AMERIKA I BALKAN
Zapostavljen problem Zamerke Vašingtonu i međunarodnoj zajednici za „nedostatak volje” da se reši pitanje Kosova (Od našeg stalnog dopisnika) VAŠINGTON, 30. januara – Amerika i međunarodna zajednica zapostavile su rešavanje problema Kosova, koncentrišući se previše na krizu u Iraku, sugeriše komentar danas objavljen u „Vašington tajmsu”. Zamerajući glavnim spoljnim faktorima, neefikasnost na tom polju, autor Džejms D. Zirin Kosovo stavlja u globalni kontekst pa se pita: „Kad ne možemo da rešavamo male probleme sveta, kako ćemo rešavati velike?” Iako, očito, smatra da Kosovo nije među velikim svetskim problemima, ovaj njujorški advokat i član Saveta za međunarodne odnose, uzima ga kao primer za velike propuste u internacionalnom pristupu lokalnim žarištima. Očigledno asocirajući na irački slučaj, on konstatuje da ni za Kosmet ne postoji jasna „izlazna strategija” Vašingtona. Pozivajući se na nedavni izveštaj Međunarodne krizne grupe, on izražava zabrinutost, da bi u slučaju odlaganja „konačnog statusa” Kosova, moglo da dođe do „obnove nasilja i nestabilnosti”. Jer, dodaje, „kosovski Albanci zabrinuti zbog nerešenog statusa, a kosovski Srbi nemaju poverenja u albanski pristup manjinama (pominje se nasilje od prošlog marta) pa bi mogli da pozovu armiju Srbije da im pomogne ako sporazum uskoro ne bude postignut”. Autor misli da se ipak „svi slažu” da „rešenje mora da sadrži četiri faktora: 1. zaštitu prava manjina 2. garancije da Kosovo neće biti podeljeno 3. da ono neće biti deo velike Albanije i 4. da će biti nezavisno od vlasti Beograda”. Podsećajući ukratko na noviju istoriju kosovskog problema, Zirin smatra da međunarodna zajednica, posebno Kontakt grupa pa i Vašington nisu pokazali dovoljno političke volje za pronalaženje rešenja. Gotovo šest godina posle bombardovanja i stavljanja pod međunarodni protektorat, još nema rokova za rešavanje statusa Kosova, konstatuje. Svoje procene o neefikasnosti SAD, komentator potkrepljuje citirajući istoričara N. Fergusona. Taj pisac knjige „Kolos: cena američke imperije” je, naime, američke angažmane u inostranstvu, označio u sedam tačaka: 1. impresivni početni vojni uspesi 2. pogrešna procena osećanja lokalnog stanovništva 3. strategija ograničenog rata s postepenim povećavanjem trupa 4. domaće razočaranje otezanjem neugodnog konflikta 5. prerana demokratizacija 6. prevaga domaćih ekonomskih briga 7. konačno povlačenje. Drugim rečima, ocenjuje Zirin, Amerika se na spoljnim poligonima „prvo angažuje, pa zaglibi, napusti prvobitne ciljeve zbog kojih se angažovala, proglasi pobedu i ode kući”. Autor sluti da bi slično mogla da postupi i na Kosovu, što on ne bi želeo. Zvanični Vašington je ove nedelje, međutim, dva puta ponovio da njegova politika prema Kosovu ostaje nepromenjena. Tako je portparol Stejt departmenta Ričard Baučer i objasnio, pre neki dan, da je „prerano govoriti o konačnom statusu Kosova”, da Amerika podržava rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN. I, tek ako se tamo ostvare dogovoreni standardi, precizirao je, međunarodna zajednica bi mogla da počne „politički proces o budućem statusu Kosova”. M. P. http://www.politika.co.yu/ Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
