POVODOM IZVEŠTAJA MEĐUNARODNE KRIZNE GRUPE (1)
Nadmene preporuke Nadmenim tonom nekoga ko zna šta hoće te stoga i daje naredbe i uputstva ko, šta i kako treba da uradi, MKG, na pedesetak strana izveštaja, nudi „spasonosna rešenja” za Kosmet, Balkan i čitavu međunarodnu zajednicu... Da su tzv. izveštaji Međunarodne krizne grupe (MKG) u principu provokativni, nije ništa novo. Oni zbog toga i ne zaslužuju da se komentarišu ili analiziraju. Pa ipak, nedavno objavljeni izveštaj MKG „nadmašuje sve dosadašnje slične izveštaje”. Tako, na primer, u tome izveštaju pod naslovom „Kosovo: Na putu ka konačnom statusu”, veoma autoritativnim tonom „prema svima” (zapadnim zemljama, UN, generalnom sekretaru UN i Kontakt grupi), MKG nalaže šta oni treba da urade da bi Kosmet postao nezavisan. Nije jasno ko je od njih to tražio, ali autori izveštaja Međunarodne krizne grupe sebi dozvoljavaju da se tako odnose kako prema uglednim državama i institucijama međunarodne zajednice, tako i prema jednom ozbiljnom međunarodnom problemu kakav danas predstavlja Kosovo i Metohija. Parafraziraću nekoliko primera: „Zapadne zemlje i predstavnici UN moraju ove godine da donesu odluku o konačnom statusu Kosova i Metohije, jer će se, u suprotnom, suočiti sa opasnošću od nove krize na Balkanu...”, a zatim MKG, takoreći ultimativno, upozorava da ukoliko 2005. ne bude ostvaren veliki napredak u pronalaženju rešenja za budući status KiM onda će se pojaviti opasnost od „novih sukoba na Kosmetu koji bi mogli da izazovu nestabilnost u regionu.” „Nezavisnost Kosmeta je jedino rešenje koje može da otkloni takvu opasnost”, zaključuje MKG. Podvlačeći da situacija na Kosovu i Metohiji postaje sve opasnija, da u regionu predstoje široki neredi, pa čak i obnavljanje rata(!) MKG „nalaže” svim stranama da odmah počnu rad na stvaranju Kosmeta kao nezavisne države. Što se Kontakt grupe tiče, MKG „nalaže” toj grupi, koja ima međuvladin karakter (MKG je nevladina organizacija), da što pre razradi plan o određivanju „konačnog statusa Kosmeta”, pri čemu bi osnovni cilj toga plana bio stvaranje nezavisnog KiM. MKG izlaže i svoje ideje i detalje o tome šta bi takav plan o stvaranju nezavisnog KiM trebalo da sadrži, uz naglasak da bi ključni uslovi za sticanje nezavisnosti KiM bili: obaveza Albanaca da zaštite manjine; da „ne dolazi u obzir” bilo kakav oblik upravljanja Beograda nad Kosmetom; da „ne dolazi u obzir” nikakva podela KiM; da se isključuje ujedinjenje, tako nezavisnog KiM, sa Albanijom ili bilo kojom drugom državom. Tobože zabrinut sve opasnijom situacijom na KiM, MKG predlaže generalnom sekretaru UN da na Kosmet pošalje svog specijalnog predstavnika, koji bi „pomogao u postizanju dogovora” a tako postignuti dogovor bi, navodno, zatim bio podržan na međunarodnoj konferenciji (o kakvom dogovoru, između koga, kakva konferencija i ko bi je sazvao kao i slična pitanja MKG ostavlja po strani!?). Pošto bi na „takvoj konferenciji” bile podržane ideje o formiranju nove vlade nezavisnog Kosmeta, onda bi ona, „trebalo da povede svoj narod u nezavisnost, koju on priželjkuje, i onda mora da postoji potpuno poštovanje i zaštita kosmetskih Srba i drugih manjina”. I tako sve u poznatom stilu, nadmenim tonom nekoga ko zna šta hoće te stoga i daje naredbe i uputstva ko, šta i kako treba da uradi, MKG, na pedesetak strana svoga izveštaja, nudi „spasonosna rešenja” za Kosmet, Balkan i čitavu međunarodnu zajednicu... Ozbiljan čitalac ovog izveštaja, prirodno, postavlja pitanje: da li MKG „ne zna ili misli da mi ne znamo” sledeće kapitalne činjenice: 1. Sem što je sudbinski srpsko–albanski, problem statusa Kosova i Metohije je postao i ozbiljan „međunarodni problem”. O tome problemu je Savet bezbednosti UN (prema Povelji UN jedino odgovoran za održavanje mira i bezbednosti u svetu) usvojio Rezoluciju broj 1244, u kojoj su jasno navedene odredbe i uslovi koji se moraju sprovesti i ispuniti pre nego što se Savet bezbednosti ponovo vrati na problem KiM i usvoji novu rezoluciju kojom će definisati konačan status ove pokrajine Srbije. Time je međunarodna zajednica, preko nadležnog organa UN, stavila svima do znanja da je Kosmet i njegovo tretiranje u nadležnosti UN. 2. Rezolucijom 1244 Savet bezbednosti UN je, između ostalog, priznao suverenitet SRJ odnosno državne zajednice SCG (kao nosioca međunarodnopravnog kontinuiteta SRJ) nad Kosmetom; naložio da se izbeglice i prognanici sa KiM vrate na svoja ognjišta; da se na Kosmetu uspostave red, mir, bezbednost i vladavina prava, koji će omogućiti normalan i bezbedan život svim građanima pokrajine; da se na granicu KiM, prema Albaniji, vrate srpski policijski i carinski organi; da se obezbedi sigurnost i poštovanje svih ljudskih prava a u skladu sa dostignutim evropskim civilizacijskim normama u tom pogledu; oformio je misiju UN za KiM (Unmik) sa zadatkom da na licu mesta obezbedi sprovođenje Rezolucije 1244 i imenovao visokog predstavnika UN kao šefa Unmika. 3. SB UN je, kasnije, na zasedanjima na kojima je razmatrao rezultate sprovođenja ove rezolucije, formulisao i osnovne uslove, poznate kao „standardi”, koji se moraju ostvariti da bi SB, nakon toga, mogao da pristupi definisanju konačnog statusa KiM. Podsećam da je stav „standardi pre statusa” jednoglasno prihvaćen i da figurira u dokumentima SB. Taj stav je takođe potvrđivan i u izjavama vodećih državnika SAD i većine evropskih zemalja. Sam predsednik Buš je, nakon pobede na ponovnim izborima za predsednika SAD, izjavio da su ciljevi američke vlade na KiM sprovođenje Rezolucije 1244, a zadaci američkih trupa na KiM da održavaju mir i spreče eventualno obnavljanje misija, imajući u vidu, najverovatnije, nasilje od marta 2004. Puniša A. Pavlović Diplomata u penziji http://www.politika.co.yu/ Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
