INTERVJU: OLIVER IVANOVIC
BOMBA SA POLITICKOM POZADINOM Bice veliki skandal kada se otkrije ko stoji iza podmetanja eksploziva pod moj sluzbeni auto, u to sam ubedjen. Siri krug ljudi koji su ukljuceni u napad vec je identifikovan, mislim da ce skandal da bude veliki. Mnogi koji se ne slazu sa mnom skloni su da upotrebe oruzje, a zive i u Beogradu i u Pristini, kaze ovaj kosovski politicar Pise: Jovanka MAROVIC IAKO je sluzbeni automobil jednog od politickih lidera kosovskih Srba Olivera Ivanovica u centru Kosovske Mitrovice eksplodirao 15. februara, rezultati istrage jos nisu bili poznati. U razgovoru za "Nezavisnu Svetlost" ovaj politicar istice, medjutim, da se "istraga krece dobro". - Identifikovan je siri krug ljudi koji bi mogli da budu ukljuceni u napad. Svima je jasno da je podmetanje eksploziva pod moj automobil politicki motivisano, jer nemam nista drugo sto bi me dovelo u situaciju da mi neko podmetne bombu. Nemam licne neprijatelje, veliki biznis... Zatim, tu akciju niko nije mogao da izvede bez podrske - u Beogradu, ili Pristini. Kada kazete "siri krug", da li vam je poznato ko su ti ljudi? - Mislim da ce skandal da bude veliki, otkrice se sve, u to sam ubedjen. Ali, ne bih sada o tome dok istraga traje. Da li ste pre eksplozije primetili bilo sta neobicno? Mediji su preneli da ste automobil napustili samo dva sata pre nego sto je eksplodirao. - Bio sam sa jos trojicom kolega u Raskoj, na izborima za lokalni odbor Socijaldemokratije. Videli smo se sa sekretarom za informisanje u Savetu ministara Slobodanom Orlicem, vratili smo se u Kosovsku Mitrovicu, auto sam ostavio na parkingu. Nista se znacajno nije dogodilo. UNMIK smatra da su za ovaj napad direktno odgovorne politicke struje koje su protiv bilo kakvog angazovanja srpskog politickog kruga u kosovskoj vladi. Da li je tacno da ste vodili razgovore oko ulaska u vladu Ramusa Haradinaja? - To apsolutno nije tacno. Mi sa Srpske liste za Kosovo i Metohiju svesni smo licnog kredibiliteta, koji je daleko veci od broja glasova koje smo dobili. Ali, to nije dovoljno, jer imamo neznatan politicki kredibilitet. Sa onako malom izlaznoscu na proslogodisnjim izborima ne mozemo da preuzmemo odgovornost. Zatim, odogovornost za stanje na Kosovu i Metohiji morala bi biti podeljena izmedju nas i vlasti u Srbiji. Mi ne zelimo nista da uradimo bez Beograda. U vise javnih nastupa rekao sam da bez vlasti u Beogradu ne mozemo da radimo, a od Beograda, ali i UNMIK-a, ocekujemo punu podrsku, jer je to jedini put da lista sa tako malo osvojenih glasova ucestvuje u kosovskoj vlasti. Ali, ako tu obostranu podrsku ne budemo imali, mi ne mozemo u jedan takav aranzman da udjemo. Predsednik vase partije Nebojsa Covic kaze da odgovorni za napad na vas mogu biti iz Beograda, ili Pristine. Znate li sta to znaci? - Mnogi koji se ne slazu sa mnom skloni su da upotrebe oruzje. A zive i u Beogradu i u Pristini. Covic je, verovatno, hteo da upozori da se istraga nece voditi samo u jednom pravcu. Istragom bi trebalo da se otkrije ko stoji iza napada, ne zbog mene, vec zbog onih koji dolaze posle nas. U suprotnom, uspostavilo bi se pravilo da se politicki protivnici eliminisu postavljanjem bombe pod auto, ili, ne daj Boze, necim gorim. A to bi nas vodilo u propast i Srbi i Srbija ne bi imali nikakvu buducnost. U svim drugim zemljama na svetu to je terorizam. Da li ste se videli sa predsednikom Borisom Tadicem za vreme njegovog boravka na Kosovu i Metohiji? - Nije bilo predvidjeno da se sa njim vidimo na terenu, vec smo ga u ponedeljak uvece sacekali u severnom delu Kosovske Mitrovice. Razgovarao je sa ljudima u amfiteatru Tehnickog fakulteta i prosetao kroz grad. Kakav je vas utisak posle te posete? - Mislim da je mnogo vaznije kakav utisak on nosi sa Kosova i Metohije i kakav ce