INTERVJU
Zoran Andjelkovic, generalni sekretar Socijalisticke partije Srbije
Ovde, u Srbiji, postoji jaci haski lobi, nego u Hagu, Briselu i Vasingtonu -
zajedno!
@ Vladan DINIC
Socijalisticka partija Srbije (SPS) na proteklim izborima "vratila se u
zivot" i u vlast, a ovog casa je, cini se, kamen medjas opstanka Vlade Srbije.
Ili se, samo cini... O tome za "SVEDOK", bez dlake na jeziku, otvoreno, govori
Zoran Andjelkovic Baki, generalni sekretar SPS, covek kome bi mnogi da vide -
ledja, ali jednostavno, on istrajava, opstaje, i cini se popravlja i licni
rejting...
Svedok: Koliko je zaista iskreno, da ce SPS u slucaju izrucenja generala
Hagu, uskratiti podrsku vladi?
Zoran Andjelkovic: To je nas osnovni stav od pocetka, i bilo bi potpuno
suludo, i nemoralno od Socijalisticke partije Srbije kad bi se drugacije
ponasala.
S: Da li se taj stav menja kad bi se, recimo, generali sami predali?
Z.A: Naravno, jer bi to bio njihov licni cin. I Milan Milutinovic i
Nikola Sainovic, kao visoki funkcioneri SPS, sami su se predali. Za odluku
Sainovica saznao sam vece pre nego sto se predao, pozvao me je da mi to kaze
jer je smatrao da treba da znam, da je to njegov licni cin. Nijedna politicka
partija ne treba da ima kriticki stav prema licnom cinu, bez obzira o kome se
radilo.
S: I dalje je cvrst stav SPS-a oko nepovlacenja tuzbe protiv NATO?
Z.A: Prvo, zaprepascuju me stavovi Ministarstva inostranih poslova,
savetnika Radoslava Stojanovica i slicnih koji se tim pitanjem bave, da je bilo
bolje povuci tuzbu nego sto je proces stao proglasavanjem Medjunarodnog suda
nenadleznim. Nemoguce je, kada se donese odluka o nenadleznosti da smo izgubili
proces. To je trazenje izlaza, pre svega Medjunarodnog suda, pod pritiskom onih
koji su hteli da se ne vodi proces. Jer, da je proces vodjen, ne bi bilo dileme
da bi bio presudjen u korist SR Jugoslavije, odnosno sadasnje drzave Srbije i
Crne Gore. Prema tome, mi mislimo da nije moguce na jedan pravni nacin povuci
tu tuzbu. Ovde nije rec o tome sta bi tuzba donela, koja novcana sredstva, vec
o moralnom odnosu prema ljudima koji su izginuli. Naravno, kod nas ima vecih
branitelja NATO bombardovanja nego u zemljama koje su nas bomardovale.
Opravdavaju sve kroz ono - oni kazu da je to bila kolateralna steta. Ne moze se
govoriti o kolateralnim stetama ako se u podne bombard!
uje pijaca u Nisu, most u Varvarinu, izbeglicko naselje "Maja"... Jer, ako ste
hteli da srusite bas to, onda je to trebalo raditi nocu, kad na tim mestima
nema naroda. Prema tome, to u principu ne moze biti kolateralna steta u vremenu
desavanja, a ne prema tome sta su posledice. A jos kad se dodaju kasetne bombe,
granate sa osiromasenim uranijumom, naravno da se ne moze govoriti o
kolateralnoj steti.
S: Kako objasnjavate podatak da su i privatne tuzbe, recimo iz
Varvarina, propale na sudu?
Z.A: Pa, svi su trazili nacina da se proglase nenadleznim, i sa gotovo
identicnim obrazlozenjem da mi nismo bili tog casa u UN, a istovremeno se pod
istim uslovima prema Hagu ne odbija tuzba Bosne prema Srbiji i Crnoj Gori. A da
je ispravan nas stav, pokazuje i cinjenica da su na podizanju zastave tadasnje
SR Jugoslavije u Ujedinjenim nacijama bila samo tri-cetiri ambasadora, jer
ambasadori nisu hteli sebe da dovode u poziciju da podizu zastavu zemlje koja
je vec bila clan UN. Cak i osnivac.
