' HABL '' DOGURAO CARA DO
DUVARA
Prvi optički teleskop – refraktor,
instrument sa staklenim sočivima, pronašao je i patentirao 1608. godine
flamanski optičar Hans Liperšej. Godinu dana kasnije Galileo Galilej konstruiše
svoj teleskop. Njegovo uvećanje iznosilo je 60 putač ; bilo je 6 puta veće od
Liperšejevog. Galilej ga okreće ka nebu i zahvaljujući brojnim otkrićima koja je
učinio ulazi u istoriju astronomije. Predanje kaže da je on mnoga svoja
osmatranja izveo sa krivog tornja u Pizi.
U 17. veku živi i Isak Njutn
(1643-1727). U svojoj 25. godini Njutn dolazi do otkrića nove vrste teleskopa –
reflektora. U njemu se umesto sočiva koriste ogledala. Ubrzo će ova vrsta
teleskopa pokazati velike prednosti nad refraktorima i zavlada će optičkom
astronomijom novijeg doba. U našem vremenu prečnici glavnih ogledala reflektora
dostižu više metara. Tako, na primer, prečnik ogledala teleskopa Keck 1 iznosi
9,82 metara!
Uprkos grandioznim razmerama savremeni optički teleskopi
imaju izvesna ograničenja. Ona su nametnuta njihovim ovozemaljskim lokacijama.
Za rad teleskopa neophodni su idealni vremenski uslovi. Tako oni ne mogu da rade
po kiši, po oblačnom i snežnom vremenu. Međutim, i u najpovoljnijim
meteorološkim uslovima, Zemljina atmosfera utiče na kvalitet dobijenih slika
nebeskih objekata. Prvo, zbog apsorpcije svetlosti, a zatim zbog stalnih
fluktuacija gustine njenih slojeva. Ova fundamentalna ograničenja navela su
naučnike da iznesu optički teleskop u kosmos.
NASA se prva prihvatila tog
neverovatnog poduhvata. Tako je konstrukcija ''Hablovog kosmičkog teleskopa''
završena 1985. godine. Ali, kako je sledeće godine došlo do katastrofe šatla
''Čelendžer'', teleskop je lansiran u kosmos tek 25. aprila 1990. Njega je šatl
postavio u orbitu oko Zemlje iz koje je on posle nekoliko dana počeo da šalje
prve slike ka Zemlji. Na nesreću, pokazalo se da slike nisu strogo u ''fokusu''.
Da je za taj nedostatak odgovorna ''mala greška'' u velikom ogledalu čiji
prečnik iznosi 2,4 metra. Odstupanja od idealnog bila su mikronskih razmera, oko
1/50 dela prečnika čovekove vlasi.
...........................SKRACENO...........................
NASTAVAK
SA FOTOGRAFIJAMA SE NALAZI NA............. http://www.antic.org/Nauka_kao_bajka/
Prof.
Dr.Vladimir Ajdacic
