KAKO IZMERITI SPREMNOST GRAĐANA NA PROTESTE
Opasno siromaštvo Nekad je i mali povod dovoljan za izlive nezadovoljstva Da li je moguće da u poslednjih godinu-dve u Srbiji raste spremnost na socijalne proteste i da je ona veća nego krajem devedesetih, kad je Milošević bio na vlasti? Direktor Centra za proučavanje alternativa Milan Nikolić kaže da je to moguće, i u prilog ovoj tvrdnji nudi podatke: u nekoliko novijih istraživanja oko četrdeset odsto anketiranih je izjavilo da je spremno na ulične demonstracije iz socijalnih i ekonomskih razloga. U istraživanju prošlog leta takvih je bilo čak 43 odsto, a na isto pitanje 1999. godine samo 26 procenata dalo je isti odgovor. Otkud veća zainteresovanost za proteste danas nego pre petooktobarske smene vlasti? Nikolić kaže da odgovor treba, između ostalog, tražiti u činjenici da Srbija ima oko 40 odsto nezaposlenih. Od toga trideset odsto registrovanih nezaposlenih i oko deset procenata formalno zaposlenih, onih koji ne dobijaju nikakav dohodak. U Srbiji je i oko 60 odsto stanovništva ispod linije siromaštva, dok čak tri četvrtine njih kažu da imaju ekonomske probleme. Na poslednjim lokalnim izborima bilo je i dve trećine apstinenata, što takođe govori o odnosu velikog dela stanovništva prema sistemu i društvu u kojem živimo. (Od našeg specijalnog izveštača)Gubitak nade Nikolić smatra da je porast spremnosti na proteste posledica izgubljene vere da se stanje može bitnije promeniti nabolje. Jer, za razliku od perioda kad se očekivao pad Miloševića „da bi nam svima bilo bolje”, sad u projekciji budućnosti sličnih nadanja nema. Jedino bi najava ulaska u EU mogla da podstakne entuzijazam, ali svakome je jasno da je reč o jednom veoma dalekom događaju. Na primedbu da su prosečna primanja u Miloševićevo vreme bila niža, a spremnost na proteste, prema istraživanjima, manja, Nikolić odgovara da su i životni troškovi ranije bili skromniji. Ali čak i ako je standard sada, u proseku, poboljšan, građani to jedva primećuju, jer su očekivali mnogo više. Njima su nekadašnje opozicione stranke obećavale, a i u celokupnoj javnosti je stvarano uverenje da će posle pada Miloševića ovde pohrliti strani kapital i da će „sve krenuti”. Posle tog velikog razočarenja depresivnost je, izgleda, veća nego u poslednjoj godini vladavine bivšeg predsednika. Na pitanje da li je spremnost na proteste povećana i zato što je smanjen strah od policije, Nikolić odgovara da CPA nije ispitivao na kakav stepen otvorene konfrontacije ispitanici misle, ali da sve češće blokade puteva i drugi vidovi otpora govore o poraslom nezadovoljstvu. Naš sagovornik upozorava i na to da je šezdeset odsto građana Srbije politički levo orijentisano, a većina partija je na desnici, što znači da znatan broj birača nema svoje reprezente na političkoj sceni. Ako su građani, dakle, nezadovoljni svojim materijalnim položajem, ako su izgubili nadu da će uskoro biti bolje i ako među postojećim partijama nemaju odgovarajuće zastupnike koji će kanalisati njihove zahteve, onda se nezadovoljstvo zaista može razliti po ulicama. Zato bi ovdašnje stranke, a i sindikati, trebalo da se posvete problemima mase nezadovoljnih, naročito onih bez posla. Nepredvidljivi povod Na primedbu da prošla godina nije ukazivala na to da postoji spremnost na masovnije proteste, ovaj istraživač kaže da je takve situacije teško predvideti. Neposredno pre studentskih demonstracija u Francuskoj 1968. godine neke procene su govorile o politički apatičnoj omladini, ali do protesta je ipak došlo. Sad kod nas postoji veliko razočarenje u tranziciju. To razočarenje ne mora da dovede do protesta, ali moguće je i da neki „iznenadno upaljeni fitilj” izazove veoma burnu reakciju. U Argentini je svojevremeno takav „fitilj” predstavljala odluka tamošnje banke da ne isplati novac siromašnim štedišama, a kod nas su 1968. studenti izašli na ulice posle jedne bezazlene tuče. U Srbiji su, inače, prošle godine bila veoma česta protestna okupljanja „malih akcionara”, ali Milan Nikolić kaže da je teško poverovati da ovaj tip demonstracija može znatno proširiti krug učesnika. To bi pre mogla da budu najavljena masovnija otpuštanja s posla, mada je, kad je o protestima reč, teško biti pouzdan prognozer. B. Radivojša http://www.politika.co.yu/ Srpska Informativna Mreza [email protected] http://www.antic.org/