S: U javnosti se pominjem 27. januar, kao dan "D" za izrucenje generala,
a prema tumacenju Haskog tribunala taj dan ne postoji. Imate li utisak, da to
sluzi za domacu upoterbu?
Z.A: Pa, mi smo stalno imali neki dan "D". Rekao sam, da u Srbiji
postoje veci lobiji za Haski sud i Medjunarodni sud pravde nego u tim zemljama.
Dokaz za to je ova poslednja prica oko odluke americke administracije. Bio sam
u prilici da objasnjavam, da nije rec o sankcijama, vec o odluci koja se svake
godine u januaru donosi, da se nece davati donacija. To je politicka odluka,
nesto sto traje u americkoj administraciji. Ali, ovde je bio cak nasilni
pritisak da se dokaze da je rec o sankcijama, da je americki ambasador morao da
odrzi konferenciju za novinare, da objasni da Amerika nije uvela sankcije, nego
da nece pruzati finansijsku pomoc Srbiji. U stvari, sve to kazuje da se ovde
smislja datum, da se ovde plasiraju neki stavovi na stetu Srbije i Crne Gore. I
oko Kosova, ovde se mnogi proglasavaju vecim katolicima od pape. Jer, koliko u
nasim medijima ima napisa o insistiranju na saradnji sa Hagom, ni u jednom
stranom mediju, ni od zvanicnih politicara, toga nema.
S: Najsveziji primer su izjave oko nedolaska Solane u Beograd?
Z.A: Sad je to politicko potkusurivanje. Da sam ja umesto Solane, da sam
ucestvovao u potpisivanju Ustavne povelje, da treba da dodjem u Beograd i da
znam da ne mogu da izadjem sa resenjem kako postovati Ustavnu povelju za koju
sam dao garancije, ne bih dosao da budem porazen i da se u Brisel vratim sa
stavom da Srbija insistira na sprovodjenju Ustavne povelje, a da Crna Gora nece
tu povelju. To nijedan ozbiljan politicar sebi ne bi dozvolio.
S: Da se vratimo na 27. januar, ukoliko izruce generale Pavkovica i
Lazarevica, SPS izlazi iz vlade?
Z.A: To znaci da Socijalsiticka partija Srbije nece vise podrzavati
Vladu Srbije; to bi znacilo da vlada nema parlamentarnu vecinu sa postojecim
odnosom snaga, osim ako Demorkatska stranka ne udje u tu vladu. Ponavljam ono
sto sam rekao pri formiranju Vlade Srbije, da mi necemo imati nista protiv da
DS udje u tu vladu, da se formira neki mini DOS. Onda cemo mi biti opozicija
takvoj vladi bez ikakve dileme.
S: Koliko je ozbiljna tvrdnja demokrata da nece ulaziti u vladu?
Z.A: Demokrate jedva cekaju da udju. Jer, potpuno sam siguran da su u
DS-u svesni cinjenice da ukoliko ovo potraje, da oni budu van vlasti jos
godinu-dve, da ce pasti na jednocifren broj podrske u birackom telu. Brzi
povratak im je potreban i zbog zadrzavanja velikog broja funkcionera DS u
upravnim odborima, javnim preduzecima... Na taj nacin bi verovatno resili i
njihove unutarfrakcijske borbe.
S: G17 plus ima kontra tezu od SPS, da ukoliko se ne izruce generali oni
izlaze iz vlade. Koliko je to ozbiljno?
Z.A: Svaka partija ima pravo na svoj stav oko izrucenja generala. Ako
hoce neka izadju, mi smo spremni i na izbore, kao sto smo spremni i na
prekomponovanje vlade.
S: Da li je realno da G17 izadje iz vlade kad drzi sve tokove novca?
Z.A: U tu cinjenicu ne verujem, moguce je da ona bude realna, ali, rekao
bih da nece biti sprovedena.
S: Znaci, stav SPS je decidiran: uskracujete podrsku vladi ukoliko budu
izruceni generali.
Z.A: Da, mi ni jedan jedini dan ne bismo podrzavali vladu ukoliko bi se
ponovio slucaj brace Banovic ili Sljivancanin.
S: A kakav je dalji stav SPS-a povodom odnosa Srbija i Crna Gora?
