Ruski predsednik Vladimir Putin ostro se protivi menjanju granica na ovdasnjim prostorima
Razvoj Evrope zavisi od resenja balkanske krize Ambasada Ruske Federacije u Beogradu u ovu godinu je usla sa najjacim diplomatskim sastavom na Balkanu u odnosu na druga diplomatska predstavnistva. Rusi su sa Kosmeta otisli, jer se tamo stvara drzava sa kriminalno-teroristickom bazom, u cemu Moskva ne zeli da ucestvuje Kosmet je glavni izvor nestabilnosti na Balkanu i veoma je opasno i destruktivno razgovarati o bilo kakvoj mogucnosti menjanja granica, jer na Kosmetu preti opasnost od nacionalnog i verskog ekstremizma i netolerancije - ovako je predsednik Rusije Vladimir Putin, u jesen 2003. govorio o Kosmetu, obracajuci se svetskoj javnosti putem ruskih medija. Malo je, ili se cak moze reci, da nema u svetu drzavnika, koji je kao Putin, ocenio precizno situaciju na Kosovu i Metohiji. Predsednik Rusije se, u jeku nastojanja (jesen 2003) da se Beograd i Pristina nateraju za pregovaracki sto, ostro usprotivio promeni drzavnih granica na Balkanu. Posle istorijskog susreta sa americkim predsednikom Dzordzom Busom u Sloveniji, juna 2001, Putin je stigao u Beograd kao prvi ruski lider koji je posle deset godina posetio SR Jugoslaviju. Posle te posete i obilaska ruskih vojnika na Kosmetu, osetilo se da ruski predsednik sprema ofanzivniju politiku prema Balkanu, ali ne na polju vojnog pritiska, vec uz pomoc politickog, ekonomskog i kulturnog uticaja i obostrano korisne bilateralne saradnje na svim pomenutim poljima. Svetsko krizno zariste Da je sve ovo istina, potvrduje cinjenica da je Ambasada Ruske Federacije u Beogradu u 2005. usla sa najjacim diplomatskim sastavom na Balkanu u odnosu na druga diplomatska predstavnistva. Opravdanje za formiranje "jake" ruske diplomatske sluzbe u Beogradu moze se naci u recima Aleksandra Dugina, filozofa i publiciste, utemeljivaca savremene ruske skole geopolitike, koji istice da "stozernost Srbije, njena jedinstvenost medu narodima Balkana izbija u prvi plan sa svom ociglednoscu. Ko kontrolise Srbiju, kontrolise Balkan i ogroman mediteranski strateski region. To je geopoliticki aksiom za koji Srbi tako skupo placaju u svojoj istoriji". U vrtlogu geopolitickih izazova, na pocetku DzDzI veka, nasao se Balkan, kao jedno od svetskih kriznih zarista. Medu ekspertima za geopolitiku, a i medu nekim vodecim evropskim drzavnicima, medu koje spada i Putin, vlada uverenje da ce buducnost Evrope i perspektive njenog razvoja umnogome zavisiti od resenja balkanske krize i od sposobnosti evropskih zemalja i Rusije da neutralisu politicku stetu koju je njihovim medusobnim odnosima po pitanju Balkana nanela spoljna politika SAD. Za Evropu, koja je pet poslednjih decenija prosloga veka zivela u miru, bombardovanje SR Jugoslavije 1999. bilo je nagovestaj nove geopoliticke preraspodele sveta, koja predstavlja negiranje dogovora velikih sila na Jalti. Prelaskom gotovo svih zemalja srednje i istocne Evrope u zonu uticaja NATO, sa tendencijom sirenja ove alijanse prema Istoku, a posebno posle vojne intervencije u Avganistanu i Iraku, u medunarodnim odnosima se tezi formiranju monopolarnog obrasca sveta sa SAD na celu. Ovo bitno utice na stav Ruske Federacije prema globalnim medunarodnim odnosima, a posebno prema vaznim strateskim regionima kakav je Balkan. U svetlu takve politicke slike sveta, odnosi malih zemalja prema velikim silama postaju presudni za njihovu buducnost. Prva stepenica u kreiranju nacionalnih interesa, za prostore visokog rizika kakav je nas, opterecen kosmetskom krizom, vezana je za pronalazenje strateskih spoljnopolitickih partnera. Kada se govori o strateskim partnerima odmah se misli na odnose malih drzava prema velikim silama i to prvenstveno na medunarodne odnose u kojima su glavni akteri SAD i Rusija. Na osnovu Putinovog odnosa prema Kosmetu, lako je zakljuciti da se prava mera rusko-srpskih odnosa nalazi negde na