PATRIOT (Republika Srpska)
 
BROJ 152
17. 01. 2005.
 
 

http://www.patriotmagazin.com/media/014.htm

General Radovan Radinović o obmanama na sarajevskom ratištu

Lagali su i još uvek lažu

Koncept razbijanja Jugoslavije, za koji se Zapad čvrsto i istrajno opredelio krajem 80-ih i početkom 90-ih godina prošlog veka, naprosto je iznudio glavnog neprijatelja toga koncepta. Van svake sumnje, to su svi koji su i deklarativno i faktički bili za očuvanje zajedničke države Južnih Slovena. U političkom smislu – to su bile institucije savezne države, u vojnom smislu – to je bila federalna vojska – JNA, a u etničko-nacionalnom – to je bio srpski narod

piše: Nenad M. Stevanović

Jedno od traženijih dela na Božićnom sajmu knjiga u Beogradu bila je knjiga generala u penziji Radovana Radinovića Laži o sarajevskom ratištu, koja detaljno i argumentovano dokumentuje ratna dešavanja u tom gradu. Delo generala Radinovića ima, kako kaže, za cilj upravo da čitaocima pruži činjenice i dokaze, faktografiju i realne ocene svega što se dešavalo.

– Mnogima se ova knjiga neće dopasti. Štaviše, dočekaće je na nož. O tome šta ona obuhvata, danas nije preporučljivo pisati zato što svako misli da o tome sve zna i zato što je istina o događajima koji se u knjizi dotiču, skrojena davno unapred i daleko od nas. Nova talasanja nisu poželjna. Sva tri naroda BiH – i Srbi i muslimani i Hrvati, koji su se u tim zlosrećnim ratovima međusobno toliko istrebljivali, sa mržnjom koja je grunula iz najdubljih slojeva podsvesti, samo su bili puke igračke na pozornici užasa. Negde daleko im je raspodeljena i krivica, otprilike 75:5:20 odsto. Zna se i vidi se danas kome je pripalo "počasno mesto" u hijerarhiji krivice – kaže Radinović i pita: – Možemo li se međusobno izmiriti tako što će samo jedan narod nezasluženo poneti najveći deo sveukupne odgovornosti svih strana za seriju građanskih ratova na prostoru nekadašnje države Južnih Slovena? Ja mislim ne. A, da li se moramo miriti, bez obzira na trenutno stanje duhova? Ja mislim da. Zato što ne možemo izmestiti ni teritoriju, ni ljude, a omraženi i posvađani se ne možemo podnositi.

Istina jedini cilj

Radinović, koji je predavač u Centru visokih vojnih škola u Beogradu ali i svedok – vojni stručnjak Haškog tribunala, tvrdi da knjigu nije naslovio tendenciozno, što mu neki pripisuju.

– Nisam je tako nazvao zato što mislim da Srbi nisu krivi, ili zato što mislim da su muslimani civili u Sarajevu zaslužili patnje koje im je naneo taj razorni građanski rat, ili zato što sam želeo da umanjim te žrtve i ta stradanja. Ne. Gajim i uvek izražavam duboki pijetet i žalost – za sve nevino stradale u Sarajevu. Saznao sam, višegodišnjim napornim istraživačkim radom, da tvrdnje o pravim uzročnicima tih patnji nisu ni dovoljno istinite, niti su raspoređene u skladu sa činjenicama. Dakle, o događajima na sarajevskom ratištu izrečeno je bezbroj laži koje su razorne za život koji mora iznova krenuti između Srba i muslimana, ne samo u Sarajevu. I zato naslov Laži o sarajevskom ratištu . Uz sve rizike da ne budem shvaćen. Ne bi to bilo ni prvi put, niti ništa neobično. Gore bi bilo da sam svoju istinu prećutao, makar koliko ona bila i pristrasna, jer se lični stav u ovakvim naporima ne može izbeći. Pa, šta mi Bog da. Spreman sam da se suočim sa svim dobronamernim kritikama. O onim drugim i ne razmišljam. A, takvih će, nažalost, biti najviše.

O ratu oko Sarajeva i o sarajevskom ratištu (1991 – 1995) napisane su i izgovorene mnoge, i po konstrukciji, nečuvene laži i manipulacije.

– Lagali su, i još uvek lažu, mnogi koji na laž ne bi imali pravo i isto tako mnogi koji su znali, i koji i danas znaju, istinu o tim događajima i njihovim akterima, objašnjava Radinović. – Koncept razbijanja Jugoslavije, za koji se Zapad čvrsto i istrajno opredelio krajem 80-ih i početkom 90-ih godina prošlog veka, naprosto je iznudio glavnog neprijatelja toga koncepta. Van svake sumnje, to su svi koji su i deklarativno i faktički bili za očuvanje zajedničke države Južnih Slovena. U političkom smislu – to su bile institucije savezne države, u vojnom smislu – to je bila federalna vojska – JNA, a u etničko-nacionalnom – to je bio srpski narod.

Autor knjige obrazlaže zašto je srpski narod bio čvrsto opredeljen za očuvanje Jugoslavije.

