Lopovluku države nikad kraja
Posebna priča su nacionalizovani lokali koji su u poslednjih desetak godina postali veliki biznis Povraćaj nacionalizovane imovine zakonskim vlasnicima tema je o kojoj se dosta govori. Na žalost, ostalo je sve na nacrtu zakona koji Skupština Srbije nikada nije razmatrala. Možda i bolje, jer je nacrt poguban za vlasnike pošto predviđa naknadu kroz državne obveznice, naplative ko zna kad ili nikad. Zahtevi vlasnika i njihovih naslednika da im se fizički vrati imovina, bez obzira na to u kakvom je stanju, nisu uzeti u obzir. Ovo verovatno iz razloga što je mnogo ljudi iz vlasti i njihove okoline otkupilo nacionalizovane stanove i kuće. Cenu otkupa da i ne spominjem, ona je opšte poznata. Kako nadležni beže od ove teme kao đavo od krsta, vlasnicima jedino ostaje da bespomoćno gledaju kako njihova imovina ide uz ruke u ruku, uz naknadu na kojoj se bogate novopečeni vlasnici koji masovno žure da se što pre otarase vrućeg kestena i zarade velike pare. Posebna priča su nacionalizovani lokali koji su u poslednjih desetak godina postali veliki biznis. Dajem konkretan i aktuelan primer lokala na kome je moja porodica jedini zakonski vlasnik: Lokal se nalazi na Zelenom vencu i površine je oko 100 metara kvadratnih. U sastavu lokala nalazi se i jednosoban stan dok i on nije pre dvadesetak godina uzurpiran i pripojen poslovnom prostoru, povećavajući njegovu površinu za dodatnih tridesetak kvadrata. Više od dvadeset godina zakupac lokala je preduzeće „Zvezdara”. Preko noći preduzeće se iselilo. Osvanuo je natpis da se lokal renovira, a razni nepoznati ljudi se muvaju okolo, razvaljuju vrata i zidove, i maltretiraju stanare zahtevima da im se omogući priključak na vodu i struju. Sve deluje krajnje sumnjivo i nelegalno. Ne zna se ko je novi zakupac niti na koji način je došao do tako atraktivnog prostora. To verovatno zna neko u Agenciji za poslovni prostor grada Beograda, koja upravlja lokalima, daje ih u zakup i vrši naplatu zakupnine. Nas vlasnike niko ništa ne pita, niti nas obaveštava. Pitam čitaoce „Politike”, po kom to pravu i moralu neko drugi ima veća prava na zakup tog lokala od moje porodice? Nešto slično desilo se pre nekoliko godina kada je u susednom lokalu, takođe preko noći, došlo do sumnjive promene zakupca. Da ne spominjem treći lokal, u kome je već četrdeset godina obućar, bez namere da se iseli ili bar ponudi nekakvu naknadu nama pravim vlasnicima. Nikoga nije sramota i niko se ne izvinjava. Opšte javno mnjenje, naučilo na šezdeset godina džabaluka i muvanja u komunizmu, smatra da nas zakonske vlasnike nacionalizovanih nepokretnosti treba da bude sramota što smo se usudili da dignemo glas i tražimo da nam se vrati naše. Sa ovakvom žabokrečinom u glavi Srbija može samo u uniju sa Tunguzijom. Gordana V. Ognjanović, Beograd http://www.politika.co.yu/ Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
