Mirela Beloševic, novinar
Beograd, 18. januar
2005. godine
Godina u kojoj je jedan od najvažnijih poslova restrukturiranje
velikih javnih preduzeca pocela je štrajkom JAT ervejza.To je inace treci ili
cetvrti štrajk u ovom javnom preduzecu u poslednja dva meseca. Ovog puta
štrajkuju piloti. Bezocno protestvuju u zemlji gde su plate 10 i više puta manje
od njihovih. Doduše, nisu primili platu za novembar ali sa najmanjom platom od
130 000 dinara mogli su da izdrže bolje nego oni koji primaju u drugim firmama
13 000 dinara. Prilikom ranijih štrajkova tražili su da im se plate povecaju za
iznos koji je u velicini celog primanja radnika i intelektualaca. Dozvolili su
sebi da potpuno obustave saobracaj iako je zakonski predvidjeno da se mora
održati minimum 30 odsto saobracaja. Ministar za kapitalne investicije Velimir
Ilic nije se zbog toga narocito potresao jer mu je, ruku na srce, bilo bitnije
da poznatoj estradnoj zvezdi cestita srpsku novu godinu na cacanskom trgu ( po
sistemu hleba i igara, više hleba nego igara) i organizuje narodu zabavu.
Strašno je to što, ako krivac i postoji on ovim štrajkom nije kažnjen. Piloti su
kaznili one koji su žurili avionom na neku neophodnu terapiju, neodložni
sastanak, one koji nicim nisu zaslužili da gube vreme po aerodromskim
cekaonicama. Medjutim, piloti su pouceni primerom svih onih koji su kažnjavajuci
narod (štrajkovi usred grada, obustave saobracaja) izdejstvovali deo onog što su
tražili. Potsetimo, isuviše cesto je Vlada popuštala, gasila požar tamo gde ga
nije na vreme predupredila.
Druga je prica što se direktori Jata smenjuju po
politickoj pripadnosti a u partiji koja stavi šapu na ovo javno preduzece nema
uvek kvalitetnih kadrova koji umeju da upravljaju ovakvim sistemom.
Štrajkovi i pretnje postaju vec morbidni, jer kako drugacije objasniti
pretnje da lekari nece izdavati smrtovnice ako im se ne ispuni obecano povecanje
plata. Ostaje nam samo da se zapitamo da li je moguce da smo toliko daleko od
svega što je civilizovano, da neko cak ne može da sahrani najbližeg zato što
neko drugi ima potrebu da nekog treceg kazni. Ni u najvecem bolu obican svet
nije poštedjen od korupcije. Naime, kažu, postoji dogovor lekara i privatnih
pogrebnika da za preporuku ili dojavu adrese pokojnika dobiju 200 evra a za
toliko onda mora da poskupi usluga pogrebnika. Posle ovakvih primera ostaje nam
samo da se zapitamo zašto smo se tako urnebesno radovali pri ulasku u novu
godinu ako i u njoj moramo da ispaštamo zbog morbidnih dilova.S druge strane ne
treba ni sindikatima preterano zamerati što ,boreci se za svoja prava cesto
kažnjavaju nedužne ljude jer ocigledno predstavnici vlasti ne reaguju ni na šta
drugo osim na tu vrstu ucene.Što je grupa ljudi koja ucenjuje opasnija za
opstanak aktuelne vlasti, to je i reagovanje brže a ustupci veci.
U godini u
kojoj javna potrošnja mora biti smanjena, celnici gradskih i lokalnih samouprava
setili su se (dok smo mi bili zabavljeni problemom uticaja PDV-a na namirnice)
da podignu cene koje su pod njihovom kontrolom. Primer je poskupljenje javnog
prevoza u Beogradu uoci Nove godine nakon cega je usledilo novo posle uvodjenja
PDV-a, kao i trostruko uvecanje cena parkiranja. Kažu nisu dugo povecavali cene.
Koliko god nas rastuži postupak, toliko nas nasmeje objašnjenje.Prepucavanja
izmedju republicke vlade i uprave Beograda pokret potrošaca tumaci kao
marketinški potez.
Pocetak godine nije prošao ni bez, skoro vec
zaboravljenih, sankcija. Mocna Amerika je ovoga puta bila "obazriva"
kažnjavajuci, dopustila je da se za pomoc Srbiji potroši 60 miliona uskracujuci
10 miliona dolara. To je kažu više najava nekih gorih i vecih kazni. Srecom te
je opet kažnjen pravi "krivac". Gde da nadjemo Ratka Mladica i da li da ga
uopšte tražimo zbog tricavih 10 miliona dolara? Još jedna dilema za narod kome
je zapravo, ako ne jedini, onda najveci problem kako da zaradi za preživljavanje
svoje porodice od prvog do prvog.
