BEOGRAD - Zbrajanje ekonomskih parametara sa kraja pro�le godine donelo je mračnu sliku o standardu građana Srbije u 2005. Uterivanje sive ekonomije u zvanične okvire (PDV i fiskalizacija), rastuća inflacija i najave otkaza u javnim preduzećima stručnjaci vide kao realne pokazatelje te�kih vremena za Srbiju.
Male trgovce i "radnje u kom�iluku" iz konkurencije su već ispra�ili veliki trgovinski centri, a bez posla, prema procenama ekonomskih analitičara, ostaće čak milion ljudi koji su zarađivali za �ivot ili se potpomagali "trgovinom sa kartonske kutije i tezge".
Neće biti bolje
- Tačnih podataka o uče�ću sive ekonomije u privredi - nema. Jedni tvrde da je to 30 odsto, drugi 40. Prema istra�ivanjima od pre nekoliko godina, taj procenat je bio ogroman. Prognoze za ovu godinu su takve da sigurno neće ići na bolje. Bez posla će ostati i oni �to su radili na crno i oni koji su vi�ak u propalim fabrikama - ka�e ekonomista Danijel Cvjetičanin.
|
Najvi�e izlo�eni riziku siroma�tva 1. neobrazovano stanovni�tvo |
||||
Koliko će priliv "novosiroma�nih" povećati procenat onih koji �ive na ivici egzistencije niko ne mo�e da predvidi. Konačna računica zavisi od budućeg priliva stranih investicija i tempa razvoja malih i srednjih preduzeća. Pare iz inostranstva, posle nedavnih američkih sankcija, već vise o koncu, a retki su i krediti za razvoj male privrede. Od buduće ekonomske situacije zavisi i uvećanje procenta onih koji se oslanjaju na pomoć dr�ave.
Podataka o korisnicima socijalne pomoći i dečjeg dodatka u Srbiji ima, ali iz 2003. godine. Od bud�etske mesečne "injekcije" tada je zavisilo 206.615 punoletnih i 102.508 maloletnih osoba, a tih 300.000 ljudi predstavlja samo broj onih koji su se prijavili lokalnim centrima za socijalni broj. Pretpostavlja se da ih ima mnogo vi�e.
Prema podacima Zavoda za statistiku, u Srbiji je pretpro�le godine 489.000 dece primalo dečji dodatak. Reč je o 265.000 porodica koje su imale pravo na pomoć dr�ave. Svođenjem sive ekonomije na podno�ljivih 15 procenata, izvesno je da će broj korisnika porasti.
- Cene koje su za 2,5 odsto porasle u decembru lo� su znak na početku godine. One kazuju da će gotovo nemoguće biti da se zauzda inflacija na deset procenata koliko je najavljeno na nivou godine. Ako to pove�emo sa činjenicom da rastom inflacije gube oni sa niskim i fiksnim platama (penzioneri i korisnici socijalne pomoći), onda će svako popu�tanje pred inflacijom biti jednako neodgovornom odnosu prema stanovnicima Srbije - ukazuje ekonomski analitičar Jurij Bajec.
Anketa o potro�nji domaćinstava u Srbiji, koju radi Zavod za statistiku, pokazala je da od prosečne zarade u Srbiji (za novembar 22.043 dinara), gotovo polovina ode na hranu i bezalkoholna pića - 42,5, a petina na re�iju i gorivo 15,1. Ostatak ode na kulturu, obrazovanje, zdravstvo, transport.
|
Sve vi�e siroma�nih Beograđana Oko 50.000 beogradskih porodica �ivi na granici siroma�tva i koriste razne oblike prava, usluga i subvencija. Od 3,7 milijardi dinara predviđenih za finansiranje Gradskog sekretarijata za dečju i socijalnu za�titu za ove programe predviđena je milijarda dinara. Ovaj novac pokriva pravo na uvećanu jednokratnu novčanu pomoć, prevoz dece iz porodica sa materijalnim obezbeđenjem, kao i za decu ometenu u razvoju, letovanja, zimovanja i �kolski pribor, stipendiranje đaka iz porodica koje primaju materijalnu pomoć, pomoć za porodice koje imaju blizance, trojke, četvorke ili duple blizance, pravo na topli obrok i subvencije za komunalije. Povlastice u plaćanju re�ije u prestonici koristi oko 43.000 domaćinstava, a kako je za Glas rekla Zorica Pavlović, gradski sekretar za socijalnu i dečiju za�titu, u planu je da olak�ice dobije oko 70.000 domaćinstava. |
||||
Beograđani su, po najnovijim podacima, u poslednjem kvartalu pro�le godine bili u minusu. Prosečno domaćinstvo (3,1 član) mesečno je raspolagalo sa 27.645 dinara, a tro�ilo 27.869. Imajući u vidu inflaciju u decembru i skok cena u januaru (hrane, komunalija, prevoza, putarine) rashodi će biti povećani barem za trećinu.
