POVODOM 63. GODISNJICE NOVOSADSKE RACIJE Krv je tekla Novim Sadom U raciji 1942. u Novom Sadu, kojoj je prethodila ona u Sajkaskoj, a sledila poslednja u Beceju, ubijeno je najmanje 1.300 ljudi. Po evidenciji, koju u Enciklopediji Novog Sada dr Dusana Popova navodi, madarski fasisti ubili su 813 Jevreja, 380 Srba, 18 Madara, 15 Rusa, 13 Slovaka, 8 Hrvata, troje Nemaca, po dva Rusina i Slovenca i jedan Musliman. Medu zrtvama su 492 muskarca, 418 zena, 177 starijih osoba, cak 168 dece, mladica i devojaka do 18 godina, a mnoge zrtve se samo pretpostavljaju. Pod cudnim okolnostima, kada je racija naglo prekinuta, na ulazu u Strand stajalo je jos 150 ljudi, a 100 je tek dovodeno. Tog 21. januara 1942. godine, nakon sto su politicke i vojne glavesine Madarske odlucile da se racija prosiri i na Novi Sad, kako stoji u Enciklopediji Novog Sada, grad je osvanuo opkoljen, a gradani su plakatima na srpskom i madarskom jeziku bili obavesteni da je pocela racija. Niko nije mogao da izade iz grada. Sve veze bile su prekinute, a pod pretnjom smrcu gradanima je bilo zabranjeno kretanje ulicama. Ukupno 240 istraznih patrola, zandarma, policajaca, vojnika, od sedam casova ujutro krenulo je da pretresa kuce, legitimise, hapsi i upucuje pred preki sud. Pravi pokolj usledio 23. januara. Nisu birali... Svi su se nasli u koloni smrti, muskarci, zene, starci, deca, cak i nerodene bebe u majcinim utrobama.
Borba neustrasivog Zilinskog Zverstva madarske fasisticke vojske i policije, nisu odobravali svi gradani Madarske. Savest madarske nacije ogleda se u Endreu Bajci-Zilinskom koji je vec prvog dana krvave racije pisao premijeru Bardosiju - "To je tako strahovita greska i takav potres madarskog pravnog sistema i tako opasna pojava gradanskog rata protiv cega se mora pobuniti svaki cestiti Madar... Postenje nase nacije nalazi se na kocki". Zilinski je od Hortija, za kog tada nije znao da je i sam planirao raciju, trazio da Bardos odgovara za zlocine i zahtevao da se istina o Novom Sadu saopsti javnosti. U vise navrata, to je isticao i pred parlamentom. Medutim, malo ko je tada u Madarskoj zeleo da slusa i prizna pokolje. Zlocinci su pobegli u Argentinu, a on se i dalje trudio da istina izade na videlo. Nakon sto je Nemacka okupirala Madarsku, Zilinski je u martu 1944. godine obesen kao borac za demokratsku drzavu Madarsku. Gradani su ubijani i u stanovima, dvoristima, pred kucama, u Mileticevoj ulici, Rumenackoj, Streljackoj, danas Antona Cehova, Dunavskoj, na Trifkovicevom trgu, u Kasarni vojvode Bojevica, na Uspenskom groblju, a najvise Novosadana ubijeno je i odmah baceno pod led na Strandu. Bila je to izuzetno hladna zima, 25 stepeni ispod nule. Krv je tekla Novim Sadom. Neposredni povod za pocetak racije bio je oruzani sukob vojnih i policijskih jedinica fasisticke Madarske i Sajkaskog partizanskog odreda u zabaljskom ataru 4. januara te godine i koji je istog dana bio i okoncan, kako u Enciklopediji Novog Sada stoji. Vinovnici zlocina bili su nacelnik Madarskog kraljevskog generalstaba Ferenc Sombathelji, ministar unutrasnjih posova Ferenc Kerestes Fiser, ministar narodne odbrane Karolj Barta, predsednik madarske vlade dr Laslo Bardosi, pa i sam sef drzave Miklos Horti. Neposredni izvrsioci su bili general-potpukovnik Ferenc FeketeHalmi-Cajdner, vrhovni rukovodilac racije, pukovnik Laslo Deak, rukovodilac racije u Sajkaskoj i Beceju i pukovnik Jozef Grasi, komandant snaga koje su izvrsile raciju u Novom Sadu. A. Vidanovic http://www.dnevnik.co.yu/ Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