utisak ostaviti na stanovnistvo koje je obisao. Ljudi se ovde osecaju pomalo zaboravljenim, jer sem predsednika Koordinacionog centra Nebojse Covica, nama nisu dolazile visoke politicke licnosti iz Srbije. Ova poseta narodu moze dati preko potrebnu nadu, ali i hrabrost da izdrze sve sto nas ceka do kraja ove i narednih godina. Vazno je, ipak, da ova poseta ne stvori euforicnu atmosferu, cega se bojim. Posle euforije dolazi praznjenje i razocarenje, jer on magicnim stapom, sto je i sam rekao, ne moze da resi probleme. Predsednik Tadic je nekim selima i skolama poklonio srpske zastave. - To je simbolican gest i ne znaci nista drugo. Mozda samo potvrdu da Srbija, sa svim svojim problemima, nece zaboraviti ni Srbe u Pokrajini. Jer, kako se primicu rokovi za odredjivanje konacnog statusa, u srca mnogih Srba uvlaci se zebnja. Ipak, kao covek iz privrede, skloniji sam prakticnim potezima, pa bi za mene bilo mnogo znacajnije ako bi predsednik Srbije rekao da Fond za razvoj Republike ne bi smeo da bude zatvoren za kosovska preduzeca, privatnike i male preduzetnike sa Kosova i Metohije. Njima se mora pomoci da se finansijski stabilizuju, jer ce samo ekonomska stabilnost biti cvrsta i neraskidiva veza sa prostorom sa koga smo ponikli i na kome smo porasli. Da li su politicki lideri Srba sa Kosova predsednika Tadica docekali sa jedinstvenim stavom, ili je svako od vas nastupio u svoje i ime sopstvene politicke opcije? - Nazalost, mislim da jedinstvenog stava Srba sa Kosova i Metohije nece biti jos za dugo. Ujedinicemo se samo u slucaju krajnje nevolje. Jer, razlike nisu koncepcijske, programske, vec vise licne prirode. Ljudi licni animozitet izrazavaju tako sto potenciraju razlike u programima i politickim stavovima. Tadic je, ipak, predsednik Srbije, kako onima koji ne misle kao on, tako i drugima koji se sa njim slazu. Ja ne krijem da su moji stavovi veoma bliski Tadicevim, sto se videlo i na proslogodisnjim izborima za kosovski parlament, kada smo odlucili da, samo uz njegovu i podrsku ministra spoljnih poslova Vuka Draskovica, na njima ucestvujemo. Na izborima za kosovski parlament u oktobru prosle godine ucestvovali ste suprotno stavu Vlade Srbije. Mislite li da je za Srbe na Kosovu bolje da se ukljucuju u politicki zivot u tom delu zemlje, ili da se cvrsto drze stavova i procena Beograda? - Mislimo da bi trebalo da imamo zajednicki stav. Zatim, Beograd nije bio jedinstven povodom naseg izlaska na izbore. To nejedinstvo prouzrokuje tragicne podele na Kosovu i Metohiji i direktnu krivicu za ovo stanje svaljujem na Beograd. Jer, i najmanja pukotina u Beogradu ovde izaziva prave provalije. Dogodilo se da je polovina Vlade Srbije mislila da bi trebalo da izadjemo na izbore, a druga polovina da ne bi trebalo. Prevagnuo je deo politicara koji su, bez ikakvog obrazlozenja, smatrali da bi izbore trebalo bojkotovati. Upozorenje koje sam na sastanku, koji su sa nama organizovali, uputio premijeru odnosilo se na pitanje - sta cemo raditi 24. oktobra, dan posle izbora? Nisam dobio odgovor. Isto pitanje postavio sam u aprilu, zatim u junu, pa uoci izbora prosle godine. Odgovor nisam dobio ni do danas. A da se inatimo sa citavim svetom, vec smo probali. Dobili smo sankcije, izolaciju, nazadovanje koje je tesko petnaestak godina. Na to nemamo pravo. Za to sam da nadjemo kompromisno resenje, koje bi podrazumevalo da ne damo nista sto je nase, ali da istovremeno sa svetom negujemo stalne i direktne kontakte. I ako me pitate direktno - mislim da je bolje da ucestvujemo u radu institucija. Uostalom, zbog toga smo i izasli na izbore. Ali, sa onako losom izlaznoscu Srba na njih, to misljenje sam revidirao. Jer, sa tako malo glasova nemamo politicki kredibilitet da bismo delovali samostalnije. To nikako ne znaci samostalno u odnosu