– Prvi put u njihovoj novijoj političkoj istoriji, Jugoslavija je Srbima garantovala život u jednoj državi, što je bio nacionalni san svih generacija srpskih elita, još od vremena Ilije Garašanina i njegovog Načertanija (sredina 19. veka). Svakome, a naročito predvodnicima strateških radionica Zapada i njihovim političkim vodstvima, bilo je jasno da će srpski narod ustati u odbranu te države. Ne zato što je on smatrao da je ta država po definiciji više njegova nego drugih naroda sa kojima je tu zajednicu delio, već zato što je ta država bila njegov svesni i iskreni nacionalni izbor, a ne nekakva usputna stanica, kao što je to bio slučaj sa Slovencima i Hrvatima, a, videlo se, i sa muslimanima. Dakle, trebalo je obesmisliti, okužiti, uprljati taj svetao cilj, za koji su se Srbi opredelili još od 1914, a kasnije i 1943, a to je život u državi svih Južnih Slovena, a shodno tome i njihovo sveto pravo na odbranu te države. Sve u duhu maksime da narod bez države i nije to u punom značenju te reči.

Zapad je, po Radinovićevim rečima, učinio sve da se Jugoslavija i njene federalne institucije i snage, uključujući i JNA, onemoguće da se država odbrani ili da se obezbedi njen relativno mirni i kontrolisani raspad, bez građanskog rata.

Bosna namenjena samo muslimanima

Da bi se što snažnije naglasila svesrpska krivica za zločin razbijanja druge Jugoslavije, tj. da bi se u korenu delegitimisali svi napori delova srpskog naroda u otcepljenim republikama za očuvanje svojih nacionalnih i političkih prava, izmišljeni su celi eufemizmi, ceo novi kategorijalni aparat.

– Tako su epitete "Bosna", "Vlada BiH", "Vladine snage", "Armija BiH" mogli da koriste samo oni Bosanci koji nisu Srbi, ali ni Hrvati, samo oni vojnici koji su popunjavali jedinice pod kontrolom muslimanskih vlasti. Svi drugi su bili uljezi, ili, u najboljem slučaju – pobunjeni Srbi ili Hrvati, ali uglavnom Srbi. Ništa zato što je Bosna i Hercegovina pripadala i Srbima i muslimanima i Hrvatima i što je vlast trebalo deliti (ili spajati, svejedno je) paritetno, saobrazno etničkom sastavu stanovništva. Po istoj toj matrici, Sarajlije su, za najveći deo međunarodne zajednice, ali i domaće (srpske) javnosti, bili samo muslimani, tj. oni stanovnici Sarajeva koji su živeli u najužem delu gradskog jezgra Sarajeva, i to od Baščaršije na istoku, do Stupa na zapadu, te Huma na severu i Vrača na jugu. Pa ni to u potpunosti, jer pravo da se nazovu Sarajlijama nisu imali Srbi na Grbavici i u Hrasnom, a ta naselja počinju od leve obale Miljacke, koja deli Sarajevo na dva dela po osi istok-zapad. Nečuveno, ali Srbe koji su živeli decenijama oko "Željinog" stadiona na Grbavici, međunarodni mediji i činovnici nisu smatrali Sarajlijama. Kada su izveštavali o navodnim granatiranjima, snajperisanjima ili sličnim mukama kojima su bile izložene Sarajlije tokom rata, oni su potpuno ignorisali činjenicu da se jednako kao Hum, Velešici ili Alipašino polje, Dolac Malta ili Baščaršija, razara Grbavica, Ilidža, Rajlovac, Vogošća, Vojkovići i Lukavica. Gotovo da se ne poveruje koliko je političke, ali i pomalo rasističke pristrasnosti na taj način izražavano na štetu srpskih nacionalnih i individualno ljudskih interesa – objašnjava Radinović.


Srbi gori od nacista

Stav većine zapadnih država svodio se na komnetar u časopisu Le Monde Diplomatilj, koji Radinović citira.

– Vlada u Sarajevu bori se u ime istih građanskih i političkih principa koji čine osnov velikih evropskih demokratija. Nasuprot tome, motivacija srpskih ultranacionalista ne može biti upoređena sa fašističkim populizmom, niti španskim falangistima, ona je zasnovana na primitivnim pojmovima zemlje, krvi, tribalističkog jedinstva, podignutih na rang vrhovnih vrednosti – piše francuski novinar.


Zašto je razbijena Jugoslavija?

– Laž Zapada – medija, političkih institucija, državnika i političara, istaknutih pojedinaca – datirala je još iz vremena konceptualizacije razbijanja Jugoslavije kao multietničke zajednice. Zašto je Zapad, kao politički cilj, prema drugoj Jugoslaviji odabrao njeno razbijanje, umesto temeljnog reformiranja i demokratizovanja, na to pitanje još nema odgovora. Gotovo smo sigurni da taj odgovor neće stići još zadugo. A, sve dotle dok taj odgovor izostaje, nije moguće razotkriti ni etimologiju, ni razmere navedene laži o glavnim razbijačima Jugoslavije i krivcima za planetarnu nesreću njenih naroda, posebno srpskog naroda i njegovih političkih entiteta – smatra Radinović.



Yahoo! Groups Links

Одговори путем е-поште