Beograd, 05. februar 2005. godine
Ivona
�ivkovic
Ako jedna dr�ava zaista �eli da ima uredjen radiodifuzni,
medijski i telekomunikacioni prostor, a cetiri godine nije u stanju da reguli�e
ovu oblast, onda mogu postojati samo dva razloga: vlada ili ne zna to da uradi
ili nece.
Radiodifuzija, koja obicno podrazumeva emitovanje radio i
televizijskog programa, u svim razvijenim dr�avama smatra se strate�ki va�nom
obla�cu, a reguli�e se telekomunikacionom, medijskom i tr�i�nom politikom.
Strategiju razvoja iz sve tri oblasti predla�u posebni dr�avni specijalizovani
instituti za tr�i�te, medije, televiziju i telekomunikacije. Usvajaju je I
sprovode je resorna ministarstva.
Na�a "demokratska vlast" koja je
poslednjih godina u sve strate�ke oblasti uvela "strane eksperte", i ovaj je
posao poverila raznim nevladinim organizacijama kao i nekim pojedincima
(uglavnom biv�im komunistickim ideolo�kim perjanicama, koji su u medjuvremenu
postali u�ivaoci stranih donacija). Njima su pomagali razni svetski konsultanti,
koji uglavnom nemaju iskustva komercijalnoj radiodifuziji. Jedan od njih je u
svojoj strucnoj biografiji cak naveo da je uspe�no postavio i vodio radio
stanicu u jednoj americkoj vojnoj bazi(!)
Ali, cak i takvi NVO konsultanti,
pored OEBS-ovih dobro uhlebljenih cinovnika i profesionalnih konsultantskih
agencija, dali su vladi Srbije, u formi skupih elaborata i ekspertiza,i neke
veoma korisne savete. Malo je, medjutim, usvojeno.
Da stvar jo� vi�e
zakomplikuje na�a dr�ava je u posao izrade Zakona u radiodifuziji ukljucila i
"nezavisne" novinare i direktore brojnih radio i televizijskih stanica koji su
radili (i danas rade) mimo zakona. Opravdanje za svoj "divlji" rad na�li su u
"casnoj" misiji da uz pomoc svojih medija sru�e Milo�evicev re�im.
Tako su
revolucionari demokratske i evro-atlantske orijentacije konacno dobili �ansu da
ovu oblast urede po zapadnjackim standardima. Ali, za cetiri godine nisu uradili
ni�ta.
Za�to?
Da bi smo ovo shvatili, pogledajmo prvo ko sve i kakvu dobit
ostvaruje u oblasti radiodifuzije.
Najpre dr�ava.
Dva su osnovna
interesa koja dr�ava ima u ovoj oblasti. Prvo, to je op�ti interes koji se
ostvaruje javnim informisanjem gradjana i �irenjem kulturne politike preko
elektronskih medija, te se manje ili vi�e (u zavisnosti od stepena
demokraticnosti dru�tva), kontrolisano formira javno mnjenje. To se vr�i
osmi�ljenom dr�avnom politikom u oblasti kulture i informisanja. I to radi
ministarstvo za kulturu i medije, koje je u skladu sa tendencijama u EU dobilo i
oblast medija.
U tom cilju gradjani neposredno, putem pretplate ili kroz
dr�avni bud�et finansiraju rad radio i televizijskih stanica koje slu�e kao
javni servisi, a koji su u vlasni�tvu dr�ave odnosno lokalne
samouprave.
Najjaci dr�avni elektronski mediji ostvaruju i specifican uticaj
u domenu spoljne politike, kao na primer "Svetski servis" BBC-ija, delovanjem na
javno mnjenje drugih dr�ava. S obzirom na globalno rasprostiranje emitovanih
signala dr�avna televizija nastupa kao svojevrsna ambasade svake dr�ave.
