Vecernje novosti,
Drustvo:
ETNIČKI I RAČUN ZA
STRUJU
Sekula KRSTIĆ 16.01.2005, 18:52:32
BEOGRAD - �Računi za struju� su �ifra za najnoviji oblik etničkog pritiska čiji je glavni cilj da se sa Kosova i Metohije �to pre proteraju Srbi. Takav zaključak nedavno su javno saop�tili italijanski reporteri Umberto Tomazi i Mariela Kataldo, kada su posle du�eg istra�ivanja, i mno�tva razgovora sa Srbima na Kosmetu, napisali knjigu �Kosovo - crna rupa Evrope�, zaključili:
- Na Balkanu nastaje nova samostalna dr�ava, mada na karti ona i dalje čini deo Srbije. Ta dr�ava ima moćnu podr�ku Nemačke i SAD koje nastoje da se, posle etničkog či�ćenja Srba od strane Albanaca, domognu desetina milijardi tona lignita. Toliki resursi prosto mame industrijalizovane zemlje koje uveliko iscrpljuju rezerve nafte, i samim tim, tragaju za novim izvorima energije.
Da su energija, odnosno �neplaćeni račun za struju� izgovori za decembarski i januarski juri� radi progona preostalih Srba sa Kosmeta, sla�u se i svi u Elektroprivredi Srbije, čijih je 7.600 radnika bukvalno proterano s posla i iz kuća 1999. godine.
A KOMPENZACIJA?
Sekula KRSTIĆ 16.01.2005, 18:52:32
BEOGRAD - �Računi za struju� su �ifra za najnoviji oblik etničkog pritiska čiji je glavni cilj da se sa Kosova i Metohije �to pre proteraju Srbi. Takav zaključak nedavno su javno saop�tili italijanski reporteri Umberto Tomazi i Mariela Kataldo, kada su posle du�eg istra�ivanja, i mno�tva razgovora sa Srbima na Kosmetu, napisali knjigu �Kosovo - crna rupa Evrope�, zaključili:
- Na Balkanu nastaje nova samostalna dr�ava, mada na karti ona i dalje čini deo Srbije. Ta dr�ava ima moćnu podr�ku Nemačke i SAD koje nastoje da se, posle etničkog či�ćenja Srba od strane Albanaca, domognu desetina milijardi tona lignita. Toliki resursi prosto mame industrijalizovane zemlje koje uveliko iscrpljuju rezerve nafte, i samim tim, tragaju za novim izvorima energije.
Da su energija, odnosno �neplaćeni račun za struju� izgovori za decembarski i januarski juri� radi progona preostalih Srba sa Kosmeta, sla�u se i svi u Elektroprivredi Srbije, čijih je 7.600 radnika bukvalno proterano s posla i iz kuća 1999. godine.
A KOMPENZACIJA?
I u Ministarstvu energetike i rudarstva Srbije smatraju da je ovakva akcija �isterivanja� dugovanja za struju u dobroj meri propagandni trik albanskih vlasti u Pri�tini, i da taj scenario one primenjuju uz podr�ku UNMIK da bi, stvarajući do kraja nepodnosive uslove za opstanak Srba, dobile potpuno oči�ćeno Kosovo uoči početka razgovora o �konačnom statusu� ove pokrajine Srbije.
- Ukupni dugovi za struju od 1,9 miliona dolara, koliko su prema saop�tenju UNMIK (3. januar 2005) utro�ili preostali Srbi u enklavama, mogli su verovatno da se prebiju sa dugovima koje prema EPS-u ima UNMIK. Samo za havarijsku struju koju je EPS isporučio Kosmetu u 2003. godini UNMIK duguje okruglo 600.000 evra, a jo� 150.000 evra KEK i UNMIK treba da plate i zbog vi�e vanrednih radova i tehničkih usluga u pretpro�loj godini. Računi za vanredne usluge u protekloj 2004. godini KEK i UNMIK - nisu jo� sabrani.
Na pitanje za�to do sada nije do�lo do prebijanja tih dugova za račune srpskih potro�ača u pokrajini u EPS ne znaju odgovor. Ka�u, to su poslovi o kojima odlučuje dr�ava.
Dr�ava je potpisnik ugovora iz 2000. odnosno 2001. godine na osnovu kojih EPS isporučuje deo struje Kosmetu, ustupa prenosne sisteme za transport struje koju za Kosmet van pokrajine nabavlja UNMIK.
- UNMIK uglavnom periodično izmiruje dugove za sve količine struje, osim za ovu vanrednu, havarijsku, ka�u u EPS.
Inače, KEK, odnosno UNMIK, za potrebe Kosmeta trude se da �to vi�e struje nabave od drugih elektroprivreda u okru�enju, a �to manje od EPS.
U istra�ivanju pozadine akcije u kojoj albanske vlasti u UNMIK nedeljama i mesecima bez struje dr�e vi�e hiljada srpskih domaćinstava u enklavama na severu pokrajine, dva su javna saop�tenja UNMIK, s početka decembra 2004. godine vi�e nego indikativna. U njima, između ostalog, pi�e da su �dugovi Srba za struju oko 60 miliona evra�!
100 KAO 10.000
- Ova tvrdnja predstavlja propagandnu la� - ka�u u Ministarstvu energetike Srbije, upoređujući taj iznos sa celokupnim dugom za uvezenu struju u �estomesečnom, zimskom periodu 2000. godine, u vreme najvećih restrikcija struje u Srbiji:
- Račun za taj ogromni uvoz struje kojom su u celoj Srbiji te zime spaseni građani, daleko je bio manji od 60 miliona evra, i bukvalno je, posle 5. oktobra opro�ten Srbiji, odnosno EPS-u.