Z.A: Moj licni stav je, a rekao bih da je to apsolutno i raspolozenje
Socijalisticke partije Srbije - prihvatili bismo krsenje Ustavne povelje, ali u
sledecem segmentu: da referendum u Crnoj Gori umesto 2006. bude sutra. I mislim
da bi to bilo najpostenije. Jer, ukoliko toliko dramaticno vlast u Crnoj Gori
potencira da treba da bude samostalna, i da je sve to vezano za 2006. godinu po
Ustavnoj povelji, mislim da je dobro i za Srbiju i za Crnu Goru da se taj
referendum organizuje sto pre. I, ako se vec krsi Ustavna povelja, onda je
bolje prekrsiti u tom elementu, i iza toga mi imamo cistu situaciju.
S: Da li ce doci momenat, da se pojavi politicar u Srbiji koji ce da
kaze: dosta, hoce Srbi da se izjasne da li hoce Crnu Goru?
Z.A: Pa, u Srbiji postoji veliki broj gradjana koji tako nesto
prizeljkuju. Ali politicari, a narocito ljudi koji sebe smatraju drzavnicima,
moraju da vode racuna o tome da se u Crnoj Gori 34 odsto ljudi izjasnilo kao
Srbi. To bi moglo da bude jedno fino pomodarstvo i cak prikupljanje politickih
poena takvom izjavom, ali to ne cini ozbiljan politicar. Jedno je prikupljanje
jeftinih politickih poena, a drugo vodjenje racuna o cinjenici da mi nemamo
pravo da se izjasnjavamo da se 34 odsto onih koji se osecaju kao Srbi u Crnoj
Gori, odbacuju i isteruju iz drzavne zajednice.
S: Dugo godina ste pokusavali da sredite stanje na Kosovu, a trenutna
situacija tamo je "ni na nebu ni na zemlji". Utisak je, sve ovo sto se dogadja
je slabljenje pozicije Srbije pred definitivno resavanje statusa Kosova.
Z.A: Mnogi moji saradnici sa kojima sam radio u Pristini, na Kosovu i
Metohiji '98. i '99. godine, kazu da je velika steta sto sam tako kasno dosao
na Kosovo. Da budem iskren, i ja nosim utisak da je odluka da se formira
Privremeno izvrsno vece na Kosovu dosla relativno kasno. Takva institucija
trebalo je da postoji i ranije, na taj nacin trebalo je spreciti formiranje
partijske drzave. To je mozda neka kritika neke prethodne vlasti, ali ja
stvarno iskreno tako mislim. Nazalost, mi tada, kao Privremeno izvrsno vece
nismo imali nikakva ovlascenja, jer je ideja bila da to traje maksimalno 90
dana, do stvaranja uslova za raspisivanje izbora; da ce se u roku od 90 dana
naci sporazum i stvoriti uslovi da se na KiM obezbedi siroka autonomija...
S: Bilo je mnogo "saplitanja"?
B.A: Bez obzira sto to ne donosi politicke poene, moram da kazem da je
za takvo resenje bilo vise otpora kod Srba na Kosovu nego u Beogradu. Kad sam
preuzeo ulogu predsednika PIV, to je bilo 7. oktobra, odmah sam predlozio da se
formira 15 srpskih opstina. Tacnije, da se razbiju velike opstine na Kosovu i
Metohiji. Da je tada srpska zajednica na Kosovu to prihvatila, sada bi prica o
decentralizaciji bila mnogo laksa. Medjutim, bilo je mnogo otpora tome u
srpskoj zajednici na KiM. Moja je ideja bila i da mi organizujemo lokalne
izbore na KiM, ali da SPS i druge srpske politicke partije ne ucestvuju na
izborima u opstinama gde je preko 95 odsto Albanaca.
S: Da li ce Evropa, ukoliko se proglasi nezavisnost Kosova, prihvatiti
cinjenicu da Albanija bude jedina zemlja na svetu koja ima dve drzave?
Z.A: Cini mi se da se stvaraju uslovi da se tako nesto realizuje. Ali,
moram da kazem da u Beogradu ima mnogo vise lobija koji navijaju da se Kosovo
proglasi nezavisnim, nego neki centri u Evropi. U nasoj stampi svakog dana
mozete naci izjave zvanicnika gde kazu: 2005. godine Kosovo ce biti nezavisno.
