Kosovo - nož koji stoji pod grlom našeg naroda
Predugo već Srbima stoji "nož pod grlom", bilo da je u rukama moćnih u svetu, bilo da je u našim sopstvenim ili, preciznije, u rukama onih koji vode ovaj narod. Prečesto je Srbija bila talac nečijih ličnih interesa, toliko jeste da su se mnogi već i naučili na taj nož pa ga ni ne primećuju.
Neki predlažu da na Kosmetu treba pitati Šiptare i onih par procenata preostalih Srba u kojoj državi žele da žive. Demorkatski prebiscit! Može Srbija da bude i najbolja i najbogatija zemlja na svetu, a Albanija najgora i najsiromašnija, opet će Šiptari dati prednost "svojoj" državi. Tako nešto je ukorenjeno i u tradiciji i u veri tog naroda, mada, budimo objektivni. Tu od plebiscita, sem iluzije, nema ni traga.
Slična je i iluzija da bi Albanci bili lojalni građani pod uslovom da Kosmet ostane u sastavu Srbije. Suviše je jaka njihova ideja o "svojoj" državi. To bi bila dugoročno nestabilna država bez izgleda za ikakvo rešenje. Šiptari imaju rešenja i za takvu situaciju. Ima iluzija da nešto možemo uraditi kopajući po istoriji ma koliko bili u pravu.
Šta to vredi, nikom u svetu ne pada na pamet da sada ispravlja sve ono što se Srbima na Kosmetu dešava vekovima. Tako nešto, jednostavno, nije prisutno u savremenim evropskim integracijama, jer nije u skladu sa evropskom idejom. Povratka nema, Šiptari su svoj nacionalni cilj skoro ostvarili. Nije nelegitimno imati nacionalnu politiku i sprovoditi je čak i pod geslom "cilj opravdava sredstva".
Naš je problem što nama i za ustav trebaju decenije, a da ne govorimo o ozbiljnoj nacionalnoj politici. Nije da nije bilo vremena, imali smo zadnjih pola veka za to, ali "drugovi" nisu hteli ni da čuju da, sem proleterske i internacionalne, postoji i nekakva nacionalna politika. Sada se za to plaća račun.
I šta sad na kraju! Kako god se okrenemo - ne valja. Šta preostaje? Ponovo tražiti pravdu na način kako smo već probali! Treba odbaciti iluzije i biće sve mnogo jasnije. Sami treba da rešimo neka užasno bolna pitanja i to kod pravih saveznika u svetu nemamo i kada, još gore, vreme ne radi za nas. Samo, pre toga, bilo bi dobro rešiti se i iluzije da nisu "defetisti i podanici" oni koji ukazuju na surovu istinu. Takvi bi i dr Arčibalda Rajsa strpali među najveće defetiste. Ne bi trebalo zanemarivati ni mišljenje našeg najvećeg živog književnika Dobrice Ćosića.
Možda Srbima stvarno najviše odgovara teritorijalno razgraničenje dva naroda na Kosovu, čak i po ceni razmene teritorija. Posle možemo da pravimo istorijsko pomirenje dva naroda i transparentne granice. Nismo ni prvi ni zadnji kojima je dopala takva sudbina. Biće i bolno i teško, ali možda treba bar nešto pokušati bez iluzija, Srbije i svih nas radi.
Miodrag
Spajić
Beograd