Odmah posle novogodi�njih praznika UNMIK je �zaboravio� na �dug od 60 miliona evra�! Analitičari u EPS skreću pa�nju da se u dva pomenuta saop�tenja UNMIK uop�te ne govori u kom periodu je nastao taj ceh, ne navode se ni cena ni količina utro�enih kilovata, niti bilo kakvi drugi elementi kojima bi se poduprla golema la�. Zbog toga se, ka�u u EPS, i nameće utisak da je u pitanju čisto - etnički dug!
- Veliko je pitanje i �ta se stvarno krije iza podataka o dugu od 1,9 miliona dolara - ka�u u Ministarstvu energetike Srbije.
Znamo, na osnovu izjava i kopija faktura, da su za neke popravke na severu Kosmeta pravljene fakture na po desetak hiljada evra, a potom i overavane pečatima UNMIK i KEK. Kako su neke od tih kvarova popravljali ba� Srbi u svojim enklavama, saznali smo i da su stvarni računi za te radove i materijal bili između 100 i 500 evra. Nikako pa 10.000 evra!
VLASNI�TVO
Obe termoelektrane na Kosmetu ko�tale su 1,6 milijardi dolara. Investicioni krediti i�li su preko �Investbanke�, a garant pred stranim bankama je dr�ava Srbija.
PRVO SRBI!
PITANJE razmera akcije koju KEK i UNMIK sprovode na Kosmetu prema potro�ačima Albancima, ostaje enigma za manje upućene posmatrače. Javna je tajna da većina Albanaca na Kosmetu ni u poslednje dve i po decenije nije plaćala račune za struju. Ta �politika� u popriličnoj meri je nastavljena i posle 1999. godine. Da je to istina pokazuje i nedavno priznanje UNMIK da �oko 30 odsto registrovanih potro�ača na Kosmetu izbegava da plaća struju�.
Iz ove rečenice se mo�e izvući zaključak da ima puno i divlje priključenih, neregistrovanih potro�ača struje u gusto nastanjenim albanskim sredinama.
Uprkos takvoj stvarnosti (jer procenat preostalih Srba u odnosu na broj Albanaca na Kosmetu je gotovo zanemariv iz ugla elektrodistribucija), nekoliko predstavnika UNMIK izvelo je 3. januara ove godine procenu (a �tampa prenela) ravnu etničkom ultimatumu: �Naplativost u albanskim sredinama porasla bi ako bi najpre Srbi počeli uredno da plaćaju utro�enu struju�!
POREĐENJE
UKUPNI kapaciteti svih termoelektrana u Srbiji, van područja pokrajine Kosmet je 3.936 megavata. Elektrane �Kosovo A� i �Kosovo B� imaju projektovani kapacitet od 1.478 megavata.
OD REKORDA DO MRAKA
DO dolaska UNMIK, kosmetske elektrane su bile podignute na nivo kojim su u potpunosti zadovoljavane sve potrebe privrede i domaćinstava na Kosmetu. Rekordnu proizvodnju elektrane �Kosovo A� i �Kosovo B� ostvarile su u 1998. godini kada su proizvele 4,2 milijarde kilovatčasova.
Od proterivanja Srba iz termoelektrana na Kosmetu, proizvodnja struje pada na nivo zbog kojeg su i dan danas u pokrajini redukcije struje.
Prema podacima UNMIK, u 2000. godini termoelektrane na Kosmetu, proizvele su 1.931 megavat struje, 2001. godine, 2.603 megavata, 2003. - 3.221 megavat i protekle godine 3.560 megavata.
TERAJU IH SA LIGNITA
VI�E uporednih istra�ivanja geologa na Kosmetu u protekle dve decenije jedinstvena su u proceni da su u ju�noj pokrajini Srbije zalihe lignita oko 18 milijardi tona. Ovo su najveće zalihe uglja u Evropi i, procena je vi�e stranih eksperata da spadaju među pet najvećih u svetu. Po minimalnim berzanskim cenama uglja iz 2000. godine, vrednost ovih zaliha daleko prema�uje 500 milijardi dolara. Na takvim resursima isplativa je gradnja jo� �est velikih termoelektrana koje bi, od kosmetskog lignita mogle da proizvode struju najmanje 200 godina.
Zanimljivo je da su sva srpska naselja, odnosno enklave na severu Kosmeta upravo na glavnim slojevima lignita. Zbog toga nije, po mi�ljenju italijanskih reportera Umberta Tomazija i Mariele Kataldo, neosnovana procena da je proterivanje Srba sa tog područja dominantan cilj Albanaca i energetskih moćnika sa Zapada.
DONACIJE U �CRNOJ RUPI�
ZA odr�avanje, popravke i modernizaciju elektrana na Kosmetu međunarodna zajednica ulo�ila je do septembra pro�le godine preko 750 miliona evra, ali ni to nije pomoglo da se obezbedi proizvodnja struje dovoljne za potrebe pokrajine. Sumnjajući, pred kraj svog mandata �efa UNMIK, Bernar Ku�ner je, prema medijima iz Pri�tine, predstavnicima albanskih lokalnih vlasti tada rekao: �Pa gde je 200 miliona maraka koje smo samo u ovoj godini dali za struju!�
Zanimljivo je i poređenje donacija i �mekih kredita� koje je ulo�ila EU za oporavak elektroenergetskih sistema na Kosmetu i u Srbiji (bez Kosmeta). U Pokrajinu, gde su kapaciteti četvorostruko manji, ulo�eno je 750 miliona evra. U elektrane, prenosnu mre�u i opremu rudnika u �ostatku Srbije - ulo�eno je 680 miliona evra. Tim novcem EPS je, nad delom svog sistema kojim upravlja, već dostigao maksimalni projektovani nivo proizvodnje, a na Kosmetu i dalje vladaju restrikcije struje.