Nisam sklon da verujem da ce 2005. biti reseno pitanje Kosova i Metohije.
Mislim da ce jos dugo Kosovo biti prostor za politicka nadmudrivanja i
profitiranja, i kod domacih i kod medjunarodnih politicara. Nazalost, nisam
sklon ni da ce se Rezolucija o decentralizaciji Kosova i Metohije, koja je
usvojena u Skupstini Srbije, resiti sama po sebi, ukoliko drzava Srbija ne
stane iza toga i pocne da je realizuje.
S: Znaci, mislite da ce problema Kosova jos dugo da tinja?
Z.A: Naravno, problem Kosova i Metohije ce jos dugo godina biti prisutan
bez obzira kakva se resenja budu nametala i 2005. i 2006. godine.
S: Domacu javnost zaokuplja tragicna sudbina Srba koji zive kao u getu.
Z.A: Da, ali mora i domace politicare na jedan drugaciji nacin da
zaokuplja. Ne moze se samo kukati nad sudbinom Srba, nego se mora resavati
konkretnim potezima.
S: Recimo, pojavljuje se Narodna kancelarija Borisa Tadica koja skuplja
donacije da se plati struja; pojavljuje se Vlada Srbije...
Z.A: Moram da kazem, mislim da je to izvrgavanje ruglu institucije
predsednika Republike Srbije. Predsednik Srbije ne treba da se pretvara u
dobrotvornu ili nevladinu organizaciju; skupi 10-15 hiljada evra i zbog toga se
danima vrti na TV ekranima. Prave se specijalne emisije o tome kako je
predsednik Republike preko svoje Narodne kancelarije obezbedio petnaestak
hiljada evra da plati negde struju. Drzava to mora da radi, a predsednik
Republike je taj koji mora da insistra na tome da se nadje nacina kako da se to
pitanje prevazidje. Ubedjen sam da postoje resenja, na vise nacina. U krajnjem,
da privrednici u Srbiji budu zainteresovani da svaki veliki sistem resi po
jedno selo. Nema na Kosovu mnogo srpskih sela; da Elektroprivreda Srbije, prema
dugu koji KEK ima prema njima, sponzorise resavanje struje na Kosovu i
Metohiji. To mora da radi drzava, a ne narodne kancelarije. Ja i Narodnu
kancelariju tretiram kao nevladinu organizaciju, i nista vise od toga. Sto se
mene t!
ice, nemam nista protiv da se smanji ugled predsednika Tadica, ali sam protiv
da se smanjuje ugled institucije predsednika Republike, sto se preko Narodne
kancelarije desava.
S: Da li ce na narednim izborima doci do ukrupnjavanja politicke scene,
i da li ce skoro biti izbori?
Z.A: Ako hocete stabilnu politicku scenu u jednoj drzavi, onda drzava
podstice ukrupnjavanje politicke scene. Nemacka, kad je imala veliku krizu,
imala je stotinu politickih partija, oni su povecanjem cenzusa na sedam odsto
fakticki naterali da se politicke partije udruze, i tako stabilizovali
politicku scenu. Znate, nema stabilne politicke scene, niti stabilne vlade, gde
ima 20 politickih partija. Taj film smo gledali...
S: Kako vidite narednu politicku scenu u Srbiji?
Z.A: U Srbiji ce posle narednih izbora ostati pet-sest politickih
partija, ne racunam neke sitne regionalne. I to nije lose, rdjavo je samo to
sto se i one politicke partije koje u svom programu imaju neke levicarske ideje
ponasaju desnicarski, zato sto su bivsi komunisti u njima.
S: Socijalisticka partija je dugo bila "na tapetu", kakvo je stanje
danas?
Z.A: Bez obzira na razlicite stavove, kojih ima u svakoj politickoj
partiji, to je dobro, i rekao bih da je SPS danas najstabilnija partija. Zato
sto smo mi sve prosli - napad vlasti, organizovanje vlasti da podeli SPS, imali
smo i problem odnosa sa predsednikom Milosevicem...
S: Dobro, kakav je sada taj odnos?