Najugro�enija kategorija su penzioneri i deca. Istra�ivanja su pokazala da je 2002. godine 800.000 stanovnika u Srbiji bilo siroma�no, odnosno 1,6 miliona građana materijalno neobezbeđeno.
Region sa najvi�e siroma�tva je jugoistočna Srbija, naročito njeno ruralno područje. Seoska područja su dvostruko vi�e izlo�ena siroma�tvu u odnosu na prosek cele populacije. U stopu ih prate na�i sunarodnici iz zapadne Srbije, gde je stopa siroma�tva izuzetno o�tra i duboka.
Vlada Republike Srbije je 2002. godine pristupila izradi Strategije za
smanjenje siroma�tva, ali većih pomaka nije bilo, bar nam tako pokazuje slika na
terenu.
- Sada smo u mnogo gorem polo�aju nego 2003. Odnos zarada i penzija
se znatno razlikuje. Tako danas imamo 11,6 odsto zaposlenih sa platom većom od
35.000 dinara, dok na tu sumu novca mo�e da računa samo 0,03 odsto penzionera -
ka�e Du�an Marković, sekretar Saveza penzionera i dodaje da danas 12,3 odsto
penzionera ima penziju 4.500 dinara, zatim 13,23 odsto od 4.500 do 6.000 dinara
i 23 odsto od 6.000 do 9.000 dinara.
Ne postoji volja vlasti
Kako nije mogao računati na značajniju pomoć od nadle�nih institucija, Savez penzionera se samoorganizovao na razne načine. Mećutim, dodatno su opterećeni uvođenjem fiskalnih kasa kao i porezom na dodatu vrednost. Poku�avali su na razne načine da se oslobode ovih "nameta", ali razgovori u Ministarstvu finansija nisu urodili plodom. Ovo je samo jo� jedna potvrda kako i tamo gde se mo�e pomoći ne postoji volja na�ih institucija, ali i pojedinaca.
U program pobolj�anja uslova �ivota moraju biti uključene sve va�ne
institucije civilnog dru�tva. Ono �to je potrebno hitno preduzeti jeste da se
utvrdi dugoročna politika i minimum za egzistenciju.
- Mi nemamo jasno
utvrđene pokazatelje koji govore o siroma�tvu, kao �to su koliko ljudi �ivi od
penzije, imaju li dodatne prihode. Ono �to se mora hitno preduzeti jeste
povećanje najni�ih penzija, redovno funkcionisanje narodne kuhinje, odgovarajuće
olak�ice u plaćanju komunalnih usluga - kategoričan je Pera Manojlović iz
Gerontolo�kog saveza Srbije.
T. Kaluđerović- S. Tankosić
|
Pomoć kao d�eparac Prema podacima Gradskog centra za socijalni rad, socijalnu
pomoć u Beogradu prima 7.888 porodica. Isplaćene nadoknade kretale su se u
rasponu od 3.289 dinara za jednočlanu porodicu uvećanu za gradski deo od
559 dinara do 6.576 dinara za petočlanu familiju uvećanu za 1.118 dinara
gradskog dela. Ove sume namenjene su onima bez ikakvog prihoda i umanjuju
se procentualno u zavisnosti od drugih primanja. Dečji dodatak u glavnom
gradu prima 20.381 porodica, odnosno 41.254 dece, a poslednja isplata po
detetu bila je 1.182 dinara. Dodatak za decu bez roditeljskog staranja i
ometenu u razvoju bio je ne�to veći - 1.535 dinara mesečno. G. T. | ||||