sredini dva ekstremna stava koji podrazumevaju potpuno priklanjanje ili potpuno udaljavanje od Rusije. Velika Rusija, kao i sve druge velike sile, tretiraju malu Srbiju u skladu sa svojim globalnim interesima. Sasvim je sigurno da su slovenski koreni i pravoslavlje, kao i civilizacijsko-kulturne veze proizasle iz ovih istorijskih cinjenica predstavljale dominirajuci odnos "bliskosti" i "vecnog partnerstva". Medutim, na drugoj strani, odnos Rusije prema ostalim velikim silama, a pre svega prema SAD, mnogo puta je podredivao i potpuno uslovljavao njen odnos prema Srbiji, jer se Rusija okretala globalno vaznijim ciljevima. U tom svetlu, potez povlacenja ruskih mirovnih snaga sa Balkana shvacen je u srpskoj javnosti kao veliko razocarenje, medutim, cinjenice govore nesto drugo. Ruske trupe napustile su Balkan (Bosnu i Kosmet) zato sto se balkanska kriza nece resiti vojnim putem, vec ocigledno jedinim preostalim sredstvom - pregovorima za zelenim stolom. A prisutno je i ocekivanje Rusije da ce se u buducnosti poboljsati bilateralni odnosi sa Srbijom, uz punu sinhronizaciju nastupa Moskve i Beograda na medunarodnom planu. Iz spoljnopoliticke platforme Vladimira Putina, koja se odnosi na Balkan, prepoznatljiva su ocekivanja Rusije da zajedno sa Srbijim koordinira i razmenjuje iskustva u borbi protiv medunarodnog terorizma na Kosmetu i Ceceniji. Vrlo vazan razlog odlaska Rusa sa Kosmeta je i cinjenica da se na tom prostoru stvara drzava sa kriminalno-teroristickom bazom, u cemu Rusija ne zeli da ucestvuje, niti da bude bilo ciji paravan za necasna dela. Putin ne zeli da Rusija pruzi alibi za bilo sta sto ovoga trenutka nije u interesu srpskog naroda, kada je u pitanju resavanje statusa Kosmeta. Ruski predsednik je pocetkom februara 2004, u jeku svoje druge predsednicke kampanje istakao da je i Rusija imala svoje secerne i energetske afere, kao i Srbija, i da je cena raspada socijalisticke Jugoslavije bila prevelika, ali da Srbija iz tog poraza nije izvukla jasne poruke, dok je na, drugoj strani, ruski politicki vrh - prema recima Putina - budno motrio da ne ponovi neku gresku iz jugoslovenske tragedije. Putin takode upozorava srpsku politicku elitu da regionalni problemi sa Sandzakom, Vojvodinom i Kosmetom predstavljaju cenu njihovih propusta, jer nisu izvukli pouke iz krvavog razlaza jugoslovenskih republika. Dvojni standardi Zapada Prilikom poslednje konferencije za novinare pred kraj 2004, Putin je predocio da Zapad govori o ljudskim pravima samo kada je to njemu u interesu, a kada nije, on se pravi da ne primecuje probleme koji realno postoje. "Iako cesto govore da se ne sme dopustiti prekrajanje granica, zapadni politicari se ne ponasaju dosledno", rekao je Putin. - Mnogo puta su govorili kako su za teritorijalnu celovitost drzava, ali u praksi je sasvim drugacije. Prisetimo se kako je rasturena Jugoslavija. Oni se prave da ne vide sta se dogada na Kosmetu. A tamo je u toku proces otcepljenja. Sef Kremlja je takode istakao da Zapad ima dvojne standarde u ocenjivanju izbora. Kao primer, naveo je izbore u Ceceniji, Kosmetu, Avganistanu i u Iraku. - Ko je i kako prebrojavao glasove u Avganistanu, kakvi su to izbori u Iraku u uslovima potpune okupacije? Tvrde kako izbori u Ceceniji nisu bili demokratski. Ali su za njih izbori na Kosovu bili demokratski, tamo gde vise od 200.000 Srba nije moglo da glasa. Mogu li se takvi izbori na Kosmetu smatrati demokratskim - zapitao se Putin. Na kraju, treba reci da su Rusija i njen predsednik privrzeni ocuvanju SCG i Srbije i njihove teritorijalne celovitosti. Zato Putin smatra da je Rezolucija 1244 SB UN vazna i nezaobilazna. Na drugoj strani, on smatra da bi svaka nezavisnost Kosmeta podstakla, mozda i lancano, separatisticke tendencije u mnogim zemljama Evrope i na Balkanu. Vinko Duric direktor Informativne agencije Ipres http://www.glas-javnosti.co.yu/ Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