Pored ovoga, radio i televizije rade i kao komercijalna preduzeca, vrlo
profitabilna, koja dr�avi putem izdatih koncesija na kori�cenje frekvencija i
poreza na ostvarenu dobit, pune bud�et. Koncesije se izdaju kao dozvole za
emitovanje radio signala (odnosno zakup kori�cenja odredjenih frekvencija u
zemaljskoj radiodifuziji ili protoka u kablovskoj mre�i) i koncesija za pravo na
prikazivanje programa.
Prikazivanje programa (broudkasting) podrazumeva
pravo (tj. privilegiju) da se preko uredjivacke politike programa formira javno
mnjenje, prodaju audiovizuelni proizvodi, svoji i trecih lica, ustupa pravo
prikazivanja trecem licu (reklame, telekupovina, iznajmljivanje termina, itd.).
Treba napomenuti da ne moraju sve radio i televizijske stanice biti javna
glasila, vec samo ona koja se kao takva registruju i dobiju licencu.
�to je
veci profitabilni potencijal ili brojcano veci uticaj na javno mnjenje kod
javnih glasila, veca je i naknada za koncesiju za prikazivanje programa. Iznos
se odredjuje preciznim proracunavanjem ukupnog potencijala marketin�kog tr�i�ta
u zemlji i okru�enju, strategijom razvoja radiodifuzije u dr�avi i EU, procenom
tehnickog i kadrovskog potencijala u zemlji, ukupnog privrednog potencijala sa
projektovanim razvojem za narednih 10 ili 20 godina (na koliko se koncesija
izdaje), nacin kori�cenja televizije ili radija (iskljucivo u komercijalne svrhe
ili u funkciji javnog servisa, ukoliko ove usluge pru�aju privatnici)
itd.
Naravno, pored dr�ave dobit od radio i televizijske delatnosti imaju i
svi oni koji prave i distribuiraju radio i TV programe: novinari, filmski i TV
umetnici i saradnici, marketin�ki i televizijski strucnjaci, kablovski
operateri, privatni producenti itd.
Kolika je dobit u ovoj oblasti moguca na
na�em prostoru, sa na�im kadrovskim i tehnolokim resursima, niko tacno ne
zna.
Na �alost, ni jedna od neophodnih tr�i�nih analiza u Srbiji jo� nije
uradjena. A bez takve analize, nije moguce doneti strategiju razvoja radija i
televizije kojom se utrvdjuje i dr�avna politika. Bez toga, nije se mogao
izraditi ni valjan Zakon o radiodifuziji koji bi propisao pravila igre na
tr�i�tu. Izrada ovakve analize je mo�da jedino gde treba potra�iti strane
strucnjake da pomognu.
Ipak, ono �to se zna, to je da su radiodifuzija i
telekomunikacije, u ovom trenutku u Srbiji, za neke izuzetno profitabilni, dok
drugi imaju ogromne gubitke.
Ko dobija, a ko gubi?
Najjednostavnije: u
komercijalnoj delanosti - dobijaju samo vlasnici privatnih televizija, radio
stanica, kablovsko distributivnih sistema, internet provajderi (koji mimo zakona
obavljaju i usluge medjunarodnog telefonskog saobracaja -VOI), pru�aoci usluga
sa linija 041, i najprofitabilniji operateri mobilne telefonije kompanije Mobtel
i Telekom. Dr�ava je na gubitku jer nikome nije naplatila koncesiju (osim
Telekomu koji je platio 125 miliona maraka za 49% suvlasni�tva), i nije popunila
svoj bud�et.
Neverovatno, ali istinito, Srbija uop�te ne primenjuje ni Zakon
o koncesijama iako je donet sa tim ciljem.
U medijskom delovanju, profitiraju
politicke stranke koje dr�e pod kontrolom informaivni prostor i kontroli�u
uticaj na javno mnjenje, dok gradjani Srbije ostaju prikraceni za informacije na
koje po zakonu i ustavu imaju pravo i zbog cega placaju dr�avnu televiziju.
A
koliko bi bila cena jedne televizijske koncesije sa nacionalnom pokiveno�cu u
javnoj radiodifuziji? U zavisnosti od svih predocenih parametara ona bi mogla da
iznosi od 50 do 100 miliona evra na deset godina.
