija. Kada je došlo do masakra tih ljudi odmah su se na licu mesta našle TV kamere, koje su sve to snimale. Snimci su otišli u svet, a iz sveta su stigle sankcije za srpski narod! Nije pomoglo to što su eksperti UN odmah osporili da je reč o minobacačkoj mini, jer je Savet bezbednosti doneo odluku o sankcijama pre nego što je izveštaj eksperata i stigao. Nije pomoglo ni što je kompletno državno i vojno rukovodstvo SRJ javno osudilo taj zličin, tražeći nepristrasnu istragu međunarodne komisije, što je tražio i tadašnji predsednik RS Radovan Karadžić!
Nije pomagalo ni to što je Služba unutrašnjih poslova RS znala i tvrdila da se ne radi o minobacačkoj mini, nego o eksplozivnoj napravi koju je podmetnuo Mirza Jamaković i njegovi ljudi iz odeljenja za protivdiverzantska dejstva MUP BiH!
A šta je bilo na fudbalskom igralištu na Dobrinji, 1. juna 1993.?
- Pre svega, to je parking u dvorištu zgrade, čiji je oblik bio u obliku ćiriličnog slova P, koje je iskorišćeno kao igrališe. Na samo 250 - 300 metara od linije fronta! Pukla je vest da su Srbi sa dve minobacačke mine, kalibra 82 mm pogodili civile, dok su igrali fudbal. Poginulo je 12, a ranjen 101 civil. Događaj je proglašen kao zločin srpske strane!
Pre svega, neshvatljivo je da se komandanti tako opušteno i neodgovorno ponašaju u vreme rata. Umesto da štite civile, oni organizuju utakmice usred ratnih dejstava uz samu liniju fronta i izlažu nepotrebnom stradanju i vojnike i civile.
Što se tiče porekla granatiranja, time su se veštaci balističari MUP BiH u Sarajevu pozabavili tek 2,5 godine kasnije, jer, naravno, nisu mogli da dopru do ovog lokaliteta. To je sasvim besmisleno i jasan je izgovor za nečinjenje, jer je komisija UN odmah ustvrdila da su projektili “VEROVATNO” ispaljeni sa položaja VRS, iako ni njeni članovi nisu izašli na lice mesta.
Ovo “fudbalsko igralište” na Dobrinji nalazilo se, u stvari ispod padina brda Mojmila, gde je sve vreme bila smeštena muslimanska vojska koja je kontrolisala celu Dobrinju, a bila je udaljena odatle svega 300 do 400 metara! Položaji srpske vojske bili su udaljeni 800 do 1000 metara, a balističari su utvrdili da je minobacač, iz koga su ispaljene mine bio na rastojanju 300 do 400 metara i to iz pravca gde su bile stacionirane jedinice muslimanske vojske!
SNAJPERSKA GNEZDA
ŠTA je istina o snajperskim gnezdima srpskih snaga?
- Na sarajevskom ratištu su dejstvovali snajperi. Ali, tačno je da je bilo mnogo više muslimanskih, nego srpskih snajpera i snajperista i da su muslimanski snajperisti bili bolje raspoređeni. Kod zamenika komandanta Glavnog štaba Armije BiH generala Šibera, našao sam podatak da su oni pre početka rata podelili više od 500 snajpera jedinicama u Sarajevu, što je bilo daleko više od broja kojim je u to vreme raspolagao SRK.
Vojska RS samo je kratko vreme u toku rata imala snajpersku jedinicu Ilidžanska brigada. Muslimanska armija imala je sve vreme u svim delovima snajperske jedinice.
Najzad, najveći deo visokogradnje i nadvisujućih položaja oko užeg gradskog jezgra bio je u rukama muslimanskih snaga, što je, takođe bila njihova prednost u odnosu na srpsku stranu.
U optužnicama nema zvanične ekspertize koliko je žrtava stradalo od snajpera! Karikaturalno je zvučalo na suđenju u Hagu, kada su svedoci optužbe govorili da ih je pogodio “snajper sa agresorske strane”! Bile su to naučene priče. Jer, svedok niti je mogao da laički proceni da se radi o snajperskom oružju, niti da zna odakle je pucano.
