Milan St. Protić, bivši ambasador SCG u Sjedinjenim Državama
Koštunica i radikali spremaju svrgavanje Borisa Tadića
Milan St. Protić, zamjenik predsjednika Demohrišćanske stranke Srbije
i bivši ambasador SCG u Vašingtonu, uvjeren je da Srbija, poslije odluke SAD da
uvede djelimične sankcije Beogradu zbog nesaradnje sa Hagom, sve više klizi u
izolaciju. Ovaj političar bez dlake na jeziku ističe da je gotovo siguran da će
Koštunica na posljednju poruku Vašingtona ubrzo uzvratiti sklapanjem koalicije
sa Šešeljevim radikalima, koja će Srbiju smjestiti u geto.
Protić tvrdi da se DSS i SRS na tome neće zaustaviti, jer pripremaju manevar usmjeren na smjenu Borisa Tadića sa mjesta predsjednika Srbije.
Na pitanje da li Koštunica smije da se usudi na takav korak i kako će ga izvesti ako bi time uspostavio diktaturu, Protić odgovara:
"Lepo. Koštunica i radikali doneće novi Ustav Srbije u republičkom parlamentu bez referenduma, gde se predsednik Srbije bira u parlamentu, a ne neposredno, i izabrati Tomu Nikolića. Pored toga, Koštunica, koji igra svakako, samo ne suptilno i prefinjeno, nije sposoban da reši problem Ratka Mladića, a to je ključ haškog problema. Zbog toga, ali i zato što je poslednja mera Vašingtona, zapravo, poruka za stranke Miroljuba Labusa i Vuka Draškovića da izađu iz aktuelne Vlade i priđu Tadiću, Koštunica će se, onako 'inteligentan' kakav već jeste, po svemu sudeći, zatrčati u koaliciju sa radikalima. Amerikance zbog tog saveza uopšte neće da zaboli glava. Naprotiv!"
NN:Zašto bi SAD iščekivale takav savez i ugrožavale stabilnost u Srbiji, pa i u regionu?
PROTIĆ: U pitanju i jeste uspostavljanje situacije kojom bi oni rešili one poslove na Balkanu, koji im sada stoje. Prvo, to im olakšava posao vezan za Kosovo. Jer, ako u Beogradu vlada koalicija DSS i radikala, onda će svakome u svetu biti jasno da je na sceni obnova Miloševićevog režima i da to može da bude opravdanje za bilo koji potez, pa i za nezavisnost Kosova. Tada otpada i argument da smo mi skinuli Miloševića i poslali ga u Hag, što je dosad bila glavna linija odbrane naših nacionalnih interesa.
NN:Kuda to vodi Srbiju i region?
PROTIĆ: Amerikanci će, koristeći tu koaliciju kao adut, gledati da pozavršavaju sve započete poslove na Balkanu. Najpre, to znači nezavisnost Kosova - bilo da se radi o nekom faznom postupku, ali dosta brzom, ili odmah. Zatim, sledi razdvajanje Srbije i Crne Gore i propast državne zajednice, a tu spada i postepeno ukidanje RS. Tu će oni biti najpažljiviji, zato što im na putu, ipak, stoji Dejton. To je njihova tvorevina i za ovih deset godina je, ipak, pokazala rezultate. I ako bude revizije Dejtona, ona će biti postupna. Ali, kako nema Beograda kao garanta Dejtona, a time i nekog osnaživanja i emancipacije RS, onda ona jadna visi u vazduhu.
NN:U RS postoji prilično rašireno vjerovanje da nezavisnost Kosova otvara vrata za isti status srpskog entiteta u BiH, dok u Sarajevu strahuju od takvog rješenja za Kosovo.