na Beograd kada je rec o vaznim pitanjima, kao sto je status Pokrajine. Ali i vlasti u Beogradu ne bi smele da se postavljaju tako sto je Kostunica, kao premijer, na jednoj strani, a Tadic, kao predsednik, na drugoj, Covic negde izmedju... Nedavno smo uputili pismo u kome smo insistirali na zajednickom sastanku, trazili da se prekine sa podelama, prepucavanjima oko Kosova... Sastanak smo trazili 26. januara, i poziv smo uputili predsedniku Tadicu, premijeru Kostunici i predsedniku Koordinacionog centra Nebojsi Covicu. Insistirali smo da bude prisutan i predsednik Drzavne zajednice Svetozar Marovic. Pa, jesu li vam zakazali sastanak? - Tadic i Covic odmah su prihvatili i obavestili nas da su zainteresovani da bude prisutan i predsednik Drzavne zajednice Marovic. Iz kabineta premijera Kostunice odgovor nismo dobili, sto bi moglo da znaci da smatra da to nije hitno. Kako ocekujete da ce se resiti problemi nastali u prometu robe preko administrativne linije izmedju centralne Srbije i Kosova? - Mislim da je odluka oko uvodjenja carina ishitrena, ali nije nova. Doneta je jos 1999. godine. Mislim da razlozi nisu samo politicki, ali bih zeleo da bude ponistena. Da se sedne i smireno razgovara, da se nadje nacin i spreci sverc, koga ocigledno ima, ali i da se ne dovede teritorijalni integritet Srbije u opasnost. Cedomir Antic, politicki savetnik potpredsednika srpske vlade Miroljuba Labusa, kaze da Kosovo postoji da bi 400 biznismena svercovalo robu u tu pokrajinu, a da Srbija, zapravo, ne bi znala sta da radi sa tom teritorijom, sve da joj medjunarodna zajednica i ponudi suverenitet nad njom. - Zao mi je zbog te izjave gospodina Antica. Uostalom, ako je identifikovao broj svercera, lako ih je pohapsiti. I zalazem se za to, bez obzira ko je medju njima. Ali, na Kosovu jos zivi 120.000 Srba koji su zivotno zainteresovani da robu dobijaju iz Srbije, jer ce je u protivnom dobijati iz neke druge zemlje, preko Makedonije i juznih prelaza. A pitanje je da li ce tu robu moci da plate, zatim kakvog je kvaliteta i, sto je najvaznije, kako ce psiholoski to delovati na njih. U tom slucaju postajemo prostor ni na nebu ni na zemlji, u kome stanovnici s nadom gledaju u Beograd kao svoj glavni grad, ali istovremeno postaju sve sigurniji da on to nije. Bojim se da Cedomir Antic nije o tome razmisljao. Mi ovu teritoriju moramo tretirati kao svoju - do drugacije odluke Saveta bezbednosti UN, ili nekog drugog nadleznog organa. Procenjuje se da je 2005. godina kljucna za resavanje statusa Kosova i Metohije. Da li ste optimista? - Ovakva Srbija ima male sanse da sacuva Kosovo i Metohiju. Srbija kakva je u Beogradu, gde svi potezu Kosovo samo u predizbornim kampanjama, ili kada se dogodi nekakav incident, sto podrazumeva novinare i promocije, ali nista drugo. Za Kosovo i Metohiju mora se drugacije boriti, svakog dana i svakog ubogog sata. I to mora da bude glavna tema za razgovor svih nasih politicara u kontaktu sa medjunarodnim predstavnicima. Izuzetno sam zadovoljan radom ministra spoljnih poslova Vuka Draskovica. To je put kako treba raditi. Sedeti u Beogradu i cekati da vam dodju medjunarodni predstavnici, koji sve redje navracaju, nije put. Uostalom, na Kosovo dodju svi koji su bili u Beogradu, ali u centralnu Srbiju ne odlaze svi oni koji dolaze na Kosovo. Trebalo bi da podelimo informacije, da sinhronizujemo svoj rad, ali u Beogradu nisam nasao sagovornika. Nisam nasao coveka koji bi me pitao sta nam je, recimo, rekao Solana, ili Kris Paten... Prema Kosovu i Metohiji vodi se partijska politika i to je ono sto me brine. A partijskom politikom Kosovo gubi, pa se plasim da cu i ja morati da se iselim iz Kosovske Mitrovice. http://www.svetlost.co.yu/arhiva/2005/491/491-1.htm Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