Ako se prisetimo da je
Ministar za kulturu i medije, Dragan Kojadinovic, izjavio da ce u Srbiji biti
izdato 6 takvih koncesija (mada nije poznato na osnovu cega je doneo ovakav
zakljucak) to bi moglo biti i �esto miliona evra vi�e u dr�avnom bud�etu samo od
dozvola za prikazivanje televizijskog programa (a na teret privatnih d�epova
koji se sada obilato pune neprimenjivanjem zakona).
Da li je ova suma
previsoka za na�e pojmove?
Ukoliko �elimo u EU (a parlament je takvu
rezoluciju vec izglasao), treba da znamo da je komercijalna radiodifuzija danas
jedna od najprofitabilnijih delatnosti i u Evropi, a Direktivom - Televizija bez
granica svakoj televiziji prakticno se otvara citavo evropsko audiovizuelno
tr�i�te. Zarada na ovom tr�i�tu je u protekloj godini bila preko 70 milijardi
evra. Dakle, ko god bude imao smisla da pravi program za ovo ogromno tr�i�e,
imace sjajnu poslovnu perspektivu. Ko nema - propa�ce. Ali to je cena evrpskih
integracija. Upravo zato, dr�ava izradom strategije razvoja mora da pazi kome ce
dati licencu za ovaj posao. Oni koji su naucili da prave dobit samo muvanjem,
izigravanjem zakona i potkupljivanjem politicara, nemaju �anse na evropskom
medijskom prostoru.
Za fer tr�i�no poslovanje na ovom ogromnom prostoru
zadu�eni su nacionalni regulatorni organi za radiodifuziju, �to smo i mi po
preporukama Saveta Evrope prihvatili da formiramo. Radi se o na�em Savetu za
radiodifuziju.
I u oblasti telekomunikacija stvar je ista. Najmocniji
operater mobilne telefonije, Mobtel, radi vec deset godina sa ogromnom dobiti, a
dr�avi nije platio koncesiju (u skladu sa Zakonom o sistemima veza koji je jo�
na snazi) iako je Vlada to pitanje postavila jo� 1998. godine. Umesto u dr�avni
bud�et, pare od ove kompanije oti�le su u druga povezana preduzeca sistema Braca
Karic kao i u televiziju BK, koja mo�da i nije profitabilna.
I pru�aoci
kablovsko-distributivnih usluga (KDS), po istom zakonu su morali da plate za
dobijanje dozvole za obavljanje ove, takodje profitabilne delatnosti, koja
iziskuje minimalne investicije, a donosi ogromnu zaradu.
Ali Vlada Srbije
koja treba da raspi�e tender za dodelu svih koncesija, to jo� nije uradila. Za
to vreme, tr�i�te u kablovskoj distribuciji vec su preplavili "divlji"
operateri, a najbolje tr�i�ne pozicije su preuzeli stranci: SBB (Soros),
Stanton, IKOM KDS NS. Americki (Soro�ev) RTV B92, �iri se u oblasti javne
radiodifuzije na nacionalnom nivou (iako je na snazi moratorijum za dodelu
frekvencija), dok lokalni u�ivaoci stranih donacija za slobodne medije
preuzimaju uticaj u citavim regionima Srbije. I svi rade mimo zakona i bez
placenih da�bina dr�avi. Sa tako napunjenim d�epovima, veliki broj lokalnih
radio i televizijskih stanica zainteresovan je sada za privatizaciju, �to im
upravo Ministar za kulturu i medije i nudi.
Za koliko je dr�ava
o�tecena?
Grubom racunicom se mo�e reci da je dr�ava o�tecena za najmanje
jednu milijardu evra. To je novac koji je samo od koncesija za oblasti
radiodifuzije i telekomunikacija mogao da udje u dr�avni bud�et. Umesto toga,
Ministarstvo finansija globi male privrednike, a dr�ava se zadu�uje kod
inostranih poverilaca.