PROTIĆ: Svi koji maštaju o tome da nezavisnost Kosova utire isti put za RS, zapravo, prave račun bez krčmara. Iako bi neki paralelni odnosi trebalo da upute na takakv ishod, to uopšte ne mora da bude tako i mi smo se na Balkanu mnogo puta uverili da se na jednom prostoru primenjuju drugačiji principi. Naprotiv, proglašenje nezavisnosti Kosova će samo biti signal da je Srbija toliko slaba da ne može da zaštiti ni samu sebe, a kamoli Srbe van Srbije. A Srbija je slaba i na neverovatno niskim granama jer se u njoj sada obnavlja licemerje tipično za Miloševićevo doba pa se jedne noći pravi donatorska akcija Vlade Srbije za pomoć Srbima na Kosovu, gde srpski političari i tajkuni, koji su se obogatili na nesreći ovog naroda, vrlo bahato udeljuju milostinju za tragediju jednog naroda, dok sutradan, na pravoslavnu Novu godinu, imamo takozvani gala koncert Svetlane Ražnatović u Čačku, koji je koštao 30 ili 40 hiljada evra. Dakle, ako je neko želeo da sve moguće pare prikupi za Kosovo, mogao je i toga da se odrekne, a ne da se veseli kao da u ovoj zemlji nema nijednog problema.
NN:Ko su predvodnici restauracije miloševićevskih vrijednosti?
PROTIĆ: Koštunica je eksponent, a nosioci su one poluge vlasti u vojsci, policiji i drugim organima, koje nisu sklonjene posle 5. oktobra. To su čitavi timovi ljudi, čitavi delovi jednog organizma koji je ostao do danas. Nažalost, bojim se da toga ima i na univerzitetu i na akademiji. To je isto političko razmišljanje kao u Miloševićevo vreme koje je najbolje nazvati srbokomunizam. To je mentalitet koji je zarazio srpsku elitu koja je uspela da na naopak način uveže komunizam i srpstvo pre nekih 15 do 20 godina. Plašim se da je i naša crkva ušla u to srbokomunističko kolo. Jer, naša crkva se bavi svim mogućim ovozemaljskim i političkim pitanjima, samo ne pitanjima crkvene organizacije. Ona ne reaguje na prostakluk, na vulgarnosti i na to što se Srbija pretvorila u Sodomu i Gomoru. Mi smo kao narod sišli ispod neshvatljivog nivoa moralnosti, ali Crkva o tome ne govori. Naše vladike dolaze na mesta gde ne priliči crkvenim velikodostojnicima. Šta će oni da se mešaju sa političarima i sa estradnim zvezdama?! Gde je neko video da se jedan grčki arhiepiskop ili neki drugi velikodostojnik pojavio na takvim mestima? Ali, ovde sve može zato što je to raspuštena, razularena, nekontrolisana sredina u kojoj i vladike i političari i tajkuni i ove silikonke mogu da budu zajedno. Može sve "na gomilu". E, zato, onda, tako i prolazimo.
NN:Da li vjerujete Koštuničinom savjetniku Vladeti Jankoviću da se vode vrlo ozbiljni pregovori o dobrovoljnoj predaji trojice generala i da to teče veoma dobro?
PROTIĆ: Ja ne mislim da su individualna pitanja bitna i niko kao pojedinac nije bitan. Ipak, sumnjam da će doći do isporučivanja onih koje Hag traži i od kojih zavisi sudbina ovog naroda. Ništa se neće postići čak i ako se generali Pavković, Lazarević i Lukić predaju sve dok u Hag ne ode Ratko Mladić. To je, opet, zamajavanje, opet odlaganje i muka živa. Da li oni to mogu ili ne i gde se taj čovek nalazi - to se nas ne tiče.
NN:Odgovor na to, obično, glasi: Neka Albanci i drugi isporuče svoje, pa ćemo mi svoje jer je u Hagu mnogo funkcionera Srbije tadašnje SRJ, RS i bivše RSK, a malo je čelnika drugih naroda?
PROTIĆ: Ko smo mi da postavljamo uslove. Odakle uopšte takav mentalitet da mi velikom svetu i jednom sudu kojeg je on osnovao postavljamo pravila i uslove. Hoćeš da se sprovodi Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, a nećeš da ispunjavaš obaveze i da sarađuješ sa sudom kojeg je osnovao isti taj Savet bezbednosti.
Ili to vezivanje izručenja trojice generala i Mladića za izručenje Haradinaja ili Gotovine, na primer. Odlično. Ti izgovori imaju istu vrednost kao i pitanje: Što ja da idem u školu, kada nisam siguran da ću posle nje moći da se zaposlim. Tako i po toj priči mi ne moramo da budemo dobri đaci kad je svet nepravedan prema nama.