Z.A: Slobodan Milosevic je predsednik Socijalisticke partije Srbije,
izabran je na kongresu, SPS cini sve da pomogne njegovoj odbrani, i mi to ne
krijemo, ali je na kongresu SPS reseno statutarno da Glavni odbor bude najvisi
organ Socijalisticke partije. I vec dve-tri godine sve odluke se donose na
Glavnom odboru SPS, i to su jedine odluke koje se sprovode.
S: Koliko je realna mogucnost da se formira lista Seselj-Milosevic?
Z.A: Sve je moguce, ne bih da govorim o drugim politickim partijama i
njihovim unutrasnjim odnosima. Ali, Socijalisticka partija Srbije ima kongresnu
odluku da na izbore ide samostalno, i tu odluku moze samo kongres da promeni.
S: Je li tacno da Milosevic planira u aprilu ili maju vanredni kongres?
Z.A: Kongres Socijalisticke partije Srbije moze da zakaze samo Glavni
odbor ili jedna trecina opstinskih organizacija SPS, tako da za sada ne postoje
nikakvi zahtevi za zakazivanje vanrednog kongresa.
PLANIRAJU MEDIJIMA DA ZABRANE DA OBJAVLJUJU REKLAME
# Ne razumem kako je nemoralno u novinama pustati hot-lajn oglase, a to
je moralno na TV?! Uostalom, za mene je nemoralnije pustanje pornica nego
emitovanje hot-lajn oglasa
S: U vreme dok ste bili apsolutna vlast, mediji su imali relativnu
slobodu da vas "pljuju". Kakvi su danasnji mediji?
Z.A: Tada je bilo pomodarstvo da se pljuje Socijalisticka partije Srbije,
i drugo, to je bila dobra ulaznica za finansiranje iz inostranstva tih medija.
Poznato je, dobar broj medija i tada, nazalost i danas, dobijao je donacije iz
inostranstva. Moze se procitati, da su neki predsednici nevladinih organiazcija
i neki mediji i prosle godine dobili vise stotina hiljada dolara pomoci od
americkog Kongresa. Prema tome, nema slobode medija ukoliko su ekonomski
zavisni. Nazalost, mnogi zakonski projekti koji su proteklih godina usvojeni u
Skupstini Srbije, stvaraju uslove da se proteziraju oni mediji koji dobijaju
velike donacije iz inostranstva. Ne kazem da moze da se zabrani, ali zakonom se
mora ograniciti donacija iz inostranstva. Ako se ogranicila donacija politickim
partijama, a cak je ograniceno i ovde, ukoliko pojedinac ili firma zeli da
izvrsi donaciju politicke partije, jer i ona stvara javno mnjenje, onda se to
mora ograniciti i u medijima.
S: Kako objasnjavate cinjenicu, da donaciju dobijaju mediji koji zbog
slabog tiraza nemaju nikakvog uticaja na javno mnjenje?
Z.A: Tako sto onaj ko daje donaciju hoce da promeni politicko
raspolozenje, a da bi ga promenio on mora da pise ono za sta vecina gradjana
nije. I, naravno, kad na radiju, TV ili u pisanom mediju objavljuje tako nesto,
on ne moze biti ni gledan, ni slusan, niti citan. Ali, tu se radi o ulaganju na
duge staze, da se formira javno mnjenje. Nazalost, i kod nas je znacajna
struktura ljudi koja promovise ideju da mi ne treba ni za sta da se pitamo i da
nije bitno sta gradjani Srbije misle.
S: Zasto SPS ne pokrene donosenje zakona o ogranicavanju donacija?
Z.A: Pokusacemo da kroz donosenje zakona o oglasavanju ogranicimo nacin
finansiranja medija. Ne mozete ograniciti medijima sta ce da reklamiraju i da
imaju prihod od reklame, i biti restriktivniji nego vecina evropskih zemalja, a
dozvoliti da neko moze milione da dobija iz inostranstva. Mi moramo stvoriti
uslove da mediji imaju dobru reklamu i da od reklame mogu da zive.
S: Konkretno, ne vidim da je moralno objavljivati hot-lajn reklame na
telviziji, a nemoralno u novinama?
Z.A: Sto se mene tice, nemoralnije je sto se na TV emituju porno filmovi,
nego pustati hot-lajn reklame.
http://www.svedok.co.yu/
Srpska Informativna Mreza
sim@antic.org
http://www.antic.org/