Ako se uzme u obzir da je i ova Vlada ba� pojedincima
iz tih Sorosovih NVO krugova dala pravo uce�ca u formiranju Saveta za
radiodifuziju, jasno je za�to se sa re�enjem i dalje odugovlaci. Skup�tinski
Odbor za kulturu i informisanje cak je velikodu�no cekao da se NVO organizacije
dogovore koga da delegiraju u Savet za radiodifuziju.
Formiranje regulatornog
organa za telekomunikacije takodje se odugovlaci, iako je to po Zakonu
iskljucivo posao Vlade. Pare se u medjuvremenu slivaju u d�epove Sorosa, Karica,
Mitrovica (koji sa vi�kom para �iri biznis i na aviokompaniju) i
ostalih.
Ministar za kapitalne investicije, Velimir Ilic, ne krije da mu je
Karic prijatelj I politicki partner, a u Vladi Srbije, "sasvim slucajno" na�li
su se brojni uticajni pojedinci bliski i Mobtelu i Karicu. Ministar za kulturu i
medije je i direktor privatne televizije "Metropolis", pa je logicno da
postojeca situacija svima odgovara.
Ali ni ovo nije sve. Najveci deo
sredstava koji je iz bud�eta izdvojen za predizborne kampanje politickih
stranaka, oti�ao je takodje vlasnicima privatnih televizija za zakupljene
termine i reklamne spotove. Iako dr�avna televizija ima nacionalnu pokrivenost i
finansira se iz dr�avnog bud�eta, politicke stranke su se prosto takmicile u
zakupljivalnju termina po slabo vidljivim lokalnim televizijama. A kako se i
stranke finansiraju iz dr�avnog bud�eta, evidentno je, ne samo nedomacinsko
gazdovanje parama i imovinom gradjana, vec osmi�ljeno prelivanje para iz
dr�avnog bud�eta privatnicima. A kada dr�avni funkcioneri koriste svoje funkcije
i ovla�cenja, da bi u privatne d�epove izabranih pojedinaca prevalili novac od
poreskih obveznika, znaci, ne da Srbija nije pravna dr�ava, vec je kriminalna
dr�ava.
Neko ce mo�da reci da na na�oj politickoj sceni caruje neznanje i
diletantizam, premijer Ko�tunica nema dobre saradnike, pa tako mo�da i ne zna...
Nije tako.
Na �alost, veoma dobro su upoznati, ne samo premijer Ko�tunica
i resorni ministri, vec i svi clanovi Vlade. Upoznati su bili i svi clanovi
prethodne Vlade. Upoznati, znaci zvanicno i pismeno informisani o svemu napred
iznetom.
Jo� jedna zanimljivost. Pred samo dono�enje Zakona o
telekomunikacijama, od strane nekih strucnjaka, upucen je pismeni dopis sa
obrazlo�enjem svim tada�njim poslanickim grupama u Parlamentu, kao i svim
clanovima Vlade, da ce novi Zakon o telekomunikacijama u nekim svojim odredbama,
ne samo legalizovati postojeci kriminal, vec ga i podsticati.
Niko nije
reagovao. Ni jedan poslanik se nije cak ni zainteresovao da sazna ne�to vi�e o
tome. "Slepi" i "gluvi" na sve primedbe glasali su kako vrh partije
ka�e.
Stara izreka ka�e: Ko ne zna - ide u �kolu, ko ne mo�e - u bolnicu, a
ko nece - u zatvor. U ovom slucaju, nadle�ni su zdravi (sede na funkcijama i
primaju plate) i pismeni su (obave�teni su). Dakle, zna se �ta treba da im
sleduje.
Po na�em krivicnom zakonu zloupotreba slu�benog polo�aja i
ovla�cenja kojim se nanese �teta dr�avi (omogucavanjem pojedincima da je
nesmetano potkradaju), krivicno je delo koje ne zastareva dvadeset godina. Tako
se javni tu�ilac mo�e u bliskoj buducnosti i "probuditi".
Da ponovimo jo�
jednom, radi se o iznosu (�teti) od najmanje jedne milijarde
evra.