NN:Kako komentarišete utisak Koštuničinih pristalica da je, pored ostalih pozitivnih stvari, on stišao političke strasti u Srbiji? Ako imamo ovakvu situaciju, na čiju štetu je to napravljeno?
PROTIĆ: Cela ideja demokratije počiva na političkim strastima i zasnovana je na političkoj borbi po određenim pravilima. Stišavanje političkih strasti, drugim rečima, znači povratak u jednopartijski sistem i komunizam jer ćemo svi biti u jednoj partiji i biće jedan CK ili Politbiro koji će nam naređivati. Taj CK u današnjoj Srbiji predstavljaju neki krugovi iz senke. Ko je pročitao intervju generala Ace Tomića, bivšeg šefa KOS-a, u NIN-u, onda mu je sve jasno. On govori o nečemu, što je, prosto rečeno, američka zavera protiv Srba. Amerikanci su naši najveći neprijatelji i mi, pošto smo svetska sila, mi treba da uđemo u sukob s njima na svim terenima i da se borimo s njima. Stvarno, "vrlo pametna i realna politika". Pa, to je komično. Pre neki dan, opet, Džejmi Lajon, predstavnik Međuanrodne krizne grupe, o kojoj mi možemo da mislimo šta god hoćemo, kaže jednu stvar koja je za nas vrlo bitna, a to je ovo: Glavni međunarodni stručnjaci više nisu ovde. Oni su otišli u Afganistan i Irak.
NN:Šta to znači?
PROTIĆ: To znači da smo mi i naša pitanja pali na listi prioriteta. Mi više nikog ne zanimamo i tako će biti kada dospemo na rep civilizacije i u geto zato što Koštuničini sledbenici umišljaju da mogu da kroje kapu velikom svetu.
NN:Lider vaše stranke Vladan Batić nedavno je najavio formiranje "Građanske mreže" koju bi sačinjavali frakcija Čedomira Jovanovića, LSV, DHSS, GSS i Liberali Srbije. Zbog čega taj blok još nije formiran i kako ta grupacija može da preskoči izborni cenzus od pet odsto?
PROTIĆ: To što je Vladan najavio je mnogo šire od toga što ste vi rekli. I to znači da ćemo mi vrlo brzo doći u situaciju u kakvoj smo bili 2000. godine, tako da će se scena podeliti na dva tabora - na jedan evropski i demokratski i drugi miloševićevski, dakle, srbokomunistički. Taj proces je neminovan zato što ono što nije obavljeno 2000. godine, moraće da se obnovi i ponovo pojavi na političkoj sceni. Veterani 5. oktobra će tu možda opet da igraju neku ulogu, a možda i neće. Jer, možda je naše vreme prošlo i možda će to izvesti neki novi ljudi. Ali, bitnije od toga je da su naše ideje, uprkos brojnim greškama koje smo napravili i potrošili narodno poverenje i energiju, i danas žive i da bez njih budućnosti Srbije nema.
NN:Odakle Vam potencijal za to kada je najveći dio DOS-ovih glasača pokupila Tadićeva DS?
PROTIĆ: U DS već uviđaju kakvu su grešku napravili ulaskom u kohabitaciju sa Koštunicom, a tek će uvideti kada on sa radikalima pokrene manevar rušenja Borisa Tadića. I G17 i SPO u nešto manjoj meri uviđaju štetu od saveza sa DSS-om i biće još bolje ako sve to uspe da se sabere i ukomponuje.
NN:Kako, ako je i 2000. godine antimiloševićevski savez napravljen na mišiće i kada Koštunica nije tako atraktivna meta za mase kao što je bio Milošević?
PROTIĆ: Sada je sasvim jasan proces razdvajanja Srbije na dva tabora, gde nema trećeg, niti četvrtog. Imate promiloševićevske snage, oličene u Koštunici, radikalima i socijalistima. I nasuprot njih antimiloševićevske. I što pre dođe do političkog obračuna ta dva tabora, biće bolje za Srbiju. Jer, taj čir, kad-tad, mora da pukne. Nije pukao 5. oktobra, a trebalo je. E, sad će morati da pukne. Odlaganjem ćemo platiti još skuplju cenu nego što je sada plaćamo.
